Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Добро јутро Србијо ТВ Хепи: Запад не занима страдање српских цивила
Четвртак, 09 август 2018
Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања, био је уз др Војислава Шешеља гост јутарњег програма телевизије Хепи, 8. августа 2018. године. У једночасовном разговору највише је било речи о случају муслиманских, али и спрских жртава, на подручју Сребренице. Било је речи и о потреби укидања наредбе административних власти из 1945. године којом су Буњевци  проглашени Хрватима.


Детаљније...
 
Гојко ЂОГО за Новости: Шевенинген као проклето лијевно
Недеља, 22 јул 2018
Ратко Младић,  Радован Караџић Фото: Вечерње новости
22. јул 2018 | Вечерње новости

Ауторски текст о сусретима у Хагу са првим председником Републике Српске Караџићем и командантом Војске РС, генералом Младићем

Предвече, у петак, 15. јуна 2018, стигао сам у Шевенинген да посетим Радована Караџића и генерала Младића. У наше ново "проклето Лијевно". Само, у њему се не "бијели кула". Овде се ништа не бијели, сиво небо, сиво море, сив песак, сиве куће, сиви галебови. Са мном су Лука, Радованов брат и адвокат Марко Миловић.

Сместили смо се код Мире, у мањи трособaн стан, у једноспратној кући недалеко од мора. Мира је дошла овамо пре тридесетак година, можда уочи ратова. Деца су јој остала у Србији. Не знам ко ју је пронашао, невоља сигурно. Сви невољни српски гости код ње одседају годинама. С некима се баш спријатељила и посећује их кад дође у Србију, а долази често. До затвора се стиже за двадесетак минута оштрог хода.

Детаљније...
 
На списку 18.500 бошњачких злочинаца
Петак, 13 јул 2018
Иванишевићев списак бошњачких злочинаца у Подрињу садржи између 2.500 и 3.000 имена, а има податке и за Сарајево и остале локације у БиХ. Списак садржи име, презиме, локацију злочина и друге податке

БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић има списак од 18.500 бошњачких злочинаца, од којих је трећина евидентирана у Сарајеву.

Он за Срну објашњава да је количина доступних извора огромна, те да су за идентификацију добродошла бошњачка рјешења о одликовањима, која је добио из Хашког трибунала, односно тужилаштва.

Детаљније...
 
Радован планирао да се преда пoчетком 2009. године
Субота, 21 јул 2018
 Др Радован Караџић Фото: Ројтерс
Слађана Ј. МАТИЋ | 21. јул 2018 | Вечерње новости
ДЕЦЕНИЈА ОД ХАПШЕЊА КАРАЏИЋА:

Соња Караџић Јовичевић о десетогодишњици хапшења њеног оца, првог председника Републике Српске. Три дана седео везан у подруму БИА пре него што је објављено да је ухапшен

ЗНАО је Радован да није безбедан и сигуран у Србији, али је хтео да се одмакне, да не угрожава породицу, пријатеље, кумове... Отишао је преко Дрине и покушавао да ради, да се некако снађе. Све то време припремао је своју одбрану и планирао да се договори о предаји након Божића 2009. године, до када је мислио да ће све успети да заврши.

Овако, за "Новости", прича Соња Караџић Јовичевић, ћерка првог председника Републике Српске Радована Караџића, поводом десетогодишњице хапшења, а онда и изручења њеног оца Хашком трибуналу.

Детаљније...
 
У књизи „Досије Сарајево“ имена 7.428 Срба страдалих у Сарајеву
Субота, 09 јун 2018
 Миливоје Иванишевић Фото: СРНА
ПАЛЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ - На Филозофском факултету на Палама представљена је књига "Досије Сарајево" аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани.

Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку, рекао је синоћ новинарима да је рад на књизи и само прикупљање свих докумената о српским страдањима трајао дуго јер се грађа заснива на аутентичним документима који заслужују изузетну пажњу.

"Чак 85 одсто Срба убијено је у својим селима. Анализом сам утврдио да су муслимански војници највише гинули приликом напада на српска села, гдје су Срби морали да се бране", рекао је Иванишевић.

Детаљније...
 
Чешки редитељ снима филм о српском страдању у Сребреници
Петак, 15 јун 2018
Вацлав Дворжак, редитељ
14.06.2018 | Спутњик | СРНА

Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом Отаџбинском рату.

Дворжак је изјавио за Срну да је пре осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о страдању сребреничких Срба, али да је посао прекинут због недостатка финансијских средстава.

Тај материјал је нестао јер је умро сниматељ са којим сам сарађивао. У међувремену, обезбедили смо спонзора и вратили смо се том пројекту“, истакао је Дворжак.

Детаљније...
 
Историчар Миливоје Иванишевић: Српске жртве многи хоће да обезвреде
Недеља, 27 мај 2018
Миливоје Иванишевић
Миливоје Иванишевић | 27. мај 2018 | Вечерње новости

У ауторском тексту за "Новости" о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба

ПАЖЉИВО пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовном, Старом сајмишту, "Бљеску", "Олуји" и многобројним стратиштима на просторима некад заједничке државе. Све је упадљивија жеља да се обезвреде српске жртве и узроци њиховог страдања. На нешто слично смо у доброј мери огуглали у претходним деценијама.

Али, то је било време кад су се на другој страни налазили представници народа и националних мањина које су прикривале свој допринос српској трагедији. Нажалост, данас се појављују и лица српске националности која своју политичку, можда и финансијску, афирмацију траже у додворавању опонентима српских страдања. Отуда све упорнији захтеви за ревидирање чињеница које оптерећују некадашње, или садашње окупаторе и њихове домаће сараднике.

Детаљније...