Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Српски меморијал
Академик Василије Крестић: Ако буде слоге 9. јануар ће се вјечно славити Штампај Пошаљи
Понедељак, 09 јануар 2017
Академик Василије Крестић
БЕОГРАД, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ - Академик Василије Крестић изјавио је данас Срни да ће Дан Републике Српске, 9. јануар, уколико буде здраве памети и слоге, вјечно остати дан славља због стварања Републике Српске и проглашења њене државност.

"Уколико буде здраве памети и слоге, Дан Републике Српске, 9. јануар вечно ће остати дан славља због онога што се збило, како се збило и зато што је он проглашен за дан државности Српске", рекао је Крестић.

Он је навео да будућност 9. јануара и како ће бити третиран зависи од "нас и од нашег односа према збивањима која су у вези са тим датумом".

Крестић је истакао да се српски народ мора борити за истину и не треба да чини компромисе са онима који му желе импутирати кривицу за неке догађаје.

"Не треба да чинимо компромисе и да одступамо од историјских чињеница. Треба да се бранимо, а не само да се поносимо. Треба да сачувамо достојанство и понос, али да будемо упорни у доказивању стања кроз које смо прошли, а не да се слажемо са импутацијама које нам намећу", рекао је Крестић.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града Штампај Пошаљи
Петак, 30 децембар 2016
 Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града
Недавана вест, објављена 23. октобра о. г. у вашем цењеном листу  под насловом „Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију“, буди оптимизам и представља охрабрујућу, неочекивану, новост за културну јавност и грађане Београда. Деценијама се чекало да потребе културе дођу на дневни ред свакодневних животних преокупација српске државе и њеног главног града. Овим подухватом се, уз то, чини огроман корак у задовољавању потреба прилично запостављене музичке уметности чији су простор запоселе бројне паракултурне и јефтине естрадне приредбе и манифестације.

Проблематика културног развоја и културног живота Београда деценијама се не мења. Чак ретко долази на дневни ред скупштинских заседања. Врло скромно је заступљена у развојним плановима града и државе. Та проблематика ми је лично познатa јер од формирања Завода за проучавање културног развитка Србије, 1967. године, три деценије сам активно учествовао, самостално или са колегама, у изради свих у међувремену конципованих и урађених планова развоја делатности културе у Београду и Републици Србији. И отуда знам да су се увек, у сваком плану, у списку посебно крупних проблема налазиле инвестиције за обнову старих или подизање нових објеката међу којима су приоритет имале установе од националног значаја: Народни музеј, Београдска опера и Београдска филхармонија.

Детаљније...
 
Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину Штампај Пошаљи
Среда, 05 октобар 2016
Драган ВУЈИЧИЋ | 04. октобар 2016. | Вечерње новости

Одливак споменика „Дечак и пас“
Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје

СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи "предали" под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало "звецка" оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало да стоји у Дрињачи, и сећање на судбину Мехмедалије највећи су антиратни допринос народа уз Дрину томе да се рат и његове страхоте никада више не понове.

Овако размишља Љубиша Ристић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку, човек који је истраживао ратне ожиљке српског народа на овом подручју.
Детаљније...
 
Василије Ђ. Крестић: Шта хоће Вељко Ђурић? Штампај Пошаљи
Четвртак, 04 август 2016
Политика | 03.08.2016.

Академик Василије Ђ. Крестић Фото: Геополитика / М.Тимотић
Текстом Чему замајавање јавности с пописом српских жртава, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”.

Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”.

Штавише, он се усудио да обезвреди и Друштво и свештенство за посао прикупљања података о страдалом српском станвништву. Друштво и свeштенство прогласио је нестручним, неспособним и аматерским за тај посао јер, како рече, не познају методологију рада, чији је он, како се нарцисоидно рекламира и представља, прворазредни и незаобилазни зналац.



Детаљније...
 
СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку Штампај Пошаљи
Среда, 27 јул 2016
Политика, 27.7.2016 | Ј. Чалија

На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века.

Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио позитивно и одлучио да им пружи подршку у састављању спискова страдалих.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>