|
Уторак, 21 септембар 2021 |
В.Н | Вечерње новости, 20.9.2021.
Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви - казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању.
Док је окренута показивала сто усред баште, додала је: Исти је мајка, има исте "горске" очи!
Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у обе комшијске општине на Златибору.
Уверили смо се седећи са њим. И кућа му је, каже, на међи Чајетине и Нове Вароши и доступан је "планинцима" увек, 24 сата. Али, има Нинослав и другу причу због које га посебно уважавају. Он је син чувене Раде Милановић, медицинске сестре која није хтела да напусти сребренички Дом здравља и локалну болницу када су почетком априла 1992. први рањеници почели да долазе.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 20 септембар 2021 |
|
16.09.2021 | Спутњик Србија
Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати - на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 21, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао у Босни и Хецеговини - крај 20. века
Хапшење Едина Врања, високог службеника Федералне управе полиције Босне и Херцеговине, које је подигло политичко Сарајево на ноге, спремно да га брани до последњег „дипломатског гафа“, нит је која би могла да одмота клупко неистражених злочина почињених над Србима у последњем рату деведесетих. Ко је био Един Врањ, кроз шта су пролазили заробљеници смештени у гораждевском логору те како објаснити чињеницу да је тамо било смештено и шестогодишње дете, разговарамо са помоћником команданта за обавештајно-безбедносне послове 4. Подрињске лаке пешадијске бригаде (Руђанске бригаде) Дринског корпуса Војске Републике Српске Радованом Богојевићем, који је у логору под командом високог службеника БиХ провео 22 месеца.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 25 јануар 2021 |
|
22.01.2021 Глас Српске | СРНА
ДОБОЈ- Душко Глигорић, некадањи припадник Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде којег су у нападу на Возућу заробили припадници такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", оцијенио је да је срамотна и разочаравајућа пресуда Суда БиХ којом је командант Трећег корпуса такозване Армије РиХ Сакиб Махмуљин осуђен на 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
- Да се 10 година пресуди некоме, то је срамота, а 25 година причамо и свједочимо о дешавањима у тим логорима. Џабе је то све - изјавио је Глигорић новинарима у Добоју.
Глигорић је истакао да је много пута давао изјаве о свом и страдању оних за које је знао, истичући да је незадовољан што нису процесуирани одговорни и починиоци злочина над Србима из Возуће.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 04 мај 2020 |
|
03/05/2020 | РТРС | Извор: СРНА
Преживјели српски логораши из Оџака обиљежиће 8. маја 28 година када су их припадници 102. бригаде Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске заробили у логоре у том граду, али су незадовољни јер се и даље чека на процесуирање више десетина злочинаца због мучења и силовања.
За злочине над српским становништвом на простору Оџака осуђено је само осам лица на укупно 70 година затвора.
Преживјели логораши, од којих је један и предсједник Удружења Милан Милетић рекао је Срни да су ово срамно мале пресуде за злочине које су починили над немоћним људима.
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 05 април 2019 |
|
04/04/2019 | РТРС
Убиство полицајца Пере Петровића 4.априла 92.године наговијестило је тешке дане за сарајевске Србе. Убили су га у Станици милиције Ново Сарајево припадници паравојних муслиманских снага који су те ноћи организовано напали полицијске и друге важније објекте у граду и тиме показали ко је почео рат у БиХ.
Бобана Петровић, кћерка убијеног полицајца за РТРС каже да би вољела да зна ко је уништио њено и дјетињство њене сестре, пуцајући у срце њеног оца.
У ноћи 4. на 5. април 1992. године, Патриотска лига и Зелене беретке усмјеравани и помогнути од муслиманских припадника и руководилаца републичког МУП-а покренули су акцију заузимања Сарајева. Једна од мета напада била је и Станица милиције Ново Сарајево, у којој се затекао и Перо Петровић са комшијом Далипагићем. Мада није био на дужности привео је малољетнике који су обијали аутомобиле на паркингу испред зграде у којој је живио.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 12 децембар 2018 |
|
БРАТУНАЦ, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Међу 68 српских цивила и војника које су муслимански војници убили за само један дан прије 26 година у братуначком селу Бјеловац и сусједним Сикирићу и Лозничкој Ријеци су и Радивоје Матић и његове кћерке Сњежана и Гордана - цијела породица Славке Матић, која случајно није била код куће и тако преживјела.
Кобног јутра 14. децембра 1992. године, када су у Бјеловац упале муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића, ова жена остала је без дјеце и супруга, а кућа јој је опљачкана и запаљена, село уништено, а преживјели избјегли на разне стране.
Славка живи сама у кући у Бјеловцу коју је дјелимично обновила и већ 26 година узалудно се нада да ће неко одговарати за убиство њених кћерки и мужа на кућном прагу.
Ова жена, сада старица, присјећа се страдања своје породице. "Сњежану сам нашла убијену пред вратима, Гордана је искрварила у купатилу. Муж и један комшија убијени су у дворишту", рекла је Славка и додала да је изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина.
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 27 фебруар 2018 |
|
ДОБОЈ, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Веселко Пејић и Миленко Лазић 23 године безуспјешно од институција БиХ потражују информације о тијелима својих очева Милоша и Ранка који су 1995. године живи заробљени на подручју Возуће, а којима се губи траг након спровођења у логор јединице "Ел муџахедин" у Гостовићу.
Они поручују да неће одустати од потраге за тијелима својих очева, али да су, нажалост, свједоци опструкција.
"Послали смо и Уставном суду БиХ захтјев о информацијама за оца и познанике, а Суд је одговорио да је обавијестио надлежне институције које ће спровести истрагу и саопштити резултате. То се до данас није десило", рекао је Пејић новинарима.
Он је навео да је прве информације о оцу добио 1996. године, када је у Добоју дочекао групу од 30 сународника непосредно пуштених из Тузланског затвора након што су их заробили припадници Другог корпуса такозване Армије БиХ.
|
|
Детаљније...
|
|