Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Ускоро споменик малом Слободану Стојановићу
Уторак, 15 август 2017
БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Београдски ликовни умјетник Мирко Мркић израдио је рељеф дванаестогодишег српског дјечака Слободана Стојановића, који је измасакриран 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника када се вратио по свог пса.

Власник фирме "Евро мермер" из Бијељине Драгољуб Мирковић рекао је да је завршетак споменика само техничко питање, јер је Борачка организација Републике Српске /БОРС/ испунила све обавезе према умјетнику који је радио рељеф.

"Остало је моја брига", истакао је Мирковић за "Вечерње новости", те додао да се дуго чекало, договарало и организовало да Слободану буде подигнут споменик.

Детаљније...
 
Академик Крестић: Српска политика није била заинтересована
Субота, 29 јул 2017
Академик Василије Крестић
БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Историчар и академик Василије Крестић сматра да српска политика није била заинтересована за филм о концентрационом логору Јасеновац.

"Који су разлози - да ли је то жеља да чувамо братство и јединство, да чувамо југословенство, да ли је ишла наредба `одозго`, да ли је у питању незаинтересованост нашег друштва? У сваком случају, није добро што је тако", истиче Крестић за Срну.

Крестић наводи да је снимање филма о Јасеновцу - "ствар филмаџија, који треба да покрену ту тему и ставе државу на испит", али и "примарно државе, а не Српске академије наука и уметности /САНУ/".

Детаљније...
 
Иванишевић: Нико не пита шта се догодило са сребреничким Србима
Недеља, 09 јул 2017
09/07/2017 |  13:55 ⇒ 14:02 | РТРС | СРНА

 Миливоје Иванишевић Pressrs.ba
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да су догађаји из јула 1995. године у Сребреници "фестивал неистина, фалсификата и подвала", те да се нико не пита шта се прије тога догодило са сребреничким Србима.

Иванишевић је рекао Срни да су муслиманске снаге у селима око Сребренице убиле "на хиљаде Срба", дјецу, жене и немоћне, те сматра да је "непримјерено свијету" да власти траже да се тим, јучерашњим убицама, дође и доноси цвијеће.

Он је навео да је посљедњу Српкињу, која је имала 80 година и 40 килограма, нашао на улазу у солитер испред зграде сребреничког СУП-а.

Детаљније...
 
Иванишевић: Најстарија ратна жртва је Српкиња која је имала 106 година
Уторак, 04 јул 2017
 Миливоје Иванишевић
04.07.2017 12:56 | Агенције | Глас Српске

Београд - Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је најстарија жртва српска старица Боја Кењало, коју су у 106. години у концентрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића.

"Надајмо се да ће Гинис у догледно време објавити најстарије жртве ратова који су вођени у Европи, а можда и у свету, током двадесетог века. Ми Срби верујемо да је то наша покојница, коју су током рата у БиХ у концетрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића", рекао је Иванишевић.

Детаљније...
 
Иванишевић: Ускоро књига о страдању сарајевских Срба
Недеља, 04 јун 2017
04/06/2017 |  11:35 | РТРС |  СРНА

Миливоје Иванишевић Фото: Press.ba
Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу "Досије Сарајево" која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин.

Он је у изјави Срни навео да је у БиХ током протеклог рата убијено 3.957 жена, што значи да их је само у Сарајеву убијено 40 одсто и да су биле Српкиње.

"То је више него стравично", рекао је Иванишевић.

Према његовим ријечима, српске жене су у Сарајеву убијане на најсуровији начин, а о посљедњим тренуцима њихових живота у књизи свједоче оне које су преживјеле.


Детаљније...
 
Слово љубве: Миливоје Иванишевић: Наш циљ је био да опстанемо у Босни и Херцеговини!
Субота, 15 април 2017
Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у XX веку, гостовао је у емисији „Под знаком питања“, радија Слово љубве у четвртак, 17. марта 2017. године. Преносимо најаву радио програма Слово љубве и везу до звучног записа овог разговора.

Миливоје Иванишевић, књижевник и историчар, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у XX веку, члан Сената Републике Српске представља своју најновију књигу "Геноцид над Србима, Сарајево 1992-1995, сведочења преживелих логораша" и говори о страдању наших људи током грађанског рата. Госта питамо зашто је међународна заједница сарађивала са Муслиманима, зашто се и у Србији данас говори да су Сарајево разорили Срби и како су бебе и старице мучене у сарајевским казаматима. "Наш циљ је био да опстанемо у Босни и Херцеговини", каже Иванишевић.

Целу емисију можете чути на овој вези:
http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13211



 
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Четвртак, 06 април 2017
 „Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Три пута су представници српске нације у прошлом веку склапали и потписивали мировне уговоре по којима су на овим балканским просторима стваране нове, или обнављане и прекрајане претходне државе. Сваком мировном уговору претходиле су тешке године великих ратних страдања: људски губици, уништена материјална и културна добра, окупација, глад и терор. Али увек је то окончавано изгоном окупатора, а тиме и укидање терора и, што је за државу и народ посебно важно, сачуваних територија. После тога би, по уобичајеном редосладу, следила међународа мировна конференција и потписивање мировног уговора. Тако је створена, прекрајана и обновљена Југославија, а на крају века у Рамбујеу створена је и Република Српска. Међутим, предмет нашег интересовања није прекрајање или стварање нових држава већ људски губици српског народа који су уграђени у темеље Југославије и, после Рамбујеа и Париза крајем 1995. године, у темеље Републике Српске.


Детаљније...
 
Политика: Престоница џихада у Европи - Геноцид над Србима у Сарајеву (1)
Среда, 22 март 2017
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић

Муслимани су само у првој ратној години убили више лица српске националности него што су их убили фашисти за време немачке окупације током Другог светског рата

Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове.  Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор  после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог месеца, марта 1992 .год. извршени су масовни покољи Срба у Бос. Броду, Сијековцу, западној Херцеговини, на Купрешкој висоравни...То је принудило Србе на самоодбрану и они су се, више самоиницијативно него организовано, прихватили оружја да би предупредили геноцид из времена НДХ, да спрече масовне покоље који су над њиховим прецима извршили хрватски фашисти кад је само у Јасеновцу свирепо побијено преко 800.000 српских цивила, претежно похапшених у БиХ, а међу њима и преко 30.000 српске деце.

Детаљније...