|
Четвртак, 12 јул 2007 |
|
Миливоје Иванишевић
Покушај исламизације Босне и Херцеговине*
Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, пa и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски. На основу таквих опредељења праве се и разне комбинације и укрштања наведених термина и дефиниција. И свако образложење понуђене оцене, бар на први поглед, звучи логично и неспорно. Највише зависи од тога ко саопштава своје виђење и ко даје оцену и дефиницију. Свака од сукобљених страна, бар по властитом мишљењу и својим доказима, водила је праведан рат. Али, није реткост ни да се говори и о давно започетом и недовршеном верском рату између три доминантне конфесије. Да ли ту компоненту могу, и у коликој мери, да потврде протекла збивања у раздобљу 1992-1995. година? Одговор и доказе тек треба тражити у интердисциплинарним научним истраживањима до којих ће у наредним деценијама неминовно доћи.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 12 јул 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 14 мај 2007 |
Број 57/58
 Да ли је рат у Босни био и верски сукоб? Према подацима којима располаже Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у Босни, велики број зверских напада на Србе се десио управо недељом или на празнике. Он о томе припрема књигу, чији предговор "Корени" ексклузивно објављују
Алахова реч изнад сваке друге речи
Пише: Миливоје Иванишевић
 Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, па и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Недеља, 03 јун 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
Недеља, 13 мај 2007 |
 WorldNetDaily (САД)
1. мај 2007.
Да ли је "геноцид у Сребреници" превара?
Александар Павић
Већ више од 10 година, израз "Сребреница" користи се као синоним за масакр "недужних муслимана" од стране хришћана – тачније, војске босанских Срба, која је наводно масакрирала, према верзији коју тренутно прихватају главни медији, "између 7.000 и 8.000 муслимана" када је заузела ту малу варош у источној Босни средином јула 1995. По тој причи, босански Срби су заузели ту "Заштићену зону УН" и затим одвели и ликвидирали више хиљада мушкараца, жена и деце током следећих неколико дана, а затим их закопали у масовне гробнице које се још увек откопавају скоро 12 година касније.
Београдски историчар и истраживач, Миливоје Иванишевић, који се више од десет година бави документовањем жртава југословенског грађанског рата, недавно је довео ове тврдње у питање у својој новој књижици, "Лична карта Сребренице", у којој је изнето да су на Меморијалном гробљу у Сребреници сахрањена тела више стотина људи који нису страдали током јула 1995. када се наводни геноцид догодио, укључујући и људе који су умрли природном смрћу чак 13 година пре самог догађаја.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Понедељак, 04 јун 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 02 март 2007 |
— У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —
Пише: Миливоје Иванишевић
(Наставак)
Муслиманске жртве
С обзиром на намену Меморијалног
центра-мезарја Поточари неопходно је да број покопаних буде што већи. Од тога
највише зависи углед Меморијалног центра у свету, наравно међу муслиманима. Да
су муслимански војници током рата имали знатне губитке није спорно. У нашем
случају само је спорно колико их је страдало приликом пробоја кроз неколико
линија српске одбране и у међусобним сукобима, а колико је стрељано. Спорно је
колико је страдало јулских дана 1995. год. а колико у претходним годинама и
ранијим борбама. Највише је спорно што против лица која су извршила стрељање
никада Трибунал није покренуо истрагу.
Ко је те војнике ангажовао, под којим условима
и ко им је обезбедио заштиту, чак и у САД. [1] Ко је то учинио имао је
утицаја и на Трибунал. Њихово хапшење и сведочење пред Трибуналом
открило би наручиоца подухвата. Штитећи извршиоце организатор
егзекуције је штитио себе. Једино је сигурно – то није могао да буде
неко из Републике Српске. Има индиција да су ангажовани војници
обманути, да нису имали поверење у правосуђе које би одредило казне похватаним
муслиманским злочинцима. Ипак је немогуће поверовати у
претпоставку да су кренули самоиницијативно. У том случају само би они
били криви и одговорни и Трибунал не би имао разлога да не подигне
оптужнице.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Понедељак, 04 јун 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Недеља, 25 фебруар 2007 |
— У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —
Пише: Миливоје Иванишевић
(Наставак)
Град неправди и сукоба
О животу у Сребреници током рата, а поготово од маја 1992. год. до средине јула 1995, значи док се место налазило под заштитом УН, постоје многа сведочанства исказана претежно од самих мештана, али и од страних лица која су долазила и боравила у том градићу. Ми ћемо се овом приликом највише користити оценама које су изнели сами сребреничани. Међутим, ни од једних ни од других ништа лепо није речено о условима живота и режиму који је владао у том граду.
Тако, по једнима, локални неспоразуми, свађе, сукоби и нетрпељивости, настајали су због махинација у дистрибуцији хране и осталих свакодневних потреба, поготово робе из хуманитарне помоћи која је стизала конвојима и авионима. Обичан свет се бунио због тога што су највише узимали они који су већ доста тога имали и који су највише донели из освојених српских села. Већим делом рата ови проблеми су више заокупљали пажњу мештана него оружани сукоби у којима су били против својих доскорашњих суграђана и комшија Срба. Није морало тако да буде. Још је било робе у магацинима и продавницама трговинских предузећа и земљорадничких задруга, као и из опљачканих српских кућа. Није се могао занемарити ни сточни фонд. Томе треба додати и знатне количине стоке, живине и хране пренете из освојених српских села.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Среда, 07 март 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Недеља, 25 фебруар 2007 |
|
— У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —
Пише: Миливоје Иванишевић
Од како су се Срби 11. јула 1995. године, оружјем као што
су и истерани, вратили у Сребреницу почеле су да круже приче о великом броју убијених муслимана, изнад свега недужних муслиманских цивила, стараца, жена и деце. Временом су те бројке непрестано умножаване и коначно достигле толике размере да данас, не само хашки Трибунал, муслиманске верске и цивилне власти, што се могло очекивати и што је можда и логично, већ и званичници других држава, често говоре о геноциду. Ту су и веома бројне, поготово сарајевске и београдске, од Сороса финансиране, невладине организације које ову тезу на разне начине подгревају, величају и стално држе у жижи интересовања.
Мртви се користе за све што је потребно, а пре свега за властиту промоцују и оно од чега многе невладине организације и запослени у њима живе. Мртви муслимански борци Сребренице су, сада коначно ни криви ни дужни, присутни у разним комбинацијама оних који их никада нису познавали, а данас их стално и без икаквог емоционалног основа својатају и „бране“. Наметнути култ Сребренице као да још увек бди над нашом савешћу и постаје метафора готово незамисливог и, поврх тога, чак геноцидног злочина Срба над недужним мештанима тог у босанским гудурама и беспућу загубљеног градића.
Да ли је тако?
|
|
Последњи пут ажурирано ( Среда, 07 март 2007 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
