|
Петак, 19 март 2010 |
|
Српски посланици треба ускоро да разматрају Резолуцију о Сребреници. Које право имају председник Србије Борис Тадић, парламент Србије, САД и европски интелектуалци да прогласе Србе у БиХ за кривце за масакр над чак 8.000 Муслимана, пита у аналитичком тексту Глобалрисрч.У тексту се наводи да "Тадићева резолуција" и апел интелектуалаца игноришу резултате истраге коју је обавио Документациони центар Републике Српске у септемберу 2002. године након много година рада и истраживања. Србима се намеће нацистичка кривица. Памфри тврди да "постоје политичке снаге, посебно у земљама где се говори немачки језик, које се свете Србима, не само зато што су се супротставили њиховим освајањима кроз историју, и то су били на победничкој страни у оба светска рата, већ и због српске инцијативе и српског интереса да се уједине јужни Словени и створе Југославију, и то преко религијских линија".
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 16 март 2010 |
|
БАЊАЛУКА 16. 03. 2010 | СРНА
У манипулацији са идентитетима и бројем убијених Бошњака у Сребреници, у јулу 1995. године, користе се разне технике - од двоструких рођендана до двоструких дана смрти?! Срна је добила увид у део случајева који показују да су нека лица проглашена за нестала или убијена у Сребреници, а заправо су жива
Адмира Сејдић, рођена 1. јануара 1972. у Скеланима код Сребренице, која је наводно нестала 12. јула 1995. године на путу од Сребренице ка Тузли живи данас у Ариљу као Славица Стефановић! Рјешењем Основног суда у Сребреници од 20. фебруара 2008. године проглашена је мртвом.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 26 фебруар 2010 |
|
Овај приказ разарања српских насеља средњег Подриња само је део укупног страдања српског становништва, његових културних и верских објеката које су муслимани починили у том крају током рата чије последице још нису ни привидно залечене.
Према једном од више стотина важних докумената Армије БиХ које поседујемо забележено је и следеће: „Крајем јануара и почетком фебруара 1993. године у зони одговорности 8. ОГ (оператива група, нап. аутора) створена је велика повезана слободна територија са центром у Сребреници која је обухватила 95% простора општине Сребреница, 90% простора општине Братунац, 60% простора општине Власеница и 50% простора општине Зворник. Такође успостављена је директна физичка веза са ОС (ослобођеним селима, нап. аутора) регије Жепа“.[1]
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 26 фебруар 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Субота, 20 фебруар 2010 |
|
У Дејтону у новембру 1995. уопште се није говорило о Сребреници
Током рата у БиХ 1992–1995. у неким земљама на Западу јачала је кампања са много неистина и подметања о Србима као „лошим момцима”. Новинар Питер Брок је анализирао 1.500 текстова из 1992. и објавио (у часопису ,,Форин полиси”) да је однос био 40 према један у прилог Муслимана.
О Сребреници је Ратко Младић говорио француском пуковнику Патрику
Бариоу, у септембру 1995. у Бањалуци, а овај је то испричао у Хагу, као
сведок одбране Слободана Милошевића. Прича гласи: у Сребреници је јула
1995. било око 40.000 становника, од тога око 25.000 жена, деце и
стараца и сви су они безбедно аутобусима превезени у Тузлу. Од
заробљених војника 28. дивизије издвојено је око 750, па је 500
пуштено, а 250 затворено у Зворнику и могуће је – стрељано. Око 15.000
припадника дивизије су извршили пробој према Тузли уз велику борбу и уз
много жртава. Српска војска је имала 500 погинулих, а муслиманска
1800–2000. (Све ово је у сагласности с подацима које је генерални
секретар УН доставио у извештају Савету безбедности.)
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Четвртак, 28 јануар 2010 |
|
Пише: Јован Ненадов
Политичка злоупотреба жена силованих у ратовима на YU просторима: Хроника једне бесомучне и подле кампање
"Гласине су постале чињенице, вести вечне истине,
страхоте су производиле морал и необуздану одлучност за акцију".
(Rainer Finne, немачки новинар,
о медијској кампањи и последицама у рату у Босни, фуснота 21)
У свим ратовима је било силовања жена. У највећем броју случајева било је то "под наредбом" забрањивано али се у пракси толерисало, све док није штетило постављеним циљевима. Само у том смислу су силовања скоро увек имала ратностратешку улогу.[1]
Сексуално насиље у "босанском рату" добило је широки публицитет захваљујући систематској и обухватној антисрпској медијској кампањи, базираној на две премисе: прво, да су та силовања у свом обиму један историјски novum, са до тада невиђеним бруталностима; и друго, да су толика и таква силовања била могућа само уз подршку "од горе", као планирана стратегија ратног циља Срба, колективно.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 28 јануар 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа страна > Крај >>
|
| Резултати 1 - 5 од 31 |
