Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Српски меморијал
Одата пошта хероју Милану Тепићу Штампај Пошаљи
Среда, 30 септембар 2015
29/09/2015 | 13:07 | Извор: СРНА
Одата пошта хероју Милану Тепићу - Фото: СРНА
Полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код породичне гробнице на мјесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен је Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића и 24 године од његове погибије у бјеловарској касарни у Беденику.

Вијенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, предсједник Скупштине општине Милован Баришић и делегација Општинске Борачке организације на челу са предсједником Драгољубом Ћибићем.

"И данас смо се као и годинама уназад поклонили сјенама народног хероја мајора Милана Тепића. Његово дјело је понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирација новим генерацијама", изајавио је Злојутро.

Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар Даном сјећања на народног хероја Милана Тепића, а једна улица у том мјесту, као и у бројним другим градовима у Републици Српској и Србији, носи његово име и напомиње да је тешко на адекватан начин одати почаст таквом човјеку.

"Има још простора да се његово дјело изучава и обиљежава јер знамо да се у Хрватској поново појављују текстови о том дану и о том чину. Мислим да нисмо, ипак, довољно пажње посветили томе, па и самом спомен-обиљежју јер је ово породична гробница", изјавио је Злојутро и додао да ће се на томе и даље радити.
Детаљније...
 
НСПМ: Двадесет четири године од херојског чина мајора Тепића Штампај Пошаљи
Уторак, 29 септембар 2015
На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу, који је окполио касарну.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице којој, међутим, припадници Зенги нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.

Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.

Детаљније...
 
Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа Штампај Пошаљи
Среда, 02 септембар 2015
БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.

Детаљније...
 
Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама Штампај Пошаљи
Петак, 28 август 2015
Вечерње новости | 28. август 2015. 16:00

Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару

АКТУЕЛНА иницијатива за подизање меморијалног споменика - мада у овом случају само српским жртвама последњих оружаних сукоба - значајна је за Београд, Србију, а пре свега за српску нацију. Уз раније најављену реконструкцију Старог сајмишта - објекта посвећеног страдалим у Другом светском рату - Београд, наставља да одужује историјски дуг према генерацијама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални меморијал, то што је насушна потреба српског народа, још увек се само разматра и одлаже за боља времена.

За то време Друштво за подизање меморијалног споменика српским жртвама геноцида у 20. веку (председник УО академик Василије Крестић), формирано захваљујући ангажовању "Вечерњих новости", посвећено је пословима за које нису потребна велика средства. То је библиографија научних и стручних радова објављених током 20. века. У току је истраживање о заступљености литературе о српским страдањима у књижним фондовима народних библиотека. Трећи, такође пионирски, подухват је идентификација необјављених старих рукописа и сведочења о локалним догађајима и страдањима који се налазе на чувању при библиотекама, архивима, неретко и код свештеника или у приватном власништву.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>