|
Недеља, 06 септембар 2026 |
Зашто се само Србима у БиХ намеће апсолутно прихватање такозваних „хашких истина”, док за друге тај критеријум не важи? И уз то преко наметнутог вербалног деликта, припадницима српског народа се прети затвором, док су друга два народа амнестирана за та дела
На почетку свог најпознатијег романа Андрић је описивао крајолик око моста у Вишеграду. Мало узводно од ћуприје, на обали Дрине, видјеле су се округле удубине, двије по двије, у правилним размацима, као да су у камену урезани трагови копита неког коња натприродне величине. Како се ту вода задржавала дуго послије кише, локална дјеца играла су се око тих камених судова испуњених млаком водом.
Описујући дјечију игру, Андрић је, с намјером или не, понудио потенцијалну формулу суживота у Босни и Херцеговини. Наиме, дјеца су имала своје митове о поријеклу тих удубина. За српску дјецу то су били трагови копита Шарца, коња њиховог јунака Краљевића Марка, док су турска дјеца била апсолутно убијеђена да су те удубине настале под тежином крилате бедевије коју је јахао нико други до њихов народни јунак Алија Ђерзелез. И, што је најзанимљивије, пише Андрић, они се око тога никада нису препирали.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 08 јун 2021 |
Агенција Бета | 08/06/2021 | Nedeljnik.rs
Председавајућа Апелационог већа хашког суда, Приска Матимба Нијамбе, успротивила се данашњој осуђујућој правоснажној пресуди које је то веће изрекло генералу Ратку Младићу, уз став да би суђење Младићу требало поновити.
У опширном супротном мишљењу, приложеном уз пресуду, судија Нијамбе је нагласила да је суд погрешио када је Младића прогласио кривим за “геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и терорисање становништва Сарајева снајперисањем и гранатирањем, 1992-95”.
Нијамбе се сложила само за закључком већине судија да је Младић сноси кривицу за узимање припадника Унпрофора за таоце, у лето 1995.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Петак, 28 август 2026 |
28/08/2026 | РТРС | Аутор: СРНА
Историчар Бојан Димитријевић, биограф генерала Ратка Младића, изјавио је да ће генерал Младић бити упамћен као једна од врхунских личности српске историје 20. вијека, те да радује што младе генерације у Републици Српској и Србији препознају генералово дјело, које ће остати свијетло без обзира на оне који би да га унизе и који се радују његовом одласку.
Димитријевић је навео да ће генерал Младић бити запамћен у историји као једна од кључних личности које су учиниле да Република Српска буде одбрањена, као човјек који је командовао Војском Републике Српске и својом одлучношћу утицао и на политички врх Српске, али и на борце који су га препознавали као харизматичног војсковођу.
Он је нагласио да је генерал Младић уживао беспоговорну и широку популарност у народу за разлику од многих политичара.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Четвртак, 03 септембар 2026 |
Пише: Мишо Вујовић | 29.8.2026 | ИН4С
И ова замућени вир историје ће се једном избистрити, али народи истог корена једнокрвни и исто језични неће престати да се мрзе и туку за туђ рачун. О Ратку Младићу објавио сам на десетине текстова од којих су неки уврштени у монографије о њему.
Један посебно значајан свеобухватан и аналитичан текст „Кларк под Младићевом капом“. данас читам као писмо из једног другог живота. Не само Младићевог него и мог, и живота земље која више не постоји у облику у којем смо је памтили. Многих људи више нема. Неке је однео рат, неке болест, неке Хаг, а неке време, најстрпљивији гробар свих наших уверења. Нема више ни Ратка Младића српског ратника и команданта човека чије држање никога неће оставити равнодушним. И данас се од њега опраштају мржња, љубав и предрасуде.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Петак, 24 јул 2026 |
24. 07. 2026| Глас Српске | РТРС | СРНА
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
– Српска страдања су незамислива за људски ум. Замислите да они доведу у логор старицу у тим годинама и да је тамо убију. Доведена је пјешке из свог села Рачак. Годинама ме прогања њена судбина и жеља да њој и другим страдалим женама подигнемо достојан споменик - истакао је Иванишевић.
Иванишевић је навео да је у логору Лука убијен и Бојин син Михајло Кењало /1909/ који је у моменту смрти у октобру 1994. године и сам био старац, затим Марко Гогић /1923/ и Милка Гајић /1914/.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Четвртак, 04 март 2021 |
ИН4С | 04/03/2021
ИН4С | 18.7.2024.
Новинарка ИН4С-а и уредница емисије „Српски св(иј)ет“ Гордана Јанићијевић преминула је данас у 65. години усљед дуге и тешке болести.
Храбра и одважна Гордана је у 146 издања водила култну емисију и угостила многе српске великане и прегаоце у емисији на Националној телевизији ИН4С. Иза ње је остала богата каријера и допринос српском новинарству на нашим просторима. Многи не знају да је Гордана једина жена која је у вријеме ратних дешавања извјештавала са свих српских ратишта, а највише из Републике Српске Крајине. Професионална знатижеља надвладала је страх од свих опасности.
Љубав према раду, према колегама и према своме роду, била је видљива у сваком покрету и дјелу наше драге колегинице и за сав њен труд и допринос смо бескрајно захвални и поносни што смо били дио колектива у којем је радила и стварала.
Уз дубоко поштовање, породици изјављујемо најискреније саучешће, до неког новог сусрета јер – смрти нема, има само сеоба.
Миливоје Бата Иванишевић је у овој јубиларној 100. емисији коју води Гордана Јанићијевић отворио многе друге теме о којима такође има значајну документацију. Поготово о Сарајеву
„Напад је био од стране муслимана, много цивилних жртава је било. Људи су били очајни. Сами су се сналазили, бранио се ко са чим стигне и ко како може. Војни магацини муниције су били празни, јер су начелници војне милиције били муслимани и они су их испразнили за своје људе. Оружје је било по муслиманским селима, Србима није ништа остало.
Они су ноћу украли топ! Замислите полиција не може да нађе топ, а ми смо после неколико година открили да је та иста полиција организовано извукла тај топ и однела у муслиманско село“, појашњава стање у Сребреници уочи избијања и на самом почетку рата гост „Српског св(иј)ета“ Миливоје Бата Иванишевић, оснивач Института за истраживање српских страдања у двадесетом веку.
|
|
Детаљније...
|
|
|
