Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

„Из избјеглиштва се вратила право у смрт“ – свједочанство М. Илића о страдању рођакa у Магашићима Штампај Пошаљи
Субота, 11 јул 2026
26/06/2026 | Аутор: РТРС

„Вратила се да види може ли нешто да помогне, да буде са мужем и са братом мојим. Међутим, вратила се на смрт“, oвим ријечима Марко Илић из заселка Илићи у Горњим Магашићима описује судбину своје снахе Љубинке Илић, једне од осам жртава напада на Магашиће 20. јула 1992. године.

Марко Илић рођен је 1952. године у Магашићима. Одрастао је у скромној, али сложној породици са братом, оцем и мајком. Завршио је електротехничку школу, а брат угоститељску. Живио је нормалним сеоским животом, као и већина у селу.

Прије рата у Магашићима је живјело мјешовито становништво, али није се гледало ко је које вјере, свједочи Марко. Његов најбољи друг био је Муслиман Лутво, код кога је, како сам каже, више хљеба и меда појео него код куће. Село је било примјер доброг суживота – и за весеље и за тугу долазили су једни код других.

Детаљније...
 
Свједочанство Стевановића о страдању рођака Стојана у Брађевини: Видио сам како су га заробили и ... Штампај Пошаљи
Недеља, 05 јул 2026
28/06/2026 | Аутор: РТРС

Видио сам како су га заробили и свирепо убили, започиње Станиша Стевановић из засеока Брађевина код Сребренице своје свједочанство о једном од најтежих дана у животу – дану када је беспомоћно посматрао заробљавање и убиство рођака и брата по стрицу Стојана Стевановића.

Станиша је рођен 1956. године у Брађевини, у мјесној заједници Ратковићи. Прије рата живио је од пољопривреде, обрађивао земљу, гајио стоку и сарађивао са људима из околних српских и муслиманских села.

"Никад нисам имао проблема са Муслиманима прије рата. Долазили су код мене да раде. Били смо добри и сарађивали смо."

Када су почеле приче о рату, мало ко је вјеровао да ће сукоби захватити и њихов крај. Први знаци рата, сведочи Станиша, осјетили су се када се враћао из Београда. У Братунцу су биле постављене барикаде, па је морао да се врати преко Дрине. Убрзо су у селу организовали страже. Жене и дјецу иселили су у Србију. У заселку Брађевина остало је само дванаест мјештана.
Детаљније...
 
Ослобађањем Чалушића перу се припадници ХВО-а од злочина над Србима Штампај Пошаљи
Субота, 20 јун 2026
20/06/2026 |  РТРС | Аутор: СРНА

Ослобађањем Јуре Чалушића злочина почињених над српским народом на подручју општине Оџак настављено је срамно понижавање и мучење Срба који су били заточени у оџачким логорима и представља прање припадника ХВО-а од онога што су чинили заробљеницима, речено је у Удружењу логораша "Оџак `92".

- Још једна срамна одлука суда и тужилаштва у Оџаку и Орашју. Прање припадника ХВО-а кроз ослобађајуће пресуде. Ово је пета ослобађајућа пресуда Кантоналног суда у Оџаку - напомињу из овог удружења.

Бивши српски логораши подсјећају да је Чалушић био припадник Војне полиције 102. бригаде ХВО-а и да је злостављао Србе из Горњег Свилаја који су остали код својих кућа.

Детаљније...
 
Ни послије 32 године нема пресуда за убиство четворо младих Срба у Добоју Штампај Пошаљи
Петак, 01 мај 2026
СРНА | 30. 4. 2026. 

Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 32 године нико није одговарао нити је Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина.

Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Грачанице.

Благо Благојевић, отац настрадале двадесетогодишње Далиборке, рекао је Срни да су иза њега 32 године личног бола и туге, али и жала јер одговорни нису осјетили руку правде.

Детаљније...
 
Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају Штампај Пошаљи
Петак, 16 јануар 2026
 Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
16.01.2026  | Српска памти | СРНА

Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи из тог времена, које посједује.

Иванишевић је навео да је након масовног убиства Срба у Скеланима 16. јануара 1993. године јединица којом је командовао Насер Орић обавијестила команду Другог корпуса такозване Армије БиХ у Тузли да је подручје Сребренице 100 одсто очишћено од Срба, а Братунца 60 одсто.

"Хвалили су се тада, имамо документ о томе, да су Алији /Изетбеговићу/ поднели извештај да је 100 одсто очишћена територија Сребренице, и то много веће подручје него што је сама општина, и то је био неки допринос том њиховом концепту исламизације. Циљ је био протерати Србе и остварити простор за долазак ратника ислама", рекао је Иванишевић.

Детаљније...
 
’Крвави Никољдан‘ у Јошаници - Злочинци тзв. Армије БиХ убијали редом, од девојчица до стараца Штампај Пошаљи
Субота, 20 децембар 2025
19. дец 2025 | РТ Балкан | Зоран Шапоњић

На Никољдан 1992. године, припадници тзв. Армије БиХ убили су у небрањеном селу у источној Босни 56 мештана Срба, углавном жена, деце и стараца, најмлађа жртва имала једва две, најстарија 90 година

На Никољдан 1992, припадници тзв. Армије БиХ починили су у селу Јошаница код Фоче   један од најтежих ратних злочина у последњем рату на подручју Источне Босне. У ретко виђеном изливу мржње и бестијалности масакрирали су 56 мештана, углавном жена, деце и стараца, Срба из овог села, док су се на Никољдан ујутру спремали за крсну славу, да ломе колач и носе жито у цркву.

Детаљније...
 
Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу Штампај Пошаљи
Недеља, 12 октобар 2025
СРНА |  12. 10. 2025.

Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда "Ел муџахедин", заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност страних ратника.

"Они су са нама нормалнио причали на српском. Врло је јасно да су се спремали за рат. Ко зна када су они дошли у БиХ. Већина тих муџахедина је дошла из западне Европе, а мањи дио директно из азијских и афричких земаља. Највећи дио је био из Туниса, Алжира, Пакистана и Саудијске Арабије. Било је неколико Албанаца, док је знатан број био из Турске", прича Шиканић који је као љекар зарбљен на Озрену.

Шиканић, који је заједно са медицинским техничарем Велибором Тривичевићем заробљен 21. јула 1995. године у селу Крчевина након што је пробијена линија српске одбране, рекао је да су се одмах суочили са суровошћу оних у чијим ће рукама остати до 24. августа када су пребачени у Казнено-поправни дом /КПД/ Зеница.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>

Резултати 1 - 7 од 74