Институт за истраживање српских страдања у XX веку

18/10/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Жељка Арамбашић рекла је да је село Чемерно након напада било претворено у згариште, те да је видјела око 30 убијених мјештана.
 
Арамбашићева је рекла да је са родитељима, сестром Миром и тетком Спасенијом дошла у Чемерно 2. јуна 1992. године код ујака Ђорђа Трифковића, јер се нису осјећали безбједно у селу Дражевићи, гдје су живјели.

Она је навела да је на улазу у Чемерно, близу гробља, било "пар тенкова или топова", који су понекад дејствовали, додавши да не зна ко је и у којем правцу пуцао.

17/10/2018 |  РТРС | СРНА

Апелационо вијеће Суда БиХ прогласило је данас кривим и осудило на укупно 33 године затвора припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда и Тарика Шишића, те Азиза Шушу и Емира Драковца због напада на колону српских цивила у селу Кукавице код Рогатице 27. августа 1992. године, када је убијен најмање 21 Србин, а рањено 39.

Мухамед Шишић, који је био командант диверзантског вода кукавичке чете, осуђен је на осам година затвора.

Азиз Шуша и Тарик Шишић, као припадници овог вода осуђени су на по пет година затворске казне, док је Емир Драковац осуђен на 11 година затвора.

17/10/2018 | РТРС|  СРНА

Статусном конференцијом о извођењу доказа одбране данас је у Суду БиХ настављено суђење команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Махмуљинов бранилац Нермин Мулалић рекао је да одбрана има намјеру саслушати 50 свједока, два вјештака и оптуженог.

Мулалић је навео да су неки од свједока били и на списку Тужилаштва БиХ, али се током процеса од њих одустало, те да ће када је ријеч о вјештацима бити саслушани Пол Кориш, који је сведочио пред Хашким трибуналом у случају Расима Делића, као и Кенан Даутовић.

БАЊАЛУКА, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Припадници јединица којима је командовао генерал Атиф Дудаковић само су у Кључу и 15 околних села 1995. године убили 42 српска цивила, а Дудаковић је, према исказима заштићених свједока, лично наређивао да се заробљени војници убијају, а насељена мјеста пале, јавља РТРС.

У удруженом злочиначком подухвату, како се наводи, српско становништво с подручја општине Кључ побијено је и протјерано, а запаљене су и девастиране четири православне богомоље.

Слава Ковачевић из Кључа рекла је да је, након што је Пети корпус такозване Армије БиХ заузео овај град 14. септембра 1995. године, њен отац који није напустио село Завоље, пронађен мртав у дворушту куће, што је био чест случај након што је такозвана Армија БиХ ушла у град.

16/10/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, заштићени свједок Веселијеве одбране "О-3" рекао је да је дјечака убио Един Османовић, члан добровољне јединице "Дизел", која је боравила у селу Бајрићи на подручју Каменице.

Свједок је посредством видео-линка из Француске рекао да је у Бајриће дошао код родитеља након пада Калесије у јуну 1992. године и да је ту био дјечак којег су довели "неки дизелаши".

"Дјечак је ту био већ дуже вријеме. Виђао сам га са Едом и његовим друштвом. То нису били нормални људи. Пушили су траву и пили неке таблете. Сви су их се бојали", рекао је свједок.

15/10/2018 |  РТРС | СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Кармела Ивановић изјавила је пред Судом БиХ, на суђењу Алминку Исламовићу за ратне злочине над српским цивилима у Босанском Броду, да јој је отац, који је био заробљен, испричао да су га тукла три лица, међу којима и оптужени.

Она је навела да јој је отац рекао да су га у старој згради полиције тукли "Стаљо, Бритва и Бикача".

Ивановићева је испричала да је њен отац био одведен у априлу 1992. године, те да је након извјесног времена сазнала да је у затвору у старој згради полиције, гдје је отишла и на улазу видјела Алминка Исламовића, званог Стаљо, којег је познавала одраније.

Она је испричала да је Исламовића тада питала да ли може да види свог оца, након чега су га двојица војника довела. "Тата је био плав. Био је модар по лицу и ушима", изјавила је Ивановићева.

15/10/2018 | РТРС | СРНА

Директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да ће Тужилаштво БиХ по командној одговорности подићи оптужницу против ратног команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и за ратне злочине почињене над неколико стотина Срба током војне акције "Олуја" 1995. године.

"Увјерени смо да се води истрага против Дудаковића за ове злочине и да ће на крају бити спојена јединствена оптужница. Атиф Дудаковић је по командној одговорности био надређен бившем припаднику Петог корпуса такозване Армије БиХ Шефику Алићу кога је Суд БиХ осудио на осам година затвора за ратни злочин против четворице заробљених припадника Војске Српске Крајине", рекао је Штрбац.

Он каже да "Веритас" тражи накнаду штете за породице убијених Срба од Хрватске на основу пресуде Суда БиХ у случају Шефика Алића на основу сплитског споразума, који су 22. јула 1995. године потписали тадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман и предсједник такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић.

Ђ. Баровић - Вести |  15.10.2018.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Атифа Дудаковића, ратног команданта Петог корпуса и још 16 припадника Армије БиХ, због кривичног дела "злочина против човечности" почињених 1995. на подручју више општина. Реч је о догађајима од 13. септембра до 10. октобра 1995. године током операције Армије БиХ "Сана 95".

Део оптужнице се бави ратним злочинима које су снаге под командом Дудаковића починиле над сународницима из Аутономне покрајине Западна Босна у Цазинској Крајини.

У овом периоду припадници Петог корпуса су буквално сравнили са земљом најмање 200 српских села на територији општина: Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост. Према наводима из подигнуте оптужнице, Дудаковић и његови потчињени одговорни су за убиство најмање 300 српских цивила или ратних заробљеника.