Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow О нама
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Штампај Пошаљи
Петак, 23 фебруар 2007
Индекс чланака
О нама
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8

Институт за истраживање  српских страдања  у XX веку

Од 17. новембра 2008. године Центар за истраживање злочина над српским народом извршио је промене у начину организовања и убудуће ће радити као Институт за истраживање
српских страдања у XX веку
, настављјући концепцију
коју је Центар до сада успешно развијао. Утолико,
већ позната програмска оријентација и даље важи.


У оквиру глобалног пројекта, Страдање Срба у XX веку,Центар од 12. јула 1992. године ради на прикупљању података о српским жртвама, као и почионицима злочина над нашим народом на просторима бивше Југославије.

 Главни циљеви и основни садржај пројекта.   Наша намера је да утврдимо све битне чињенице о жртвама које смо имали у овом рату са прецизним назнакама за сваког покојника (то подразумева податке за идентификацију - име, презиме, име оца, годину и место рођења - место сталног боравка, пол, занимање, време, место и околности у којима је жртва страдала, одговорни појединци или формације, сведоци, извор информација и фотографија жртве). На тај начин желимо обезбедити потпуну и веродостојну документацију о сваком појединцу српске националности који је страдао у овом рату, а тиме и о укупним жртвама за свако село и сваку општину у којој су живели наши сународници, као и за укупну територију Босне и Херцеговине, односно Хрватске. У овој фази рада предност је дата истраживањима о жртвама последњег рата на просторима БиХ.

Међутим, то не значи да је занемарено подручје Хрватске. Приликом утврђивања приоритета имали смо у виду да је на овим пословима за Хрватску, истина на други начин и другачијом методологијом, већ годинама ангажован VERITAS и да је Република Српска у том погледу у неповољнијој ситуацији.
  Овај посао покренут је из страха да се поново, као што је то био случај у претходна два рата, не догоди да српски народ не располаже веродостојном документацијом о властитој судбини и властитим жртвама које је поднео у борби за своје ослобођење. Или, другачије речено, о страдању које су проузроковали познаници из истих или суседних муслиманских и хрватских насеља. Тај комшијски злочин стално је прећуткиван и избегавано је да се помене после сваког од претходних ратова, а то је, сасвим сигурно, проузроковало и допринело нашем већем страдању приликом поновног растурања, некада заједничке, југословенске државе. На тај начин покушавамо, а у доброј мери и успевамо, пре свега захваљујући сведочењу преживелих жртава, али и на друге начине, да идентификујемо не само углавном већ познате идејне вође у борби против нашег народа или руководиоце разних институција (СДА, ХДЗ, и др) и војних формација, већ и непосредне извршиоце, често раније познанике, па и наводне пријатеље или комшије наших жртава.



Последњи пут ажурирано ( Недеља, 17 мај 2009 )