Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

РТРС: Лазански директно – гости: Миливоје Иванишевић и Срђа Трифковић
Среда, 13 децембар 2017
У емисији Лазански дриектно, уредника и водитеља Мирослава Лазанског, 12. децембра гостовали су Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку и др Срђа Трифковић, уреднк чикашког часописа Крониклс.


 
Миливоје Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују
Понедељак, 04 децембар 2017
Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости, А. Станковић
В. Н. | 03. децембар 2017. 20:02

О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа

ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке Информативно-документационог центра из Сарајева, потписане од директора Мирсада Токаче. То само по себи завређује пажњу, али и отвара питање шта о тим подацима знају они који се на њих позивају. Већ сама чињеница да је један од промотера, и финансијера, била госпођа Наташа Кандић, завређује сумњу бар у објективност. Поред ње, ту су проф. Омер Ибрахимагић и велечасни проф. на Фрањевачкој теологији у Сарајеву Иван Шарчевић. Подацима овог Центра служе се, не случајно, демографски експерти Хашког трибунала Пољакиња Ева Табо и Норвежанин Хелге Брунборг.

Поменути М. Токача, потписан и као аутор, за време рата је радио у сарајевском Центру безбедности, институцији која носи огромну одговорност за страдање Срба у овом граду. Зар све то није довољан разлог да се с озбиљном резервом користи све што је он изнео у четири тома те огромне публикације. А реч је о покушају да се, под плаштом научног истраживања финансираног више из иностранства него из домаћих фондова, прикрију, или бар умање злочини почињени над Србима током рата у БиХ. Потреба да се умањи обим српских страдања, а тиме прикрију и властити злочини, мотивисала је НАТО и БиХ институције да 2003, осам година после окончања оружаних сукоба, формирају тај Центар. За директора је постављен бивши полицајац Мирсад Токача.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Четвртак, 06 април 2017
 „Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Три пута су представници српске нације у прошлом веку склапали и потписивали мировне уговоре по којима су на овим балканским просторима стваране нове, или обнављане и прекрајане претходне државе. Сваком мировном уговору претходиле су тешке године великих ратних страдања: људски губици, уништена материјална и културна добра, окупација, глад и терор. Али увек је то окончавано изгоном окупатора, а тиме и укидање терора и, што је за државу и народ посебно важно, сачуваних територија. После тога би, по уобичајеном редосладу, следила међународа мировна конференција и потписивање мировног уговора. Тако је створена, прекрајана и обновљена Југославија, а на крају века у Рамбујеу створена је и Република Српска. Међутим, предмет нашег интересовања није прекрајање или стварање нових држава већ људски губици српског народа који су уграђени у темеље Југославије и, после Рамбујеа и Париза крајем 1995. године, у темеље Републике Српске.


Детаљније...
 
Иванишевић: Пресуда Младићу – освета Србима
Четвртак, 23 новембар 2017
22/11/2017 | СРНА | РТРС

Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
БЕОГРАД, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је генерал Ратко Младић, који је током данашњег изрицања пресуде у Хашком трибуналу узвикнуо "све је то лаж" обавезао Србе да се, без обзиру на тежину његове пресуде наставе да боре за истину у вези са збивањима у БиХ, посебно у Сарајеву и Сребреници.

Он је додао да пресуда сама по себи није изненађење и да је суд њом окончао мисију због које је основан - да се освети Србима.

"То је освета Србима што су хтјели да остану на својим имањима, на својим земљама", рекао је Иванишевић.


Детаљније...
 
На вест о смрти проф. др Едварда Хермана: Дајана ЏОНСТОН: ХВАЛА ТИ, ЕДЕ ХЕРМАНЕ!
Петак, 17 новембар 2017
Проф. др Едвард Херман
Могао би се сматрати оцем антиратне критике медија, како због свог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тим баве

Едвард. С. Херман преминуо је 11. новембра 2017. године у 92. години живота. Срећом, овај крајње мирољубиви човек умро је мирно.

Ед Херман би се могао сматрати оцем антиратне критике медија, како због сопственог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тиме баве. Захваљујући моћи логичког закључивања и личном осећају за правду, оштро се ухватио укоштац са кључном улогом медија у промовисању рата и различитим техникама које примењују у том процесу. Аутоматски је прозирао лажи, укључујући и оне толико подмукле да се ретко ко други усуђивао да их доведе у питање, попут арогантне претпоставке америчке Ратне партије о „праву на заштиту“ и „потреби да се спречи геноцид“ којима су правдани оксиморонски „хуманитарни ратови“.

Детаљније...
 
ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, академик: Велике су грешке чињене због слоге и јединства
Субота, 28 октобар 2017
Академик Василије Крестић
Аутор: Марина Вулићевић | 04.10.2017. у 22:00 | Политика

„Сматрам да је подједнако неморално кривотворити историјске чињенице, као што је неморално прећуткивати их. У оба случаја, историја се подешава, прилагођава или подређује некоме или нечему. Историја није сама себи циљ, она треба да послужи националним и државним интересима, али само строго провереним и научно доказаним чињеницама”, каже академик Василије Крестић, чије је ново и допуњено издање књиге „Знаменити Срби о Хрватима” објавила Српска књижевна задруга.

Ово дело кроз портрете Илије Гарашанина, Јована Суботића, Светозара Милетића, Светозара Марковића, Јована Јовановића Змаја, Јакова Игњатовића, Димитрија Руварца, Јована Скерлића, Слободана Јовановића и Јована Дучића, као и кроз бројне наведене списе и документа, показује односе Срба и Хрвата кроз историју, од Илирског покрета до краја Другог светског рата. Са хрватске стране, неке од главних личности су Јосип Јурај Штросмајер и Анте Старчевић.

Због чега сте истраживање почели Илирским покретом?

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Источно Сарајево - ЗАБОРАВЉЕНИ ГРАД
Недеља, 24 септембар 2017
Вечерње новости, 24. 9. 2017, штампано издање

Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института
Недавно је приликом посете Босни и Херцеговини председник Србије Александар Вучић посетио и Источно, или Српско Сарајево. Изузетно редак догађај за ових скоро три деценије. За све то време разне београдске политичке и државне екипе приликом посета главном граду БиХ заборављале су Источно Сарајево и Србе који од  дејтонског прогона насељавају и живе у том делу града.

У рану јесен 2003. године обнародовани су ближи контакти и непосредна сарадња Београда и Сарајева. То је било време кад су још увек у Сарајеву проналажене и откопаване масовне гробнице. Супротно алармантним ратним извештајима о страдању муслимана у свим гробницама су ексхумирана искључиво тела српских жртава. До тада је већ откривено и откопано више масовних гробница побијених Срба (на гробљу Лав у једној од гробница откопано је 36 тела, у другој 16, трећој 41 и то није све; у селу Чемерно 20 тела, а ту је још двадесетак српских села и гробница:Миље, Ледићи, Тошићи, Кртине, Прача, Кијево, Млини, Хотањ, Требечај, Пријесница, да не набрајамо). Свака масовна гробница је доказ злочина. Такође се знало за преко сто концетрационих логора и да су река Миљацка и злогласна јама Казани на Требевићу, најмасовније гробнице у које је бачено више стотине побијених лица српске националности.

Детаљније...