Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Зашто се само Србима у БиХ намеће апсолутно прихватање такозваних „хашких истина”, док за друге тај критеријум не важи? И уз то преко наметнутог вербалног деликта, припадницима српског народа се прети затвором, док су друга два народа амнестирана за та дела

На почетку свог најпознатијег романа Андрић је описивао крајолик око моста у Вишеграду. Мало узводно од ћуприје, на обали Дрине, видјеле су се округле удубине, двије по двије, у правилним размацима, као да су у камену урезани трагови копита неког коња натприродне величине. Како се ту вода задржавала дуго послије кише, локална дјеца играла су се око тих камених судова испуњених млаком водом.

Описујући дјечију игру, Андрић је, с намјером или не, понудио потенцијалну формулу суживота у Босни и Херцеговини. Наиме, дјеца су имала своје митове о поријеклу тих удубина. За српску дјецу то су били трагови копита Шарца, коња њиховог јунака Краљевића Марка, док су турска дјеца била апсолутно убијеђена да су те удубине настале под тежином крилате бедевије коју је јахао нико други до њихов народни јунак Алија Ђерзелез. И, што је најзанимљивије, пише Андрић, они се око тога никада нису препирали. 

05/09/2026 |  РТРС | Аутор: СРНА

Професор Ненад Кецмановић поручио је да одлазак генерала Ратка Младића представља и повод за понос, јер се преселио у трајно сјећање српског народа, у легенду.

Он је нагласио да је Младићева борба раме уз раме са његовим борцима била оно што је плијенило, те да је био у једној особи оно што су у "Црвеној армији" били и Васиљевски и Жуков.

- Када је у амфитеатру Војне академије у Београду питомце рођене у БиХ позвао на фронт преко Дрине, сви су му се придружили. То се зове харизма, коју је Младић стекао већ првим војним успјесима након што је на сједници Народне скупштине Републике Српске формирана ВРС и именован командант њеног врховног штаба. И ево, свједочимо - та харизма живи и након његове смрти - навео је Кецмановић у ауторском тексту за "Политику".

Пише: Мишо Вујовић | 29.8.2026 | ИН4С

И ова замућени вир историје ће се једном избистрити, али народи истог корена једнокрвни и исто језични неће престати да се мрзе и туку за туђ рачун. О Ратку Младићу објавио сам на десетине текстова од којих су неки уврштени у монографије о њему.

Један посебно значајан свеобухватан и аналитичан текст „Кларк под Младићевом капом“. данас читам као писмо из једног другог живота. Не само Младићевог него и мог, и живота земље која више не постоји у облику у којем смо је памтили. Многих људи више нема. Неке је однео рат, неке болест, неке Хаг, а неке време, најстрпљивији гробар свих наших уверења. Нема више ни Ратка Младића српског ратника и команданта човека чије држање никога неће оставити равнодушним. И данас се од њега опраштају мржња, љубав и предрасуде.

Глас Српске | 02.09.2026.

ОБРЕНОВАЦ – У Обреновцу је осликан мурал посвећен Ратку Младићу, након чега су синоћ окупљени испред мурала упалили бакље, а потом је приређен и ватромет.

Призор је привукао пажњу грађана, а снимци са лица мјеста објављени су на друштвеним мрежама.

На муралу је исписана порука:

„Живећу док има нашег племена и народа. Крстиће се и ко неће.“

29. авг 2026  | Небојша Јеврић | РТ Балкан

Ако већ немамо право па државу, на цркву, на академију, имамо право на митове. А Ђенерал се преселио у мит

На Грабежу у децембру месецу, после кишне ноћи проведене под најлонима, окупили су се борци крај кухиње. Да се огреју и осуше бар мало. Одједном се ниодкуда појавио Ђенерал.

"Шта је то, момци?" питао је.

"Покисли смо, не можемо даље".

Ђенерал је скинуо капу, пришао бурету са водом и напунио капу воде. А онда је капу пуну воде насуо себи на главу.