Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Нинослав Милановић о чувеној медицинској сестри која није хтела да напусти Сребреницу Штампај Пошаљи
Уторак, 21 септембар 2021
Медицинска сестра Рада Милановић из Сребренице Фото: Вечерње новости, приватна архива
В.Н | Вечерње новости, 20.9.2021.

Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви - казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању.

Док је окренута показивала сто усред баште, додала је: Исти је мајка, има исте "горске" очи!

Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у обе комшијске општине на Златибору.

Уверили смо се седећи са њим. И кућа му је, каже, на међи Чајетине и Нове Вароши и доступан је "планинцима" увек, 24 сата. Али, има Нинослав и другу причу због које га посебно уважавају. Он је син чувене Раде Милановић, медицинске сестре која није хтела да напусти сребренички Дом здравља и локалну болницу када су почетком априла 1992. први рањеници почели да долазе.

Детаљније...
 
Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма Штампај Пошаљи
Понедељак, 20 септембар 2021
16.09.2021 | Спутњик Србија 

Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати - на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 21, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао у Босни и Хецеговини - крај 20. века

Хапшење Едина Врања, високог службеника Федералне управе полиције Босне и Херцеговине, које је подигло политичко Сарајево на ноге, спремно да га брани до последњег „дипломатског гафа“, нит је која би могла да одмота клупко неистражених злочина почињених над Србима у последњем рату деведесетих. Ко је био Един Врањ, кроз шта су пролазили заробљеници смештени у гораждевском логору те како објаснити чињеницу да је тамо било смештено и шестогодишње дете, разговарамо са помоћником команданта за обавештајно-безбедносне послове 4. Подрињске лаке пешадијске бригаде (Руђанске бригаде) Дринског корпуса Војске Републике Српске Радованом Богојевићем, који је у логору под командом високог службеника БиХ провео 22 месеца.

Детаљније...
 
Бивши логораш Душко Глигорић: Пресуда је срамотна Штампај Пошаљи
Понедељак, 25 јануар 2021
22.01.2021 Глас Српске | СРНА

ДОБОЈ- Душко Глигорић, некадањи припадник Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде којег су у нападу на Возућу заробили припадници такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", оцијенио је да је срамотна и разочаравајућа пресуда Суда БиХ којом је командант Трећег корпуса такозване Армије РиХ Сакиб Махмуљин осуђен на 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

- Да се 10 година пресуди некоме, то је срамота, а 25 година причамо и свједочимо о дешавањима у тим логорима. Џабе је то све - изјавио је Глигорић новинарима у Добоју.

Глигорић је истакао да је много пута давао изјаве о свом и страдању оних за које је знао, истичући да је незадовољан што нису процесуирани одговорни и починиоци злочина над Србима из Возуће.

Детаљније...
 
Оџачки логораши и даље чекају на процесуирање више десетина злочинаца Штампај Пошаљи
Понедељак, 04 мај 2020
03/05/2020 | РТРС | Извор: СРНА

Преживјели српски логораши из Оџака обиљежиће 8. маја 28 година када су их припадници 102. бригаде Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске заробили у логоре у том граду, али су незадовољни јер се и даље чека на процесуирање више десетина злочинаца због мучења и силовања.

За злочине над српским становништвом на простору Оџака осуђено је само осам лица на укупно 70 година затвора.

Преживјели логораши, од којих је један и предсједник Удружења Милан Милетић рекао је Срни да су ово срамно мале пресуде за злочине које су починили над немоћним људима.

Детаљније...
 
Убиство полицајца Пере Петровића наговијестило тешке дане за сарајевске Србе Штампај Пошаљи
Петак, 05 април 2019
04/04/2019 | РТРС

Убиство полицајца Пере Петровића 4.априла 92.године наговијестило је тешке дане за сарајевске Србе. Убили су га у Станици милиције Ново Сарајево припадници паравојних муслиманских снага који су те ноћи организовано напали полицијске и друге важније објекте у граду и тиме показали ко је почео рат у БиХ.

Бобана Петровић, кћерка убијеног полицајца за РТРС каже да би вољела да зна ко је уништио њено и дјетињство њене сестре, пуцајући у срце њеног оца.

У ноћи 4. на 5. април 1992. године, Патриотска лига и Зелене беретке усмјеравани и помогнути од муслиманских припадника и руководилаца републичког МУП-а покренули су акцију заузимања Сарајева. Једна од мета напада била је и Станица милиције Ново Сарајево, у којој се затекао и Перо Петровић са комшијом Далипагићем. Мада није био на дужности привео је малољетнике који су обијали аутомобиле на паркингу испред зграде у којој је живио.

Детаљније...
 
Славка Матић остала без породице у једном сату Штампај Пошаљи
Среда, 12 децембар 2018
БРАТУНАЦ, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Међу 68 српских цивила и војника које су муслимански војници убили за само један дан прије 26 година у братуначком селу Бјеловац и сусједним Сикирићу и Лозничкој Ријеци су и Радивоје Матић и његове кћерке Сњежана и Гордана - цијела породица Славке Матић, која случајно није била код куће и тако преживјела.

Кобног јутра 14. децембра 1992. године, када су у Бјеловац упале муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића, ова жена остала је без дјеце и супруга, а кућа јој је опљачкана и запаљена, село уништено, а преживјели избјегли на разне стране.

Славка живи сама у кући у Бјеловцу коју је дјелимично обновила и већ 26 година узалудно се нада да ће неко одговарати за убиство њених кћерки и мужа на кућном прагу.

Ова жена, сада старица, присјећа се страдања своје породице. "Сњежану сам нашла убијену пред вратима, Гордана је искрварила у купатилу. Муж и један комшија убијени су у дворишту", рекла је Славка и додала да је изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина.

Детаљније...
 
Синови неће одустати док не нађу тијела убијених очева Штампај Пошаљи
Уторак, 27 фебруар 2018
ДОБОЈ, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Веселко Пејић и Миленко Лазић 23 године безуспјешно од институција БиХ потражују информације о тијелима својих очева Милоша и Ранка који су 1995. године живи заробљени на подручју Возуће, а којима се губи траг након спровођења у логор јединице "Ел муџахедин" у Гостовићу.

Они поручују да неће одустати од потраге за тијелима својих очева, али да су, нажалост, свједоци опструкција.

"Послали смо и Уставном суду БиХ захтјев о информацијама за оца и познанике, а Суд је одговорио да је обавијестио надлежне институције које ће спровести истрагу и саопштити резултате. То се до данас није десило", рекао је Пејић новинарима.

Он је навео да је прве информације о оцу добио 1996. године, када је у Добоју дочекао групу од 30 сународника непосредно пуштених из Тузланског затвора након што су их заробили припадници Другог корпуса такозване Армије БиХ.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>

Резултати 15 - 21 од 70