Институт за истраживање српских страдања у XX веку

СРНА  -  фељтон – најава
СРПСКА СТРАТИШТА САРАЈЕВА

БИЈЕЉИНА, 16. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Срна од данас  ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли".

    У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града.

    Ова књига демистификује званичну медијску верзију о српској "опсади Срајава" и показује обим страдања српског становништва и у муслиманском и у српском дијелу града током сукоба, те доказује да су и српски цивили и војници у сарајевским општинама били у опсади - махом муслиманских, али и хрватских снага.

    Податке који нису наведени у фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

Приредио: Ненад ТАДИЋ

ШТА КРИЈУ ПОПИСИ ЖРТАВА ОБЈАВЉЕНИ У САРАЈЕВУ   

 

БИЈЕЉИНА, 17. СПЕТЕМБРА (СРНА) - Однос према Србима у Сарајеву током рата је морална катастрофа међународних хуманитарних организација - злочини над Србима догађали су се свакодневно у њиховом сусједству и пред њиховим очима, а они су окретали главу - наводи се у књизи Миловоја Иванишевића "Српска стратишта Сарајева".

    Тешко је објаснити како се у то - за пробијање истине критично вријеме - америчком Стејт департменту омакло да у свом четвртом извјештају од 28. децембра 1992. године пусти у јавност свједочење америчког љекара-хирурга Макнамаре Кенета из Фермионта, држава Калифорнија, члана екипе `Ирска медицинска организација`, који је као љекар добровољац боравио у Сарајеву и радио у болници на Кошеву.

     За само двије седмице, колико је др Макнамара Кент провео у тој болници, евидентирао је 29 случајева ритуалног мучења и присилног обрезивања затворника српске националности!

    Тај обред су у сарајевским конц-логорима за Србе најчешће вршили муџахедини из Саудијске Арабије и Авганистана. Доктор Кенет свједочи да је лично лијечио неког несрећног младића Србина од 18 година, коме је морао ампутирати полни орган?! 

 

 

 

 

 

 

Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.


    Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 18. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У дијелу Сарајева под муслиманском управом током рата нестао је велики број српских породица - за неке од њих се зна и када су и како су страдале, али је вели број и оних о којима још нема никаквих сазнања, истиче Иванишевић.

    Многе данас још скривене гробнице, појединачне и масовне, познате су само муслиманским властима и егзекуторима. Та мјеста и њихове жртве се  већ више од деценију и по прикривају. Једино је неспорна чињеница да нема ни људи ни њихових тијела.

 

 

 

 

СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ НА ЧЕМЕРНУ, У ЛЕДИЋИМА , НА ПАЛАМА...

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 19. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Миливоје Иванишевић у  књизи "Српска стратишта Сарајева", чије изводе Срна ексклузивно објављује, наводи случај "Требечај" (општина Трново - Сарајево)  у коме је извршен злочин над седам српских цивила током ратних сукоба 1992 -1995. године у БиХ.

 

 

 

 

УЖАС НА РОГОЈУ

 

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

 

БИЈЕЉИНА, 20. СЕПТЕМБРА (СРНА) -  Бројна убиства Срба у сарајевској регији на страни коју су држале муслиманске формације током ратних сукоба, али и на подручјима које су "држали" Срби  и на којима се гинуло током упада муслиманских формације, те од граната граната и  снајпера, а о којима у својој, именима и свједоцима поткријепљеној књизи пише Миливоје Иванишевић  - умногоме бацају савим другачију слику на оно што се дешавало у сарајевским општинама током ратних дејстава.

 

 

МАСАКР НА ИГМАНУ

Приредио: Ненад ТАДИЋ

    БИЈЕЉИНА, 21. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Село Прачу у сарајевској општини Пале, у граничном подручју према Горажду, напале су и освојиле муслиманске оружане формације, припадници Армије БиХ, 9. октобра 1992. године у јутарњим часовима - убијено је више мјештана и избјеглица српске националности, а још више их је рањено и протјерано - наводи у књизи "Српска стратишта Сарајева" Миливоје Иванишевић....

    Лична имовина лица српске националности опљачкана је, а куће попаљене.

 

Жртве: 1) Мирко (Милан) Тодоровић, 1959; 2) Миломир (Рајко) Гутаљ, 1956; 3) Ранко (Жарко) Тодоровић, 1967; 4) Јован (Миладин) Станишић, 1967; 5) Петар (Раде) Новаковић, 1959; 6) Душан (Спасоје) Пелемиш, 1926; 7) Милија (Михајло) Лучић, 1925; 8) Миломир (Раде) Лучић, 1959; 9) Момчило (Симо) Дрвенџија, 1947; 10) Миладин (Урош) Живковић, 1947; 11) Миломир (Марко) Живковић, 1962.