Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow Подршка arrow Кецмановић: Поносни на Младића, у трајном је сјећању српског народа
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Кецмановић: Поносни на Младића, у трајном је сјећању српског народа Штампај Пошаљи
Субота, 05 септембар 2026
05/09/2026 |  РТРС | Аутор: СРНА

Професор Ненад Кецмановић поручио је да одлазак генерала Ратка Младића представља и повод за понос, јер се преселио у трајно сјећање српског народа, у легенду.

Он је нагласио да је Младићева борба раме уз раме са његовим борцима била оно што је плијенило, те да је био у једној особи оно што су у "Црвеној армији" били и Васиљевски и Жуков.

- Када је у амфитеатру Војне академије у Београду питомце рођене у БиХ позвао на фронт преко Дрине, сви су му се придружили. То се зове харизма, коју је Младић стекао већ првим војним успјесима након што је на сједници Народне скупштине Републике Српске формирана ВРС и именован командант њеног врховног штаба. И ево, свједочимо - та харизма живи и након његове смрти - навео је Кецмановић у ауторском тексту за "Политику".

У осврту на кривичне пријаве које су подигнуте против оних који су се путем друштвених мрежа опростили од генерала, Кецмановић је упитао гдје мисле да нађу затворске капацитете за 60.000 људи, који су се према бошњачким евидентичарима "огрешили о закон".

- А шта тек са новим хиљадама које ће доћи у Београд на свечану сахрану да би спонтано и јавно манифестовали жал за генералом? Шта ћемо са њиховим генералима Расимом, Мухамедом, Атифом, Сакибом, који су осуђени за ратне злочине, а нико од њих их не назива злочинцима него херојима - упитао је он.

Кецмановић је подсјетио да су чак Сакибу Махмуљину удесили да "утекне без трага" и да га и не траже.

Он је нагласио да се смрћу генерал Младић ослободио из затвора и да се враћа својој породици, која га је тешко болесног годинама жељно ишчекивала, узалуд се надајући професионалној етици хашких љекара.

- Преселио се у њихова срца, у сјећање српског народа, у легенду - закључио је Кецмановић.





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >