Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Горажде
НАЈМАЊЕ 8.504 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Горажде
Затворени Срби у Горажду били гладни и исцрпљени Штампај Пошаљи
Четвртак, 16 фебруар 2017
САРАЈЕВО, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Нермин Куљух потврдио је на суђењу у предмету "Меркез и други" да је у просторијама Министарства унутрашњих послова /МУП/ у Горажду 1992. године био затворен већи број лица српске националности, од којих су многи били гладни и изгледали исцрпљено.

Куљух, бивши радник МУП-а у Горажду, рекао је да мисли да је начелник полиције у том граду до 4. августа 1992. године био Ибро Меркез, који је тада рањен, а на његово мјесто је дошао Предраг Брацо Богунић.

Он је навео да је једног јутра приликом доласка на посао сазнао да се у затвору налази већи број лица српске националности с Бучја "које је заробила војска", додајући да су ту били заробљеници за које се причало да су "људи с Троврха".

Куљух је појаснио да је становао преко пута МУП-а, те да су се у његовој згради налазила "у изолацији лица српске националности, због њихове безбједности".

Детаљније...
 
Меркез и други: Обиљежена за читав живот Штампај Пошаљи
Четвртак, 08 септембар 2016
08.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједокиња Државног тужилаштва је рекла да је виђала оптужене Ибру Меркеза, Предрага Богунића и Ешефа Хурића у просторијама Министарства унутрашњих послова (МУП) у Горажду.


Судско вијеће је на почетку рочишта казало да свједокиња није тражила мјере заштите, али да не жели да се њено име објављује у јавности.

Свједокиња је испричала како ју је војска заједно са осталим мјештанима села Бучје (опћина Горажде), 15. јула 1992. године, одвела на Требешко брдо, гдје су били седам дана и гдје су се дешавале “разне тортуре”. Навела је како је једна група пуштена, а друга од преко 30 особа, у којој је била и она, је спроведена у зграду полиције у Горажду.

Према ријечима свједокиње, ту су били смјештени у три ћелије, у којима су били “катастрофални услови”. Додала је да су накнадно добили лонац да врше нужду у ћошку, да су имали јако лошу исхрану и губили на тежини, те да су се чак појавиле и вашке. Свједокиња је навела и да се једна особа покушала убити, те да су неки Бучјани и умрли.


Детаљније...
 
Случај Горажде: Непрецизне изјаве свједока тужилаштва Штампај Пошаљи
Понедељак, 29 август 2016
САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ /АБиХ/ Ахмету Сејдићу за нечовјечно поступање према српским цивилима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, свједок Тужилаштва БиХ Хамед Ришљанин рекао је да није имао информацију да становништво села Бучје у општини Горажде представља безбједносну опасност.

Према оптужници, Сејдић је злочин починио у периоду од јула 1992. до фебруара 1993. године и на терет му је стављено да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу озљеда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Ришљанин, који је почетком рата био командант Територијалне одбране /ТО/ Горажде, рекао је да је присуствовао састанцима Кризног штаба, који је 5. и 6. јула 1992. године донио одлуку о разоружавању цивила Бучја.

На питање Тужилаштва да ли је имао информацију да цивили Бучја представљају безбједносну пријетњу, одговорио је негативно, нагласивши да се и не сјећа да је био напад из правца Бучја.

Детаљније...
 
Суђење за злочине над Србима у Рудом, Вишеграду и Горажду Штампај Пошаљи
Понедељак, 28 март 2016
28.03.2016 19:26 | Срна

Сарајево - Суђење Ахмету Сејдићу, бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, почеће 18. априла.

Према оптужници, Сејдић је наредио и учинио нечовјечно поступање према цивилима српске националности и ратним заробљеницима, припадницима Војске Републике Српске /ВРС/ на подручју ове три општине.

Сејдић је, како се наводи у оптужници, злочин починио од јула 1992. до фебруара 1993. године. На терет му је стављено и да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу повреда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Тужилаштво БиХ је за доказивање кривице Ахмета Сејдића планирало да саслуша 51 свједока. Према процјени Тужилаштва, за доказни поступак потребно је 30 рочишта.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 Следећа страна > Крај >>

Резултати 1 - 4 од 13