Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Синови неће одустати док не нађу тијела убијених очева Штампај Пошаљи
Уторак, 27 фебруар 2018
ДОБОЈ, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Веселко Пејић и Миленко Лазић 23 године безуспјешно од институција БиХ потражују информације о тијелима својих очева Милоша и Ранка који су 1995. године живи заробљени на подручју Возуће, а којима се губи траг након спровођења у логор јединице "Ел муџахедин" у Гостовићу.

Они поручују да неће одустати од потраге за тијелима својих очева, али да су, нажалост, свједоци опструкција.

"Послали смо и Уставном суду БиХ захтјев о информацијама за оца и познанике, а Суд је одговорио да је обавијестио надлежне институције које ће спровести истрагу и саопштити резултате. То се до данас није десило", рекао је Пејић новинарима.

Он је навео да је прве информације о оцу добио 1996. године, када је у Добоју дочекао групу од 30 сународника непосредно пуштених из Тузланског затвора након што су их заробили припадници Другог корпуса такозване Армије БиХ.

Детаљније...
 
Jезива исповијест српских жртава: Везивали су нам косу за тенкове, па нас вукли Штампај Пошаљи
Среда, 18 октобар 2017
18.10.2017 | Курир | Независне новине
За време рата мој старији син је погинуо, а млађи, који је са мном био мучен и заробљен, никад није преболео трауме, убио се 19 година после тортуре, рекла Слободанка Младић

Жене, жртве рата из Републике Српске, везиване су косом за тенкове и вучене по путу, забадани су им ексери по телу и остављане су да висе на дрвеним оградама...

Једна од жена које су преживеле тортуру и силовање је и Слободанка Младић, рођака генерала оптуженог за ратне злочине Ратка Младића.

- Заробљена сам у Сарајеву 18. маја 1992, са својим млађим сином, који је тада имао 15 година. Малтретирали су нас сваког дана. Били смо затворени, спавали смо на голом бетону, тучени, понижавани и убијани од батина. Жене су изводили како су хтели и силовали их.


Детаљније...
 
Петар Мојић: Још по ноћи стајем уз зид, као у затвору Штампај Пошаљи
Недеља, 19 фебруар 2017
Петар се посебно сјећа Максе Гајића из Лончара, свог ујака, и каже да је својим очима гледао када су га заклали. "Забили су му нож у врат. Изашао му је на другу страну - то је наредио Перан Винцетић..."

ШАМАЦ, 17. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Бивши српски логораш Петар Мојић, који је деведесетих година прошлог вијека као двадесетогодишњак три мјесеца провео у хрватском затвору у школи у Доњој Махали, општина Орашје, каже да је "психички и физички уништен", те да и данас има ноћне море.

"Често по ноћи скачем и стојим уз зид, као што сам морао у затвору, без обзира на болове од ломљења кичме, ребара... Осјећам бол на сваку промјену времена, а ожиљке носим по цијелом тијелу", истиче Мојић за Срну.

Данас четрдесетпетогодишњи Петар Мојић био је у затвору од 2. маја до 15. августа 1992. године са још 250 лица српске националности из Букове Греде, сусједних села на орашкој општини, Борова, Приједора..

Детаљније...
 
У смрт због сећања на пакао Штампај Пошаљи
Понедељак, 06 фебруар 2017
Недеља 05.02.2017 | Б. Миличић - Вести

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима

У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти пакао.

Председница на све начине покушава да одржи у животу ово удружење, прво и једино овакве врсте у РС. Помоћи од званичних институција има веома мало и све се свело на једнократне новчане прилоге. Због тога је Божица Живковић-Рајилић недавно била у Минхену са жељом да се српској дијаспори обрати за помоћ.

Детаљније...
 
ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи Штампај Пошаљи
Уторак, 08 новембар 2016
Драган Вујичић | 07. новембар 2016 | Вечерње новости

Владо Драгојловић, за "Новости", о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали

ЛОГОРИ у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен.

Овако, за "Новости", сведочи Владо Драгојловић, један од многих босанских Срба који су претрпели стравичну тортуру припадника хрватске војске, међу којима су била и десеторица ухапшених почетком прошле недеље у БиХ. Они се терете да су као припадници структура ХВО у Орашју, као и стражара у логорима и затворима, починили ратне злочине над великим бројем Срба с подручја Орашја и из околних места од маја 1992. до јула 1993. године.

Детаљније...
 
Мостар: Над Милутином Супићем иживљавали су се до смрти Штампај Пошаљи
Четвртак, 03 новембар 2016
Звијери из војног затвора у Мостару били су као лешинари жељни крви, која је прштила посвуда около и отицала у сливник као у најстрашнијим хорор филмовима...

ТРЕБИЊЕ, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Војни затвор у Мостару био је мјесто најстрашнијих злочина нас Србима - крв и јауци били су свакодневни призори током 1992. године.

Тада шездесетпетогодишњи Мулутин Супић са Чемерна, из општине Гацко, био је мета највећих батина и удараца, свједочи Мостарац, који је био у истом затвору притворен.

Бојећи се за своју и безбједност своје породице, као и усљед сталних пријетњи, овај свједок желио је да му се име /познато агенцији Срна/ не помиње, али подсјећа да му ово није први пут да прича о страшним мукама, нељудском иживљавању и данима када су се затворени људи молили да буду мртви.

Детаљније...
 
Караџић ексклузивно за "Вести" (2): НАТО је покушао да ме ликвидира Штампај Пошаљи
Недеља, 29 мај 2016
Субота 28.05.2016 | Ђ. Баровић - Вести
Хашко тужилаштво подигло је оптужницу против првог председника РС др Радована Караџића 1995. године, а од следеће године до 2008. постао је неухватљив за бројне полиције, тајне службе, ловце на уцењене главе...

У ексклузивном интервјуу за "Вести", првом иступу у медијима пошто је првостепено пресуђен на 40 година затвора, Караџић открива да је, кад је схватио да је изигран споразум који је имао са Ричардом Холбруком, био спреман да се преда Хашком трибуналу, али да је НАТО тада одлучио да га ликвидира као "непожељног сведока".

Инсистирате на договору који сте имали са Холбруком. Како је могуће да тај "папир" не постоји?

- Већ и врапци знају да је постојао споразум, али, како рече покојни председник Слободан Милошевић, велике силе не стављају све на папир. Ако им се не верује, онда нису велике силе. Верујем, и имам индиција да је Холбрук покушао да оствари свој део споразума, али да му није успело. Можда више није био толико моћан. Али, кад је то схватио, појачао је оштру реторику против мене. НАТО је покушао да ме ликвидира да не бих дошао у Хаг јер сам био спреман да дођем кад је Холбрук изневерио. Доказе имамо и од саме Карле дел Понте, пуштали смо их у судници. Питам се који ће им председник сад веровати у разне понуде и погодбе.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа страна > Крај >>

Резултати 1 - 7 од 49