Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 8.504 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
Недеља, 05 фебруар 2017
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“)

Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић.Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове.  Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор  после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић.

У току истог месеца, марта 1992 .год. извршени су масовни покољи Срба у Бос. Броду, Сијековцу, западној Херцеговини, на Купрешкој висоравни... То је принудило Србе на самоодбрану и они су се, више самоиницијативно него организовано, прихватили оружја да би предупредили геноцид из времена НДХ, да спрече масовне покоље који су над њиховим прецима извршили хрватски фашисти кад је само у Јасеновцу свирепо побијено преко 800.000 српских цивила, претежно похапшених у БиХ, а међу њима и преко 30.000 српске деце.

Распаду Југославије који је започео у пролеће 1991. године сецесијом Словеније и Хрватске, неуставно се придружује и Босна и Херцеговина под руководством исламског фундаменталисте Алије Изетбеговића. Та бивша југословнска република, супротно вољи милионског српског становништва, захваљујући подршци САД и држава НАТО алијансе, добија независност и међународно признање 6. априла 1992. године.

Детаљније...
 
РТРС, емисија Људовање – гост Миливоје Иванишевић, 23.12.2016.
Уторак, 27 децембар 2016
Сенатор РС Миливоје Иванишевић, оснивач и диреткор Института за истраживање српских страдања у XX веку гостовао је 23. децембра на Радио телевизији Републике Српске у емисији Људовање, аутора Веселина Гатала. Непосредан повод за гостовање и разговор била је књига „Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“.



У муслиманском делу Сарајева регистрована су 123 логора за Србе. Исто се односи и на јавне куће у којима су држане Српкиње, као етничке робиње. У муслиманском делу Сарајева је ексхумирано преко двадесет гробница са посмртним остацима више стотина убијених Сарајлија српске националности. А још увек све гробнице нису пронађене. Две највеће масовне гробнице су река Миљацка и бездан „Казани“ на Требевићу. Још се не зна колико је стотина убијених Срба бачено у бездан „Казани“ или у таласе Миљацке. Одговорних за злочине над Србима у Сарајеву евидентирано је 3.567 лица, али скоро нико од њих није изведен пред суд.

Детаљније...
 
Академик Василије Крестић: Председница Хрватске не говори истину
Петак, 20 јануар 2017
Академик Василије Крестић
Политика | четвртак, 19.01.2017.
Пре неколико дана Колинда Грабар-Китаровић изјавила је да „Хрватска никада није напала ниједан центиметар српске територије”, а изразила је сумњу да Србија посеже за њеним земљама („Политика”, 12. јануара). Такве изјаве, кад је реч о хрватским политичарима, нису нове, али оне не одговарају историјским чињеницама.


Током више од једног столећа, све до наших дана, из Хрватске су ширени гласови о великосрпским и хегемонистичким намерама. То је стални припев свих противсрпских иступа не само пред домаћом већ и пред светском јавношћу. Њима се Срби и Србија приказују као агресори великих територијалних апетита, а намера им је да прикрију сопствену агресију и сопствене територијалне претензије на туђе етничке, државне и историјске територије.

Таква тактика, кад је реч о хрватској политици, одавно је позната, али у историографији није добила одговарајуће место и објашњење. Она је наслеђена од Аустроугарске, која је утолико више демонизовала и сатанизовала српске ослободилачке и ујединитељске намере уколико је имала већих апетита према територијама Балкана и уколико је више заступала немачку политику продора на Исток. По тој тактици, све што је било српско проглашавано је за великосрпско с циљем да се српски интереси, који су били у сукобу с аустроугарским, у корену сасеку и онемогуће.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града
Петак, 30 децембар 2016
 Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града
Недавана вест, објављена 23. октобра о. г. у вашем цењеном листу  под насловом „Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију“, буди оптимизам и представља охрабрујућу, неочекивану, новост за културну јавност и грађане Београда. Деценијама се чекало да потребе културе дођу на дневни ред свакодневних животних преокупација српске државе и њеног главног града. Овим подухватом се, уз то, чини огроман корак у задовољавању потреба прилично запостављене музичке уметности чији су простор запоселе бројне паракултурне и јефтине естрадне приредбе и манифестације.

Проблематика културног развоја и културног живота Београда деценијама се не мења. Чак ретко долази на дневни ред скупштинских заседања. Врло скромно је заступљена у развојним плановима града и државе. Та проблематика ми је лично познатa јер од формирања Завода за проучавање културног развитка Србије, 1967. године, три деценије сам активно учествовао, самостално или са колегама, у изради свих у међувремену конципованих и урађених планова развоја делатности културе у Београду и Републици Србији. И отуда знам да су се увек, у сваком плану, у списку посебно крупних проблема налазиле инвестиције за обнову старих или подизање нових објеката међу којима су приоритет имале установе од националног значаја: Народни музеј, Београдска опера и Београдска филхармонија.

Детаљније...
 
Конституисан нови сазив Сената Републике Српске [Видео]
Понедељак, 09 јануар 2017
Конституисан нови сазив Сената Републике Српске Фото: СРНА
08.01.2017 20:34 | Срна | Глас Српске
Бањалука - У Бањалуци је данас конституисан нови сазив Сената Републике Српске који има мандат наредних седам година.


Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су чланови Сената бирани веома пажљиво и подсјетио да их бира и именује предсједник Републике.

"Сенатори су положили заклетву и имали смо мали разговор о томе шта ћемо радити у овом мандату, а поготово у овој години", истакао је Додик након завршетка конститутивне сједнице Сената.

Додик каже да је значајан број оних који су својим досадашњим радом скренули пажњу и дали несумњив допринос у стабилности и јачању Републике Српске, због чега је одлучио да их именује у нови сазив Сената.

Детаљније...
 
Ко су све нови-стари сенатори Српске?
Субота, 14 јануар 2017
АТВ | 13. 01. 2017 - 14:51h
Република Српска је прије неколико дана добила нови сазив Сената. На предлог Председника Републике у мандат од седам година закорачило је 40 сенатора који су положили заклетву и 8. јануара одржали конститутивну седницу.


Многи су у Сенату обновили мандат, али има и нових имена. Међу њима посебно се издвајају владика Григорије, прослављени српски режисер Емир Кустурица, Слободан Павловић, власник “Павловић банке”, као и технички директор “Беме” Маринко Умићевић, преноси АТВ.

Најмлађи сенатор је Филип Савић, најбољи студент ЕТФ БЛ у историји, али и бивши председник Владе РС Александар Џомбић.
Списак свих сенатора објављен је у Службеном гласнику РС, а његови чланови су:

Детаљније...