Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

РТРС: Лазански директно – гости: Миливоје Иванишевић и Срђа Трифковић
Среда, 13 децембар 2017
У емисији Лазански дриектно, уредника и водитеља Мирослава Лазанског, 12. децембра гостовали су Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку и др Срђа Трифковић, уреднк чикашког часописа Крониклс.


 
Миливоје Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују
Понедељак, 04 децембар 2017
Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости, А. Станковић
В. Н. | 03. децембар 2017. 20:02

О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа

ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке Информативно-документационог центра из Сарајева, потписане од директора Мирсада Токаче. То само по себи завређује пажњу, али и отвара питање шта о тим подацима знају они који се на њих позивају. Већ сама чињеница да је један од промотера, и финансијера, била госпођа Наташа Кандић, завређује сумњу бар у објективност. Поред ње, ту су проф. Омер Ибрахимагић и велечасни проф. на Фрањевачкој теологији у Сарајеву Иван Шарчевић. Подацима овог Центра служе се, не случајно, демографски експерти Хашког трибунала Пољакиња Ева Табо и Норвежанин Хелге Брунборг.

Поменути М. Токача, потписан и као аутор, за време рата је радио у сарајевском Центру безбедности, институцији која носи огромну одговорност за страдање Срба у овом граду. Зар све то није довољан разлог да се с озбиљном резервом користи све што је он изнео у четири тома те огромне публикације. А реч је о покушају да се, под плаштом научног истраживања финансираног више из иностранства него из домаћих фондова, прикрију, или бар умање злочини почињени над Србима током рата у БиХ. Потреба да се умањи обим српских страдања, а тиме прикрију и властити злочини, мотивисала је НАТО и БиХ институције да 2003, осам година после окончања оружаних сукоба, формирају тај Центар. За директора је постављен бивши полицајац Мирсад Токача.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Четвртак, 06 април 2017
 „Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Три пута су представници српске нације у прошлом веку склапали и потписивали мировне уговоре по којима су на овим балканским просторима стваране нове, или обнављане и прекрајане претходне државе. Сваком мировном уговору претходиле су тешке године великих ратних страдања: људски губици, уништена материјална и културна добра, окупација, глад и терор. Али увек је то окончавано изгоном окупатора, а тиме и укидање терора и, што је за државу и народ посебно важно, сачуваних територија. После тога би, по уобичајеном редосладу, следила међународа мировна конференција и потписивање мировног уговора. Тако је створена, прекрајана и обновљена Југославија, а на крају века у Рамбујеу створена је и Република Српска. Међутим, предмет нашег интересовања није прекрајање или стварање нових држава већ људски губици српског народа који су уграђени у темеље Југославије и, после Рамбујеа и Париза крајем 1995. године, у темеље Републике Српске.


Детаљније...
 
Иванишевић: Пресуда Младићу – освета Србима
Четвртак, 23 новембар 2017
22/11/2017 | СРНА | РТРС

Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
БЕОГРАД, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је генерал Ратко Младић, који је током данашњег изрицања пресуде у Хашком трибуналу узвикнуо "све је то лаж" обавезао Србе да се, без обзиру на тежину његове пресуде наставе да боре за истину у вези са збивањима у БиХ, посебно у Сарајеву и Сребреници.

Он је додао да пресуда сама по себи није изненађење и да је суд њом окончао мисију због које је основан - да се освети Србима.

"То је освета Србима што су хтјели да остану на својим имањима, на својим земљама", рекао је Иванишевић.


Детаљније...
 
На вест о смрти проф. др Едварда Хермана: Дајана ЏОНСТОН: ХВАЛА ТИ, ЕДЕ ХЕРМАНЕ!
Петак, 17 новембар 2017
Проф. др Едвард Херман
Могао би се сматрати оцем антиратне критике медија, како због свог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тим баве

Едвард. С. Херман преминуо је 11. новембра 2017. године у 92. години живота. Срећом, овај крајње мирољубиви човек умро је мирно.

Ед Херман би се могао сматрати оцем антиратне критике медија, како због сопственог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тиме баве. Захваљујући моћи логичког закључивања и личном осећају за правду, оштро се ухватио укоштац са кључном улогом медија у промовисању рата и различитим техникама које примењују у том процесу. Аутоматски је прозирао лажи, укључујући и оне толико подмукле да се ретко ко други усуђивао да их доведе у питање, попут арогантне претпоставке америчке Ратне партије о „праву на заштиту“ и „потреби да се спречи геноцид“ којима су правдани оксиморонски „хуманитарни ратови“.

Детаљније...
 
ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, академик: Велике су грешке чињене због слоге и јединства
Субота, 28 октобар 2017
Академик Василије Крестић
Аутор: Марина Вулићевић | 04.10.2017. у 22:00 | Политика

„Сматрам да је подједнако неморално кривотворити историјске чињенице, као што је неморално прећуткивати их. У оба случаја, историја се подешава, прилагођава или подређује некоме или нечему. Историја није сама себи циљ, она треба да послужи националним и државним интересима, али само строго провереним и научно доказаним чињеницама”, каже академик Василије Крестић, чије је ново и допуњено издање књиге „Знаменити Срби о Хрватима” објавила Српска књижевна задруга.

Ово дело кроз портрете Илије Гарашанина, Јована Суботића, Светозара Милетића, Светозара Марковића, Јована Јовановића Змаја, Јакова Игњатовића, Димитрија Руварца, Јована Скерлића, Слободана Јовановића и Јована Дучића, као и кроз бројне наведене списе и документа, показује односе Срба и Хрвата кроз историју, од Илирског покрета до краја Другог светског рата. Са хрватске стране, неке од главних личности су Јосип Јурај Штросмајер и Анте Старчевић.

Због чега сте истраживање почели Илирским покретом?

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Источно Сарајево - ЗАБОРАВЉЕНИ ГРАД
Недеља, 24 септембар 2017
Вечерње новости, 24. 9. 2017, штампано издање

Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института
Недавно је приликом посете Босни и Херцеговини председник Србије Александар Вучић посетио и Источно, или Српско Сарајево. Изузетно редак догађај за ових скоро три деценије. За све то време разне београдске политичке и државне екипе приликом посета главном граду БиХ заборављале су Источно Сарајево и Србе који од  дејтонског прогона насељавају и живе у том делу града.

У рану јесен 2003. године обнародовани су ближи контакти и непосредна сарадња Београда и Сарајева. То је било време кад су још увек у Сарајеву проналажене и откопаване масовне гробнице. Супротно алармантним ратним извештајима о страдању муслимана у свим гробницама су ексхумирана искључиво тела српских жртава. До тада је већ откривено и откопано више масовних гробница побијених Срба (на гробљу Лав у једној од гробница откопано је 36 тела, у другој 16, трећој 41 и то није све; у селу Чемерно 20 тела, а ту је још двадесетак српских села и гробница:Миље, Ледићи, Тошићи, Кртине, Прача, Кијево, Млини, Хотањ, Требечај, Пријесница, да не набрајамо). Свака масовна гробница је доказ злочина. Такође се знало за преко сто концетрационих логора и да су река Миљацка и злогласна јама Казани на Требевићу, најмасовније гробнице у које је бачено више стотине побијених лица српске националности.

Детаљније...