Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
НАЈМАЊЕ 7.019 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Српски меморијал
Кад правосуђе отворено штити убице [IV] Штампај Пошаљи
Петак, 22 мај 2015
Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ


САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ - Због свих пропуста и опструкција у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву, адвокат Милан Романић поднио је кривичну пријаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача.

Романић, пуномоћник породица убијених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, појаснио је за Срну да је још 25. и 26. јануара 2012. године поднио приговор Канцеларији главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара 2012. године да се истрага у предмету "Добровољачка" - обуставља.

"У вријеме подношења приговора, вршилац дужности главног тужиоца БиХ била је Јадранка Локмић-Мисирача, која тада, као и Салиховић касније, нису предузели ништа да се приговори породица Томовић и Гвозденовић ријеше за вријеме њихових мандата, а што је у супротности са начелом легалитета кривичног гоњења", истиче Романић.


Детаљније...
 
Дан када је крв горјела – Сјећање на "Тузланску колону" Штампај Пошаљи
Субота, 16 мај 2015
Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, очекују да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића, наредбодавца напада на колону, донијети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година.
 
Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ

БИЈЕЉИНА, 15. МАЈА /СРНА/ - Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. у колони напуштали Тузлу.

Војници су се, према ранијем договору са тузланским властима, повлачили из касарне "Хусинска буна", и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

За овај злочин, у којем је убијено 59 војника, а 44 су рањена, до данас нико није одговарао.

Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају, јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове - на дан када је "и крв горјела".

Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, данас ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.

Детаљније...
 
„Легитимне мете“ у видно обиљеженом санитетском возилу?! [III] Штампај Пошаљи
Субота, 09 мај 2015
Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Гордана, сестра убијеног Обрада Гвозденовића, који је у чину потпоручника био у служби при Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву, у свом свједочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном војном јединицом, већ се ради о - административној јединици.

"Мој брат Обрад убијен је 2. маја 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Војне болници према Дому ЈНА заједно са медицинским особљем.

Сматрам да је истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да је вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем заташкавања трагова, односно неутврђивања свих потребних и релевантних чињеница које би довеле до оптужења осумњичених лица за овај злочин", наводи Гордана.

Она категорично одбацује констатацију Тужилаштва БиХ да је током истраге утврђено да су погибије и рањавања припадника ЈНА, а међу њима и њеног брата Обрада, настале као резултат "законитих радњи због тога што су жртве у моменту када је на њих отворена ватра представљале `законите мете`".

Детаљније...
 
Обимни доказни материјал – Јован Дивјак међу извршиоцима [II] Штампај Пошаљи
Среда, 06 мај 2015
Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случају "Добровољачка" резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница у којима је прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву 2. и 3. марта 1992. године.

Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака, у њиховом извршавању.

Правосуђе БиХ поново је остало нијемо не само на ове доказе, већ и наводе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду на различите начине.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Детаљније...
 
Поносна мајка на гробу сина Штампај Пошаљи
Уторак, 05 мај 2015

МИЛИЋИ, 5. МАЈА /СРНА/- Рускиња Нина Петровна Мјазина, мајка руског добровољца Олега Станиславовича Ктитарјенка, који је погинуо 1995. године као припадник Војске Републике Српске /ВРС/, данас је посјетила ново градско гробље у Милићима гдје је Олег сахрањен, да би запалила свијећу за покој душе погинулог сина и присуствовала помену који је служио свештеник Љубиша Вујичић.

Пуних 16 година након завршетка рата ова поносна мајка није знала шта се десило са Олегом, а потврду о његовој смрти добила је када је видјела његово име на списку погинулих који је објављен у књизи Олега Ваљецког "Бели вукови – Српски дневник руског добровољца 1993-1999.".

Петровна је новинарима изјавила да је Олег у Републику Српску дошао у октобру 1994. године из Доњецка да би заштитио православни народ.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>