Центар за истраживање злочина над српским народом

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 5.515 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти. То није коначан број.
 

Покушај исламизације Босне и Херцеговине
Четвртак, 12 јул 2007
Миливоје Иванишевић

 
 
Покушај исламизације Босне и Херцеговине*

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, пa и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски. На основу таквих опредељења праве се и разне комбинације и укрштања наведених термина и дефиниција. И свако образложење понуђене оцене, бар на први поглед, звучи логично и неспорно. Највише зависи од тога ко саопштава своје виђење и ко даје оцену и дефиницију. Свака од сукобљених страна, бар по властитом мишљењу и својим доказима, водила је праведан рат. Али, није реткост ни да се говори и о давно започетом и недовршеном верском рату између три доминантне конфесије. Да ли ту компоненту могу, и у коликој мери, да потврде протекла збивања у раздобљу 1992-1995. година? Одговор и доказе тек треба тражити у интердисциплинарним научним истраживањима до којих ће у наредним деценијама неминовно доћи.


Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 12 јул 2007 )
Детаљније...
 
Алахова реч изнад сваке друге речи
Понедељак, 14 мај 2007
 Број 57/58
logo-koreniДа ли је рат у Босни био и верски сукоб? Према подацима којима располаже Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у Босни, велики број зверских напада на Србе се десио управо недељом или на празнике. Он о томе припрема књигу, чији предговор "Корени" ексклузивно објављују



Алахова реч изнад сваке друге речи


Пише: Миливоје Иванишевић


Српске жртве муслиманских злочина: Гробље у Братунцу на Петровдан 2005.Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, па и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски.

Последњи пут ажурирано ( Недеља, 03 јун 2007 )
Детаљније...
 
Да ли је "геноцид у Сребреници" превара?
Недеља, 13 мај 2007
worldnetdailyWorldNetDaily (САД)
1. мај 2007.


Да ли је "геноцид у Сребреници" превара?

Александар Павић

Већ више од 10 година, израз "Сребреница" користи се као синоним за масакр "недужних муслимана" од стране хришћана – тачније, војске босанских Срба, која је наводно масакрирала, према верзији коју тренутно прихватају главни медији, "између 7.000 и 8.000 муслимана" када је заузела ту малу варош у источној Босни средином јула 1995. По тој причи, босански Срби су заузели ту "Заштићену зону УН" и затим одвели и ликвидирали више хиљада мушкараца, жена и деце током следећих неколико дана, а затим их закопали у масовне гробнице које се још увек откопавају скоро 12 година касније.

Београдски историчар и истраживач, Миливоје Иванишевић, који се више од десет година бави документовањем жртава југословенског грађанског рата, недавно је довео ове тврдње у питање у својој новој књижици, "Лична карта Сребренице", у којој је изнето да су на Меморијалном гробљу у Сребреници сахрањена тела више стотина људи који нису страдали током јула 1995. када се наводни геноцид догодио, укључујући и људе који су умрли природном смрћу чак 13 година пре самог догађаја.


Последњи пут ажурирано ( Понедељак, 04 јун 2007 )
Детаљније...
 
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део
Петак, 02 март 2007
У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ

Пише: Миливоје Иванишевић
 
(Наставак)
 
Муслиманске жртве
 
    С обзиром на намену Меморијалног центра-мезарја Поточари неопходно је да број покопаних буде што већи. Од тога највише зависи углед Меморијалног центра у свету, наравно међу муслиманима. Да су муслимански војници током рата имали знатне губитке није спорно. У нашем случају само је спорно колико их је страдало приликом пробоја кроз неколико линија српске одбране и у међусобним сукобима, а колико је стрељано. Спорно је колико је страдало јулских дана 1995. год. а колико у претходним годинама и ранијим борбама. Највише је спорно што против лица која су извршила стрељање никада Трибунал није покренуо истрагу.
 
    Ко је те војнике ангажовао, под којим условима и ко им је обезбедио заштиту, чак и у САД. [1] Ко је то учинио имао је утицаја и на Трибунал. Њихово хапшење и сведочење пред Трибуналом открило би наручиоца подухвата. Штитећи извршиоце организатор егзекуције је штитио себе. Једино је сигурно – то није могао да буде неко из Републике Српске. Има индиција да су ангажовани војници обманути, да нису имали поверење у правосуђе које би одредило казне похватаним муслиманским злочинцима. Ипак је немогуће поверовати у претпоставку да су кренули самоиницијативно. У том случају само би они били криви и одговорни и Трибунал не би имао разлога да не подигне оптужнице. 

 

Последњи пут ажурирано ( Понедељак, 04 јун 2007 )
Детаљније...
 
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / II deo
Недеља, 25 фебруар 2007
—  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —

Пише: Миливоје Иванишевић 
 
(Наставак)
 
Град неправди и сукоба

  О животу у Сребреници током рата, а поготово од маја 1992. год. до средине јула 1995, значи док се место налазило под заштитом УН, постоје многа сведочанства исказана претежно од самих мештана, али и од страних лица која су долазила и боравила у том градићу. Ми ћемо се овом приликом највише користити оценама које су изнели сами сребреничани. Међутим, ни од једних ни од других ништа лепо није речено о условима живота и режиму који је владао у том граду.

  Тако, по једнима, локални неспоразуми, свађе, сукоби и нетрпељивости, настајали су због махинација у дистрибуцији хране и осталих свакодневних потреба, поготово робе из хуманитарне помоћи која је стизала конвојима и авионима. Обичан свет се бунио због тога што су највише узимали они који су већ доста тога имали и који су највише донели из освојених српских села. Већим делом рата ови проблеми су више заокупљали пажњу мештана него оружани сукоби у којима су били против својих доскорашњих суграђана и комшија Срба. Није морало тако да буде. Још је било робе у магацинима и продавницама трговинских предузећа и земљорадничких задруга, као и из опљачканих српских кућа. Није се могао занемарити ни сточни фонд. Томе треба додати и знатне количине стоке, живине и хране пренете из освојених српских села.

 

Последњи пут ажурирано ( Среда, 07 март 2007 )
Детаљније...
 
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995.
Недеља, 25 фебруар 2007
   —  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —
 
Пише: Миливоје Иванишевић 
   
    Од како су се Срби 11. јула 1995. године, оружјем као што
су и истерани, вратили у Сребреницу почеле су да круже приче о великом броју убијених муслимана, изнад свега недужних муслиманских цивила, стараца, жена и деце. Временом су те бројке непрестано умножаване и коначно достигле толике размере да данас, не само хашки Трибунал, муслиманске верске и цивилне власти, што се могло очекивати и што је можда и логично, већ и званичници других држава, често говоре о геноциду. Ту су и веома бројне, поготово сарајевске и београдске, од Сороса финансиране, невладине организације које ову тезу на разне начине подгревају, величају и стално држе у жижи интересовања.
 
    Мртви се користе за све што је потребно, а пре свега за властиту промоцују и оно од чега многе невладине организације и запослени у њима живе. Мртви муслимански борци Сребренице су, сада коначно ни криви ни дужни, присутни у разним комбинацијама оних који их никада нису познавали, а данас их стално и без икаквог емоционалног основа својатају и „бране“. Наметнути култ Сребренице као да још увек бди над нашом савешћу и постаје метафора готово незамисливог и, поврх тога, чак геноцидног злочина Срба над недужним мештанима тог у босанским гудурама и беспућу загубљеног градића.
 
    Да ли је тако?
Последњи пут ажурирано ( Среда, 07 март 2007 )
Детаљније...