Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Зашто се још ћути о зверствима у јавним кућама?
Понедељак, 05 фебруар 2018
05.02.2018 | Ђ. Баровић - Вести

У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље "служиле" у двадесетак јавних кућа.


Ово су само неки од података који се могу пронаћи у до сада најсвеобухватнијој студији о догађајима у овом граду од 1992. до 1995. под називом "Досије Сарајево". Књига је објављена крајем прошле године, а њен аутор Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у разговору за "Вести" открива и низ других, ништа мање шокантних детаља о којима домаћа, али и светска јавност или не зна или ћути.


Детаљније...
 
Нов поглед на рат у БиХ у књизи Командант Бојана Димитријевића
Субота, 10 фебруар 2018
БЕОГРАД, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Издавачка кућа "Вукотић медија" објавила је биографију генерала Ратка Младића под насловом "Командант", аутора Бојана Димитријевића, која освјетљава његову војничку каријеру и пружа нов поглед на рат у БиХ.

Књига је заснована на бројним документима, говорима, наредбама, саопштењима, записницима са сједница Народне скупштине Републике Српске и у девет поглавља на више од 300 страница даје увид у каријеру војника и генерала Младића, почевши од студентских дана на Војној академији у Београду до завршетка рата у БиХ и изручења Хашком трибуналу.

Детаљније...
 
"У Хагу јавно говоре да је генерал осуђен без доказа за Сребреницу"
Четвртак, 01 фебруар 2018
01/02/2018 |  14:55 ⇒ 15:03 | РТРС | СРНА

Тим одбране генерала Ратка Младић и породица апеловали су данас да владе и предсједници Србије и Републике Српске уложе свој дипломатски утицај у свијету да се генералу Ратку Младићу омогући лијечење у Србији и спаси живот, те упозорили да се у Хагу почело јавно говорити да је генерал осуђен за Сребреницу без доказа.

Адвокати генерала Младића и његов син Дарко Младић на конференцији за новинаре у Београду саопштили су да је на јучерашњем стручном предавању у Хагу Јонас Нилсен, главни помоћник хашког судије Алфонса Орија, јавно рекао да нису имали доказа против Младића за Сребреницу.

Детаљније...
 
Исповедање вере православног "идиота" - на годишњицу Кијукове смрти
Понедељак, 29 јануар 2018
 Предраг Р. Драгић Кијук
понедељак, 29 јануар 2018 | Борба за веру | Владимир Димитријевић

Данас, на Часне вериге Светог апостола Петра, годишњица је упокојења Предрага Р. Драгића Кијука (овде: ). Био је то велики православни Србин, из оних крајева који су се вековима налазили на удару борбеног римокатолицизма. Његови отац и мајка морали су да беже из крајишких крајева под окупацијом усташких папиних следбеника, па се Предраг родио као избеглица у Крагујевцу. Свој живот, предан Богу и роду, посветио је, између осталог, сведочењу о западном „хришћанству без Христа“, које и данас мучи и тлачи овај напаћени народ.

Говорећи о Кијуковим „Еристичким есејима“, професор др Милан Петровић је својевремено указао на његов оглед „Хуманистички секуларизам“, у коме је Кијук сведочио о  „уништавајућој вољи за моћ као битном својству обезбожене западне цивилизације“. Петровић је истакао:“Право да друге цивилизације пљачка и искорењује западна цивилизација је извела из светско-историјске мисије коју је самој себи доделила.

Детаљније...
 
РТРС: Лазански директно – гости: Миливоје Иванишевић и Срђа Трифковић
Среда, 13 децембар 2017
У емисији Лазански дриектно, уредника и водитеља Мирослава Лазанског, 12. децембра гостовали су Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку и др Срђа Трифковић, уреднк чикашког часописа Крониклс.


 
Миливоје Иванишевић за „Новости“: Казне нема само за злочине над Србима
Недеља, 24 децембар 2017
Миливоје Иванишевић, председник Института
Вечерње новости | 24. децембар 2017 |

Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за "Новости" пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности

Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992. године, само је доказ чињенице да у Босни и Херцеговини процес кажњавања одговорних за злочине, посебно кад је реч о муслиманским функционерима, још није приведен крају. Чак напротив, није честито ни започет.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују
Понедељак, 04 децембар 2017
Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости, А. Станковић
В. Н. | 03. децембар 2017. 20:02

О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа

ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке Информативно-документационог центра из Сарајева, потписане од директора Мирсада Токаче. То само по себи завређује пажњу, али и отвара питање шта о тим подацима знају они који се на њих позивају. Већ сама чињеница да је један од промотера, и финансијера, била госпођа Наташа Кандић, завређује сумњу бар у објективност. Поред ње, ту су проф. Омер Ибрахимагић и велечасни проф. на Фрањевачкој теологији у Сарајеву Иван Шарчевић. Подацима овог Центра служе се, не случајно, демографски експерти Хашког трибунала Пољакиња Ева Табо и Норвежанин Хелге Брунборг.

Детаљније...