Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Српски меморијал
Српски меморијал: С А О П Ш Т Е Њ Е Штампај Пошаљи
Недеља, 13 март 2016
Друштво за подизање меморијалног центра
српским жртвама геноцида у ХХ веку
Београд


Саопштење

Ових дана приводи се крају један од у 2015. години најзначајних послова Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, израда Библиографије објављених радова о српским страдањима. Реч је о код нас првој библиографији те врста у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Библиографија је полазна основа за будућа истраживања ове проблематике.

Аутор овог за српску културу и науку значајног дела је Јово Бајић уз помоћ и подршку Архива САНУ. Библиографија садржи битне податке за преко три хиљаде радова о страдањима особа српске нацоналности у Србији и бившим југословенским републикама током два светска рата и у сукобима 1991-1995, као и у међуратним раздобљима.

Детаљније...
 
За убиство српских девојчица на Грбавици нико није одговарао, иако се убица јавно хвалио злочином Штампај Пошаљи
Петак, 11 март 2016
11. март 2016 | РТРС

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан 1995. у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао
.

Снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо.

Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ.

Детаљније...
 
Академик Василије КРЕСТИЋ: Загреб одувек секундира војвођанским аутономашима Штампај Пошаљи
Четвртак, 04 фебруар 2016
Геополитика, децембар 2015 | Разговарала: Невенка Стојчевић

Академик Василије Крестић Фото: Геополитика / Милан Тимотић
Захваљујући академику Василију Крестићу и издавачкој кући Catena Mundi, недавно је објављен интегрални текст капиталне књиге др Виктора Новака Magnum Crimen (Велики злочин). У овом ћириличном и, пре тога, енглеском издању, објaвљена су два поглавља која су Владимир Бакарић и његов блиски сарадник, познати удбаш Макс Баће, избацили непосредно пред штампање књиге. Једно поглавље се односило на Тиршов Соколски покрет који Хрвати нису хтели да прихвате, и у њему је било много опасних докумената који нису ишли у прилог ни њима, ни комунистима. Друго поглавље избачено је због прогласа дон Фране Иванишевића, југословенски оријентисаног свештеника који је указивао на све зло клерикализма који је Римокатоличка црква на челу са Степинцем испољила према Србима, према Југославији, краљу Александру и династији Карађорђевића у целини.

Тим поводом о српско-хрватским и српско-српским односима, али и још понечему, разговарали смо са проф. др Василијем Крестићем.

Колико књига проф. Новака, с обзиром на злочинe Хрватa над Србима који трају до данашњег дана, може да допринесе утемељењу српског становишта према Хрватима?

-    Професор Новак је био један од мојих омиљенијих професора, и баш у области у коју спада и Magnum Crimen ја сам кренуо његовим стопама када сам писао студију „Геноцидом до Велике Хрватске“, и тиме се на неки начин одужио овом часном човеку и великом историчару. Он је Хрват по рођењу, велики Југословен по убеђењу и овом књигом се на основу богате документације обрачунао са оним десним, клерофашистичким круговима у Хрватској који су били најекстремнији у односу на југословенску мисао, на српско-хрватске односе, на православну веру и на Краљевину СХС.

Детаљније...
 
Двадесет година од затварања злогласног логора за Србе Штампај Пошаљи
Понедељак, 25 јануар 2016
Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу...

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ


САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 20 година, 27. јануара 1996. године.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

Детаљније...
 
Одата пошта Споменку Гостићу Штампај Пошаљи
Субота, 09 јануар 2016
Споменко Гостић
ДОБОЈ, 9. ЈАНУАРА /СРНА/ - Паљењем свијећа и полагањем вијенца пред спомен-бистом Споменку Гостићу, најмлађем припаднику Војске Републике Српске који је погинуо 1993. године на Озрену, Православна омладина Добоја и локална навијачка удружења обиљежили су 9. јануар - Дан Републике Српске.

Спомен-биста Гостића налази се у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, а овом чину придружило се и свештенство добојске Tреће парохије.

Парох Душко Недић задовољан је данашњим чином Православне омладине, за коју је нагласио да је отргла од заборава Гостићеву жртву.

Представници навијачких удружења изразили су спремност да Гостићу одају почаст и на датум његове погибије 20. марта.

Споменко Гостић /рођен 1978. године/ као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Tада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.
Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>