Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Српски меморијал
Сви спискови убијених на једном месту Штампај Пошаљи
Среда, 16 март 2016
15.03.2016 |Ђ. Баровић - Вести
 Академик Василије Крестић
У Друштву за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку ових дана ће бити завршен један од најзначајнијих послова - израда библиографије објављених радова о српским страдањима.

- Реч је о првој библиографији те врсте код нас у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Библиографија је основа за сва будућа истраживања ове проблематике - истиче председник Управног одбора академик Василије Крестић.

Аутор библиографије објављених радова о српским страдањима је Јово Бајић уз помоћ и подршку Архива САНУ. Финансијска средства за овај пројекат су обезбедили суоснивачи Друштва Нићифор Аничић и др Милоје Милићевић.

Детаљније...
 
Вјечнаја Памјат – пуковник Миленко Аврамовић (1959-2016) Штампај Пошаљи
Уторак, 15 март 2016
У неверици, опраштамо се од колеге, саборца и пријатеља пуковника Миленка Аврамовића, оснивача прве школе хуманитарног деминирања и даровитог књижевника посвећеног очувању памћења милићких и свесрпских жртава протеклог рата.

Пуковник Миленко Аврамовић (1959–2016) Фото: Радио Дунав
Пуковник Миленко Аврамовић рођен је 2. марта 1959. године у селу Вуковићи, недалеко од Милића, у Бирчу, оном делу Републике Српске које је у два светска, као и недавном рату за опстанак претрпело геноцидна разарања. Као школовни војник (средња Војна школа, Сарајево; Војна академија, инжињерија, Београд) био је на првим линијама одбране свог народа у последњем рату. Док је постојала Војска Републике Српске, пуковник Миленко Аврамовић био је један од руководилаца тешког и неизвесног посла разминирања, за који по његовим речима: „нису довољни само средства, стручност и знање, већ и срећа“.

Одласком у пензију посветио се хуманитарном и истраживаком раду, у оквиру кога и сарадњи са Институтом за истраживање српских страдања у 20. веку. Плод те сарадње је и објављивање његове двојезичне (на српском и енглеском језику) монографије „Спомен-соба Милићи: страдали 1992–1995 : за крст часни и слободу златну“; књиге памћења Милићана, 266 суграђана, жртава и бораца који су дали животе за опстанак Српства у милићком и шире бирачком, маленом делу Подриња, током Србима наметнутог рата 1992–1995. године.

Детаљније...
 
Српски меморијал: С А О П Ш Т Е Њ Е Штампај Пошаљи
Недеља, 13 март 2016
Друштво за подизање меморијалног центра
српским жртвама геноцида у ХХ веку
Београд


Саопштење

Ових дана приводи се крају један од у 2015. години најзначајних послова Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, израда Библиографије објављених радова о српским страдањима. Реч је о код нас првој библиографији те врста у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Библиографија је полазна основа за будућа истраживања ове проблематике.

Аутор овог за српску културу и науку значајног дела је Јово Бајић уз помоћ и подршку Архива САНУ. Библиографија садржи битне податке за преко три хиљаде радова о страдањима особа српске нацоналности у Србији и бившим југословенским републикама током два светска рата и у сукобима 1991-1995, као и у међуратним раздобљима.

Детаљније...
 
За убиство српских девојчица на Грбавици нико није одговарао, иако се убица јавно хвалио злочином Штампај Пошаљи
Петак, 11 март 2016
11. март 2016 | РТРС

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан 1995. у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао
.

Снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо.

Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ.

Детаљније...
 
Академик Василије КРЕСТИЋ: Загреб одувек секундира војвођанским аутономашима Штампај Пошаљи
Четвртак, 04 фебруар 2016
Геополитика, децембар 2015 | Разговарала: Невенка Стојчевић

Академик Василије Крестић Фото: Геополитика / Милан Тимотић
Захваљујући академику Василију Крестићу и издавачкој кући Catena Mundi, недавно је објављен интегрални текст капиталне књиге др Виктора Новака Magnum Crimen (Велики злочин). У овом ћириличном и, пре тога, енглеском издању, објaвљена су два поглавља која су Владимир Бакарић и његов блиски сарадник, познати удбаш Макс Баће, избацили непосредно пред штампање књиге. Једно поглавље се односило на Тиршов Соколски покрет који Хрвати нису хтели да прихвате, и у њему је било много опасних докумената који нису ишли у прилог ни њима, ни комунистима. Друго поглавље избачено је због прогласа дон Фране Иванишевића, југословенски оријентисаног свештеника који је указивао на све зло клерикализма који је Римокатоличка црква на челу са Степинцем испољила према Србима, према Југославији, краљу Александру и династији Карађорђевића у целини.

Тим поводом о српско-хрватским и српско-српским односима, али и још понечему, разговарали смо са проф. др Василијем Крестићем.

Колико књига проф. Новака, с обзиром на злочинe Хрватa над Србима који трају до данашњег дана, може да допринесе утемељењу српског становишта према Хрватима?

-    Професор Новак је био један од мојих омиљенијих професора, и баш у области у коју спада и Magnum Crimen ја сам кренуо његовим стопама када сам писао студију „Геноцидом до Велике Хрватске“, и тиме се на неки начин одужио овом часном човеку и великом историчару. Он је Хрват по рођењу, велики Југословен по убеђењу и овом књигом се на основу богате документације обрачунао са оним десним, клерофашистичким круговима у Хрватској који су били најекстремнији у односу на југословенску мисао, на српско-хрватске односе, на православну веру и на Краљевину СХС.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>