Институт за истраживање српских страдања у XX веку

    После ратних наредаба, које смо објавили у првом тому сабраних дела др Радована Караџића, следеће томове (2-5) посвећујемо ратним писмима. До њих, баш као и до раније објављених ратних наредаба, дошли смо захваљујући предусретљивости самог др Радована Караџића и његове породице. Оригинали ових писама још увек се налазе у ратној председничкој архиви која је похрањена негде у Републици Српској. На основу тих оригинала сачињене су копије које је лично прегледао њихов аутор и потписник. То закључујемо на основу осам руком написаних предлога и упутстава, које је уз поједина нарочито важна писма сачинио др Радован Караџић, а била су упућена будућем издавачу и уреднику web sitе-a.

      На овој страници можете преузети целу књигу „Ратна писма др Радована Караџића“ (двојезично издање).

 

Издавач:

Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу,

Београд, 2004.

 

ПРЕДГОВОР

У оквиру ширег и постојаног настојања да поступно објављујемо како мање познате радове и прилоге др Радована Караџића, тако и радове о њему самом, издавање Караџићевих дела започињемо збирком његових ратних наредаба. У тренутку када су издаване, почев од 13. јуна 1992. па до самог краја рата 1995. године, оне су биле изузетно значајне као најпоузданије сведочанство о упорној и несаломљивој вољи др Радована Караџића да предупреди вршење ратних злочина (који се у сваком рату, а нарочито у грађанском и верском, тешко могу избећи), а да се, уколико до њих ипак дође, њихови извршиоци одмах открију и без одлагања изведу пред лице правде.

После седам година и страшних ратова који су се у међувремену водили, током којих су извршени непојмљиви злочини, објављивање и поновно разматрање Караџићевих ратних наредаба за предупређивање ратних злочина делује помало сувишно и непотребно. Јер, нови господари света, највећма оличени у јединој преосталој суперсили, не само да ништа нису предузимали да се током агресије Атланског пакта на СР Југославију и завојевачког рата Сједињених Америчких Држава и Велике Британије против Авганистана ратни злочини благовремено предупреде, него су их нештедимице чинили у тврдој вери да им нико не може наудити, а камоли извести пред било какав национални или међународни суд. У односу на такве "ратнике" који су све своје злочине квалификовали као "колатералну штету", др Радован Караџић се битно разликује, па би се за њега могло рећи да је у односу на нове господаре света заиста ратовао витешки.