Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Јошаница (Фоча), Вишеград,Чајниче arrow Буљубашић и остали: Учешће батаљона “Лим” у акцији у Јошаници
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Буљубашић и остали: Учешће батаљона “Лим” у акцији у Јошаници Штампај Пошаљи
Среда, 06 мај 2026
Marija Taušan | 5. maja 2026 | Detektor

На суђењу за злочине на подручју Фоче, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је са својим батаљоном “Лим” учествовао у акцији у Јошаници 19. децембра 1992.

Омер Ћато казао је био у батаљону “Лим” чији је командант био Хајрудин Лагумџија.

“Ми смо били самостални, али ипак смо имали команду, егзистирали у саставу Вишеградске бригаде…Командант је био капетан Ахмед Сејдић”, рекао је свједок.

Он је навео да је 30 до 40 бораца његовог батаљона кренуло у акцију према Фочи и да су постројени на путу од Устипраче до Међеђе. Према његовим ријечима, ту су били и припадници других јединица.

“Мислим да се обратио Рашид Собо. Због метежа нисам чуо”, навео је Ћато.

Додао је да је споменуто да се иде у Јошаницу и да је циљ акције био ослобађање. Свједок је рекао да су у ноћним сатима пребачени у мјесто Садбе, које је било у зони Прве дринске бригаде. Он је изјавио да је у пролазу видио Сејдића како разговара с групом људи.

Казао је да су он и Лагумџија добили по радио-станицу, те да му је речено да је упали у шест сати ујутро када ће почети дејство по цијевима. Рекао је да је водио једну групу и да их је одвео водич.

“Показао је мјесто по којем треба да дејствујемо”, присјетио се Ћато, додајући да је испред видио силуете кућа и помоћних објеката.

Испричао је да је ујутро отворена жестока паљба с његове лијеве и десне стране, те да је и његова група запуцала, прилазећи објектима. Навео је да у кућама није било ни војника ни цивила. Рекао је да је пуцало са свих страна и да није могао утврдити да ли је отварана ватра из правца кућа.

Тужитељица Озренка Нешковић подсјетила га је да је у истрази изјавио да су, када су видјели да нема отпора, ушли у село. Ћато је поновио да то није могао установити, наводећи да је очекивао отпор.

Он је казао да су у селу затекли стоку и да су намјеравали запалити објекте.

“Али, у тим моментима нико нема шибице. Већи број објеката је остао читав”, рекао је свједок.

Казао је да су се вратили на почетну позицију и да је отишао у испомоћ Лагумџији који је са својом групом наишао на непријатељске војнике. Навео је да их успјели неутралисати.

Он је рекао да је отишао да извуче рањеног борца његовог батаљона. Потврдио је да је у једном потоку видио неколико мушких и женских тијела. Ћато је казао да је послије 15-ак дана чуо да се село које су напали зове Меденица.

За злочине почињене на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, у периоду од аугуста 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.

Бранилац Нермин Мулалић, као и друге Одбране, приговарали су што им није достављен снимак са припреме коју је тужитељица имала са свједоком прије рочишта.

На питања бранитељице Јесенке Решидовић да ли му је познао да је Вишеградска бригада формирана у јесен 1992. а да је наређење о уласку батаљона “Лим” у њен састав издато тек у новембру, те да задуго није проведено, свједок је одговарао да не зна.

Рекао је да не зна куда се Сејдић кретао и гдје је отишао када га је видио у Садби. Бранитељици Мирни Авдибеговић је потврдио да раније није виђао Рашида Собу.

Одбране су га питале и о дешавањима на почетку рата. Ћато је рекао да је био полицајац у Рудом и да је напустио службу након што је тражено да сви потпишу лојалност Републици Српској, те да им је речено да не могу гарантовати безбједност онима који не потпишу. Потврдио је да је на подручју Грапске и Горажда била тешка ситуација, да је владала општа глад и хаос, те да је било прогона несрпског становништва.

Суђење се наставља 20. маја.










AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >