Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24/04/2018 | РТРС  | СРНА

Уставни суд БиХ одбио је као неосновану апелацију на рјешење Суда БиХ чији је подносилац Елфета Весели /оптужена за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића код Зворника 1992./ којом је захтијевала укидање мјере притвора и одређивање кауције, наводи регистрар овог суда Звонко Мијан.

Уставни суд је на јучерашњој сједници одбио и апелацију Зијада Турковића на пресуду Суда БиХ донесену у кривичном поступку због више кривичних дјела и пресуде на затворску казну.

"Апелант је сматрао да постоји низ кршења људских права у тој судској одлуци. Међутим, Уставни суд је одбио апелацију у цјелини", рекао је Мијан.

19/04/2018 | РТРС | СРНА

Строго повјерљив документ о ситуацији у Посавини из 1992. године упућен ратном министру одбране Хрватске Гојку Шушку и начелнику Главног штаба Хрватске војске Јанку Бобетку, који је објавила одбрана генерала ХВО-а Слободана Праљка, говори о директној умијешаности Хрватске у ратни сукоб на овом простору БиХ.

Документ од 9. децембра 1992. године садржи потврду о томе да је муниција на ратишта у Посавини допремана из Хрватске, као и да је одређена група људи из Орашја одлучила да за новац на орашком ратишу ангажује Томислава Мерчепа, некадашњег команданта специјалне јединице МУП-а Хрватске "Јесење кише".

У Удружењу логораша "Оџак `92" Срни је речено да су српски логораши, који су били заточени на подручју општине Орашје, навели у својим исказима да су у том периоду видјели Мерчепа и бившег министра правосуђа Звонимира Шепаровића.

18/04/2018 |  РТРС | СРНА

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину вјештак Тужилаштва БиХ Мартин Франчешевић рекао је да је Махмуљин директно командовао одредом "Ел муџахедин" и да је између њих постојала јако добра комуникација.

Франчешевић је појаснио да је до тог закључка дошао и анализом Оперативног дневника осматрачнице команданта Трећег корпуса, у коме се налазе подаци о контактима са припадницима одреда "Ел муџахедин".

"У том дневнику се јасно може видјети да је 9. септембра 1995. године на састанку код команданта Трећег корпуса био и командант одреда `Ел муџахедин`. У истом дневнику се види да је у више наврата Одред извјештавао команданта Трећег корпуса о напретку на терену", навео је Франчешевић.

18/04/2018 |  РТРС | СРНА

Жалбе на пресуду којом је Азра Башић неправоснажно осуђена на 14 година затвора због злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992. године данас су уложили и Тужилаштво БиХ и одбрана Башићеве.

Адвокат Бинаса Абаспахић, која заступа Башићеву, изјавила је жалбу на осуђујући дио пресуде.

Она је од Апелационог вијећа затражила да осуђујући дио пресуде преиначи у ослобађајући или да укине тај дио пресуде и одржи ново суђење, док се Тужилаштво БиХ у односу на ослобађајући дио пресуде жалило због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреда Закона о кривичном поступку, те изречене санкције.

17/04/2018 |  РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Нехруа Ганића због командне одговорности за ратни злочин над Србима у селу Чемерно код Илијаша 1992. године.

У нападу на село Чемерно, извршеном 10. јуна 1992. године, убијено је 30 Срба, међу којима неки хладним оружјем на изузетно свиреп начин, будући да је почињено и сакаћење и одсијецање дијелова тијела. У нападу су куће и имовина у овом селу опљачкани и запаљени, а у село се није вратио нико од повратника.

Оптужница терети Ганића да је у вријеме рата у БиХ као командант Територијалне одбране /ТО/ Бреза и надређени командантима одреда ТО Бреза и Какањ поступао супротно одредбама женевских конвенција о заштити цивила и ратних заробљеника, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

16/04/2018 |  РТРС

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Хазва Нукић рекла је да су је комшије муслимани из села Кобаши у којем је живјела оптужили да је била "повезана са четницима", због чега су је ухапсили војни полицајци у Славонском Броду, гдје је радила, и предали војној полицији у Босанском Броду.

Нукићева је у Суду БиХ навела да је до избијања рата свакодневно путовала у Славонски Брод, гдје је као медицинска сестра радила у амбуланти, те да је у мају 1992. године само два пута могла да дође кући јер није било превоза преко Саве.

"У Славонском Броду ме је, 29. јуна 1992. године, ухапсила војна полиција, под оптужбом да сам четничком војводи у Босанском Броду била веза. Након мјесец дана предали су ме војној полицији у Босанском Броду, тачније Индири Камерић која ми је прочитала шта су комшије рекле за мене. Након тога, спровели су ме у подрум стадиона `Полет` у којем је било још пет жена Српкиња", истакла је Нукићева.

16/04/2018 |  СРНА | РТРС

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Већислав Мишковић рекао је да је војна полиција одводила на радове лица српске националности из Средњошколског центра у Орашју.

Овај бивши резервни полицајац при станици полиције у Орашју рекао је да је од априла до краја јула 1992. године с колегама радио на обезбјеђењу лица српске националности из Орашја и Букове Греде која су била у изолацији у Средњошколском центру.

Он је навео да су лица српске националности "чувана од неовлаштених упада", а да је њему и колегама речено да војна полиција може доћи када хоће и одвести кога хоће, што се, како је рекао, и дешавало, преноси Бирн.

13.04.2018 12:56 | zurnal.info | Глас Српске

У Сирији и Ираку погинуло је 76 држављана Босне и Херцеговине, наведено је у извјештају бх безбједносних служби који је у посједу Журнала.

Међу погинулима је најмање четворо дјеце, те пет жена које су на територију Сирије и Ирака отишле са својим мужевима који су били припадници 'Исламске државе'.

Томе треба додати још пет особа које су рођене на територији БиХ, али су у Сирији и Ираку ратовали или боравили као држављани других европских земаља.

Зубејр Имшировић рођен је у Бихаћу 1999 године. Његови родитељи, потом, прелазе да живе у Горњу Маочу, одакле одлазе у Сирију. Погинуо је крајем јуна 2015. године, приликом бомбардовања града Јарабулуса.