Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Џорџ Памфри: Резолуција о Сребреници анатема за све Србе
Петак, 19 март 2010
Српски посланици треба ускоро да разматрају Резолуцију о Сребреници. Које право имају председник Србије Борис Тадић, парламент Србије, САД и европски интелектуалци да прогласе Србе у БиХ за кривце за масакр над чак 8.000 Муслимана, пита у аналитичком тексту Глобалрисрч.У тексту се наводи да "Тадићева резолуција" и апел интелектуалаца игноришу резултате истраге коју је обавио Документациони центар Републике Српске у септемберу 2002. године након много година рада и истраживања. Србима се намеће нацистичка кривица. Памфри тврди да "постоје политичке снаге, посебно у земљама где се говори немачки језик, које се свете Србима, не само зато што су се супротставили њиховим освајањима кроз историју, и то су били на победничкој страни у оба светска рата, већ и због српске инцијативе и српског интереса да се уједине јужни Словени и створе Југославију, и то преко религијских линија".
 
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
Детаљније...
 
Злоупотреба броја жртава у Сребреници
Уторак, 16 март 2010
БАЊАЛУКА 16. 03. 2010 | СРНА
 
У манипулацији са идентитетима и бројем убијених Бошњака у Сребреници, у јулу 1995. године, користе се разне технике - од двоструких рођендана до двоструких дана смрти?! Срна је добила увид у део случајева који показују да су нека лица проглашена за нестала или убијена у Сребреници, а заправо су жива
Адмира Сејдић, рођена 1. јануара 1972. у Скеланима код Сребренице, која је наводно нестала 12. јула 1995. године на путу од Сребренице ка Тузли живи данас у Ариљу као Славица Стефановић! Рјешењем Основног суда у Сребреници од 20. фебруара 2008. године проглашена је мртвом.
 
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
Детаљније...
 
СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА
Петак, 26 фебруар 2010
 
Овај приказ разарања српских насеља средњег Подриња само је део укупног страдања српског становништва, његових културних и верских објеката које су муслимани починили у том крају током рата чије последице још нису ни привидно залечене.
 
Према једном од више стотина важних докумената Армије БиХ које поседујемо забележено је и следеће: „Крајем јануара и почетком фебруара 1993. године у зони одговорности 8. ОГ (оператива група, нап. аутора) створена је велика повезана слободна територија са центром у Сребреници која је обухватила 95% простора општине Сребреница, 90% простора општине Братунац, 60% простора општине Власеница и 50% простора општине Зворник. Такође успостављена је директна физичка веза са ОС (ослобођеним селима, нап. аутора) регије Жепа“.[1]
 
Последњи пут ажурирано ( Петак, 26 фебруар 2010 )
Детаљније...
 
Миодраг Мирковић: Опрезно са бројкама
Субота, 20 фебруар 2010
У Дејтону у новембру 1995. уопште се није говорило о Сребреници

Током рата у БиХ 1992–1995. у неким земљама на Западу јачала је кампања са много неистина и подметања о Србима као „лошим момцима”. Новинар Питер Брок је анализирао 1.500 текстова из 1992. и објавио (у часопису ,,Форин полиси”) да је однос био 40 према један у прилог Муслимана.
 
О Сребреници је Ратко Младић говорио француском пуковнику Патрику Бариоу, у септембру 1995. у Бањалуци, а овај је то испричао у Хагу, као сведок одбране Слободана Милошевића. Прича гласи: у Сребреници је јула 1995. било око 40.000 становника, од тога око 25.000 жена, деце и стараца и сви су они безбедно аутобусима превезени у Тузлу. Од заробљених војника 28. дивизије издвојено је око 750, па је 500 пуштено, а 250 затворено у Зворнику и могуће је – стрељано. Око 15.000 припадника дивизије су извршили пробој према Тузли уз велику борбу и уз много жртава. Српска војска је имала 500 погинулих, а муслиманска 1800–2000. (Све ово је у сагласности с подацима које је генерални секретар УН доставио у извештају Савету безбедности.)
 
 
Последњи пут ажурирано ( Петак, 19 март 2010 )
Детаљније...
 
Манипулације жртвама силовања [I]
Четвртак, 28 јануар 2010
Пише: Јован Ненадов 
 
Политичка злоупотреба жена силованих у ратовима на YU просторима: Хроника једне бесомучне и подле кампање

"Гласине су постале чињенице, вести вечне истине,
страхоте су производиле морал и необуздану одлучност за акцију".

(Rainer Finne, немачки новинар,
о медијској кампањи и последицама у рату у Босни, фуснота 21)

У свим ратовима је било силовања жена. У највећем броју случајева било је то "под наредбом" забрањивано али се у пракси толерисало, све док није штетило постављеним циљевима. Само у том смислу су силовања скоро увек имала ратностратешку улогу.[1]

Сексуално насиље у "босанском рату" добило је широки публицитет захваљујући систематској и обухватној антисрпској медијској кампањи, базираној на две премисе: прво, да су та силовања у свом обиму један историјски novum, са до тада невиђеним бруталностима; и друго, да су толика и таква силовања била могућа само уз подршку "од горе", као планирана стратегија ратног циља Срба, колективно.
 
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 28 јануар 2010 )
Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа страна > Крај >>

Резултати 1 - 5 од 31