Институт за истраживање српских страдања у XX веку
Почетна страна
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
ПАЛЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ - На Филозофском факултету на Палама представљена је књига "Досије Сарајево" аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани.
Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку, рекао је синоћ новинарима да је рад на књизи и само прикупљање свих докумената о српским страдањима трајао дуго јер се грађа заснива на аутентичним документима који заслужују изузетну пажњу.
"Чак 85 одсто Срба убијено је у својим селима. Анализом сам утврдио да су муслимански војници највише гинули приликом напада на српска села, гдје су Срби морали да се бране", рекао је Иванишевић.
Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом Отаџбинском рату.
Дворжак је изјавио за Срну да је пре осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о страдању сребреничких Срба, али да је посао прекинут због недостатка финансијских средстава.
„Тај материјал је нестао јер је умро сниматељ са којим сам сарађивао. У међувремену, обезбедили смо спонзора и вратили смо се том пројекту“, истакао је Дворжак.
Миливоје Иванишевић | 27. мај 2018 | Вечерње новости
У ауторском тексту за "Новости" о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба
ПАЖЉИВО пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовном, Старом сајмишту, "Бљеску", "Олуји" и многобројним стратиштима на просторима некад заједничке државе. Све је упадљивија жеља да се обезвреде српске жртве и узроци њиховог страдања. На нешто слично смо у доброј мери огуглали у претходним деценијама.
Али, то је било време кад су се на другој страни налазили представници народа и националних мањина које су прикривале свој допринос српској трагедији. Нажалост, данас се појављују и лица српске националности која своју политичку, можда и финансијску, афирмацију траже у додворавању опонентима српских страдања. Отуда све упорнији захтеви за ревидирање чињеница које оптерећују некадашње, или садашње окупаторе и њихове домаће сараднике.
У ЕМИСИЈИ “ПОСЛЕ РУЧКА” НА HAPPY ТЕЛЕВИЗИЈИ |Happy.tv, 25.05.2018.
У поподневној емисији ”После ручка” која вас на Хаппy телевизији очекује сваки дан, овог пута водитељ Вања Булић разговарао је са својим гостима на теме:
Да ли је кључ за мир у региону у „Босанском лонцу“?
Како одржати Србе, Хрвате и Бошњаке на окупу?
Гости у студију били су: Бранислав Тапушковић, Драгослав Бокан, Миливоје Бата Иванишевић и Вуле Журић.
Много мрачних ствари нас затрапава на све стране. Да ли вас је изненадило ово што се десило са Насером Орићем?
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.
Миливоје Иванишевић оцјењује да су приче званичног Сарајева о злочину у Довровољачкој улици напаствовање истине. Он не очекује да ће ико икада одговарати за злочине у Добровољачкој улици, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.
- Нико неће одговарати ни за напад на војну полицију, ни за Добровољачку. Они кажу да је неко киднаповао Алију Изетбеговића, па да је био поход војске на тадашње предсједништво. Све супротно тумаче од стварних збивања. То је невјероватно - каже Иванишевић.
Страдање сарајевских Срба од 1992. до 1995. године, документовано је у промовисаној књизи Миливоја Иванишевића у Београду.
У књизи "Досије Сарајево" - посебно је наглашен однос међународних организација и западних сила према Србима у сарајевским општинама, који је, како је констатовано био - морална катастрофа.
"Нама је било најважније да објавимо имена српских жртава. Знате да је било три пута више жртава него што приказују муслимани... Ситуације у којима нас Хашки трибунал терети и те њихове разне, да кажем, подвале", каже аутор Миливоје Иванишевић.
БЕОГРАД, 25. АПРИЛА /СРНА/ - Академик Василије Крестић изјавио је за Срну да се зна да је Јасеновац био најгори концентрациони логор на свијету, те да је "смијешно, али и тужно" што хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић жели да формира комисију за, како је навела, утврђивање "праве истине" о том логору.
"Шта би требало да се утврди? Да није било геноцида? Или да је било много мање мртвих? Или да је било мање бруталности? Не знам шта хоће та госпођа", рекао је Крестић.
Он је истакао да постоје обимне и врло озбиљне студије о Јасеновцу, те подсјетио да је истражна комисија одмах послије рата ушла у Јасеновац и у њој није било ниједног Србина, него су је чинили Хрвати и Јевреји.
