Институт за истраживање српских страдања у XX веку

08:18 | 15/05/2012 |  СРНА

Архивски снимак  / rts.rs

Запаљеним свијећама и с бијелим ружама у рукама, око 200 учесника помена за жртве ратног злочина у "тузланској колони", прошетали су Брчанском малтом гдје је 1992. године страдало око 200 војника ЈНА у повлачењу из БиХ.
   
Шетња и вјерски обред обављен на мјесту страдања протекли су мирно, уз појачано полицијско обезбјеђење.

Помен су пратиле бројне новинарске екипе из Републике Српске, али и медији из Федерације, а на раскрсницама су окупљене групе грађана у тишини пратиле дешавања.

Међу учесницима помена били су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Борачке организације Пантелија Ћургуз, преживјели учесници злочина, породице убијених и представници удружења жртава Одбрамбено-отаџбинског рата.

 

ЈАСЕНОВАЧКИ СИСТЕМ ХРВАТСКИХ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА – 1941–1945.

Господине председавајући, часни оци, даме и господо, сестре и браћо, драги пријатељи!

Велики број особа, преживеле жртве, сведоци, научници, политичари, свештеници и многи људи добре воље су говорили и писали о геноцидy који су починили римокатоличка црква и Хрвати против Срба, Јевреја и Рома у току Другог светског рата да је веома тешко рећи нешто сасвим ново.

Према налазу Међународне комисије за истину о Јасеновцу, у Јасеновачком систему концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома Хрвати су убили више од 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома. У тај број је урачунато и више од 110 000 мале деце која су такође убијена. Према томе, сада је веома тешко дати неки бољи опис зверстава која су починили Хрвати и њихови римокатолички свештеници и часне сестре, или пак пружити неко боље објашњење ових злочина против хуманости и геноцида који су починили. Целокупно српско, јеврејско и ромско становништво у Независној држави Хрватској претрпело је геноцид и истребљење од стране Хрвата.

 

10:36    |    03/05/2012 |  Извор: Агенције

Око 200 грађана Источног Сарајева данас су у Добровољачкој улици у Сарајеву одали почаст припадницима ЈНА страдалим на овом мјесту 1992. године, док им је већа група Сарајлија упућивала псовке и увреде, јавио је извјештач Срне. 

 

На мјесту трагедије положили су цвијеће и запалили свијеће породице погинулих, представници борачких и удружења породица погинулих, те представници власти Републике Српске предвођени министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петром Ђокићем.

Док су мајке, сестре и остали присутни оплакивали своје невино страдале, група од неколико десетина грађана Сарајева их је пратила и упућивала им псовке, уз узвике "четници, убице".

 

 

10:43 | 26/04/2012 | РТРС

Шабан /46/ и Елвир Ђелибашић /43/ из Травника споразумно су са Тужилаштвом БиХ признали кривицу за ратни злочин против српског цивилног становништва у мјесту Турбе код Травника.
   
Ђелибашићи потписивањем споразума у цијелости признају извршење кривичног дјела које им се ставља на терет оптужницом Тужилаштва БиХ од 27. децембра 2011. године, а која је у цијелости потврђена од судије за претходно саслушање Суда БиХ 30. децембра исте године, саопштено је из Тужилаштва БиХ

Тужилац и одбрана сагласни су да, на основу споразума, Суд БиХ изрекне оптуженим Шабану и Елвиру Ђелилбашићу затворску казну од пет до шест година.

Предложена казна је у складу са улогама оптужених у извршењу кривичног дјела.

Шабан и Елвир Ђелилбашић се терете да су, као припадници Армије БиХ, у мјесту Турбе убили два цивила српске националности.

 

 

 

(Реч на промоцији књиге „Масакр у Сребрници“ Едварда Хермана, у Руском дому, у Београду, 9. априла 2012)

Књига која је повод за наш вечерашњи округли сто зове се „Масакр у Сребреници“ од професора Едварда Хермана и групе аутора, који углавном долазе са англосаксонског говорног подручја. Њима је заједничко то да су се, имам утисак, подробно и темељно бавили сребреничким догађајима. Стекао сам утисак да је те истраживаче ујединила жеља да се установи истина. Очевидно је то био њихов главни мотив да се прихвате споменуте нимало захвалне теме. Никада није било лако писати против прописане и једном засвагда „одозго“ утврђене истине.

У додир са овом темом дошао сам веома рано, пре тридесетaк година, када сам стигао у западни Берлин на постдипломске студије. У првих две или три године мог боравка у Немачкој највећи део времена проводио сам у одлично уређеној библиотеци тада западноберлинског Слободног универзитета (Frei Universität). Веома се живо сећам тог времена. Било је то непосредно после 6. априла године 1981. Прелистао сам најважније немачке дневне листове тог датума и гле изненађења: ни у једном није било ни речи о бомбардовању Београда од 6 априла 1941. Ово откриће ме потресло, растужило, разбеснило, али и оснажило у жељи да се озбиљније позабавим овим феноменом. У мојим књигама - а до сада су објављена три тома „Берлинских записа“ - велики део посвећен је управо овој теми.

 

 

Од тада све исто – антисрпство Европе на првом месту

Андре Бар: "Свети Сава, слава и гусле", издавач: "Бели Анђео", Шабац, 2003, репринт издања из 1906. године 

 

            Француски историчар с размеђе деветнаестог и двадесетог столећа Андре Бар је истраживао политику великих европских сила и Турске на Балкану и мора му се признати да је схватио њену суштину. Да то није тако, не би у поднаслову свога дела невео да је на делу: "Верска агресија Аустрије и Римске цркве на православне у Босни и Херцеговини од 1878. до 1903. године". Ова одредница одише савременошћу више него билокоји научни закључак данашњих аналитичара геополитике великих сила на Балкану, посебно истраживача разбијања бивше Југославије и прилика у постдејтонској Босни и Херцеговини. Колико је Андре Бар, по својим запажињима пре једног столећа, наш савременик, види се и по његовом закључку шта ће се десити с најмногобројнијим балканским народом ако европска антисрпска политика (преко Аустрије) буде дала резултате у Босни и Херцеговини. Он једноставно наводи:

"Када у Босни и Херцеговини изумре православље, тада ће бити и крај српске идеје".

 

 

Секретар Министарства за људска права и избеглице БиХ тврди да је у некада другом по величини српском граду Сарајеву пред сам рат живело око 160.000 Срба, а данас их има, максимално, око 8.000

Сарајево – „И у које год доба дана и са кога год узвишења баците поглед на Сарајево, ви увек и нехотице помислите исто. То је град. Град који и дотрајава и умире, и у исто време се рађа и преображава”, записао је својевремено нобеловац Иво Андрић, описујући дојмове које овај град оставља на све који га посете.Андрић тада није ни слутио да ће доћи време када ће слика града на Миљацки изгледати потпуно другачије.

Међутим,данашње Сарајево је град у којем више нема ни „духа” ни „комшилука”, ту столетну сарајевску вредност заменило је етничко чишћење и нетолеранција према другима и другачијима.На лепоту некадашњег суживота, уважавања и међусобног поштовања још подсећају само цркве, џамије и синагога.