Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Српски меморијал
Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа Штампај Пошаљи
Среда, 02 септембар 2015
БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.

Детаљније...
 
Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама Штампај Пошаљи
Петак, 28 август 2015
Вечерње новости | 28. август 2015. 16:00

Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару

АКТУЕЛНА иницијатива за подизање меморијалног споменика - мада у овом случају само српским жртвама последњих оружаних сукоба - значајна је за Београд, Србију, а пре свега за српску нацију. Уз раније најављену реконструкцију Старог сајмишта - објекта посвећеног страдалим у Другом светском рату - Београд, наставља да одужује историјски дуг према генерацијама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални меморијал, то што је насушна потреба српског народа, још увек се само разматра и одлаже за боља времена.

За то време Друштво за подизање меморијалног споменика српским жртвама геноцида у 20. веку (председник УО академик Василије Крестић), формирано захваљујући ангажовању "Вечерњих новости", посвећено је пословима за које нису потребна велика средства. То је библиографија научних и стручних радова објављених током 20. века. У току је истраживање о заступљености литературе о српским страдањима у књижним фондовима народних библиотека. Трећи, такође пионирски, подухват је идентификација необјављених старих рукописа и сведочења о локалним догађајима и страдањима који се налазе на чувању при библиотекама, архивима, неретко и код свештеника или у приватном власништву.

Детаљније...
 
Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992. Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 август 2015
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.


Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим ријечима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

"Ја сам међу првима рањен у обје ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може ријечима објаснити", истиче Иконић.

Детаљније...
 
КМ Новине - С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар Штампај Пошаљи
Уторак, 18 август 2015
недеља, 16. август 2015. | КМ Новине 0

Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно
Проф. др Смиља Аврамов Фото: КМ Новине
потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за српске жртве.

Проф др Смиља Аврамов
за КМ Новине о овој иницијативи, и још једном центру који би се са овим градио паралелно а био посвећен српским великанима науке који су не само оставили траг већ променили начин функционисања људског друштва уопште, каже да би тако комплетирана слика о нама променила начин гледања на српско национално питање и нашу улогу у светским догађајима.

"Покренули смо акцију да се формира меморијални центар и то "Меморијални центар за српске жртве у 20 веку". Ја сам обишла 14 таквих центара за сећање не геноцид, колико их постоји у Европи, ни у једном се не помињу Срби. Једино у Јад Вашему и то на једном месту, нешто безначајно. То је једно, друго није геноцид над Србијом почео '41., ми смо доживели три погрома у прошлом веку. То све треба сакупити на једном месту" каже једна од најцењенијих интелектуалаца у Србији данас. Она објашњава да оно што сада можемо и делимично чинимо да то прикажемо свету, никако није довољно.

"Када дођу странци, то што им ми вербално објаснимо или евентуално организујемо неки округли сто, то оде у ветар, то се заборави" каже она. Зато би Меморијални центар као што је Јад Вашем који би био посвећен Србији, био од великог значаја.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>