Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Српски меморијал
Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама Штампај Пошаљи
Петак, 28 август 2015
Вечерње новости | 28. август 2015. 16:00

Миливоје Иванишевић Фото: Вечерње новости
Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару

АКТУЕЛНА иницијатива за подизање меморијалног споменика - мада у овом случају само српским жртвама последњих оружаних сукоба - значајна је за Београд, Србију, а пре свега за српску нацију. Уз раније најављену реконструкцију Старог сајмишта - објекта посвећеног страдалим у Другом светском рату - Београд, наставља да одужује историјски дуг према генерацијама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални меморијал, то што је насушна потреба српског народа, још увек се само разматра и одлаже за боља времена.

За то време Друштво за подизање меморијалног споменика српским жртвама геноцида у 20. веку (председник УО академик Василије Крестић), формирано захваљујући ангажовању "Вечерњих новости", посвећено је пословима за које нису потребна велика средства. То је библиографија научних и стручних радова објављених током 20. века. У току је истраживање о заступљености литературе о српским страдањима у књижним фондовима народних библиотека. Трећи, такође пионирски, подухват је идентификација необјављених старих рукописа и сведочења о локалним догађајима и страдањима који се налазе на чувању при библиотекама, архивима, неретко и код свештеника или у приватном власништву.

Детаљније...
 
Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992. Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 август 2015
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.


Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим ријечима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

"Ја сам међу првима рањен у обје ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може ријечима објаснити", истиче Иконић.

Детаљније...
 
КМ Новине - С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар Штампај Пошаљи
Уторак, 18 август 2015
недеља, 16. август 2015. | КМ Новине 0

Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно
Проф. др Смиља Аврамов Фото: КМ Новине
потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за српске жртве.

Проф др Смиља Аврамов
за КМ Новине о овој иницијативи, и још једном центру који би се са овим градио паралелно а био посвећен српским великанима науке који су не само оставили траг већ променили начин функционисања људског друштва уопште, каже да би тако комплетирана слика о нама променила начин гледања на српско национално питање и нашу улогу у светским догађајима.

"Покренули смо акцију да се формира меморијални центар и то "Меморијални центар за српске жртве у 20 веку". Ја сам обишла 14 таквих центара за сећање не геноцид, колико их постоји у Европи, ни у једном се не помињу Срби. Једино у Јад Вашему и то на једном месту, нешто безначајно. То је једно, друго није геноцид над Србијом почео '41., ми смо доживели три погрома у прошлом веку. То све треба сакупити на једном месту" каже једна од најцењенијих интелектуалаца у Србији данас. Она објашњава да оно што сада можемо и делимично чинимо да то прикажемо свету, никако није довољно.

"Када дођу странци, то што им ми вербално објаснимо или евентуално организујемо неки округли сто, то оде у ветар, то се заборави" каже она. Зато би Меморијални центар као што је Јад Вашем који би био посвећен Србији, био од великог значаја.

Детаљније...
 
Страхињa Живак: Живим да бих сведочио! Штампај Пошаљи
Недеља, 02 август 2015
Данас се навршило годину дана од како се представио наш пријатељ, сарадник и брат Страхиња Живак, саветник Института за истраживања српских страдања у 20. веку. Вечнаја памјат!

Поново објаљујемо из архиве интервју који је почетком 2012. године дао новинару Печата Биљани Живковић.


Регион | Уредништво | februar 2, 2012 at 22:55

Разговарала Биљана Живковић

Страхиња Живак„Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Мајка Босиљка бринула је о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети живот мојих синова“, каже српски логораш за време рата у БиХ


Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала је до сада у девет књига . Неке су преведене на више светских језика. У свом граду Страхиња је жива легенда. И не постоји Србин у Босни и Херцеговини који није чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алијине казамате, и у једном од најгорих мучилишта, у „Централном затвору“, сазнао је да су му бранећи огњиште убијена двојица синова. Од туге његовој супрузи препукло је срце. У злогласном сарајевском затвору обећао је себи да ће преживети, да би сведочио о ономе што други неће, нити желе да признају, о злочинима муслиманске и хрватске војске над Србима.

Прошли сте невиђену личну Голготу, тамнујући у логорима Алије Изетбеговића. Трагедија ваше породице је несагледива. Рат у БиХ вам је отргао синове, који су страдали заједно са својим сународницима бранећи српско село у Општини Коњиц!
Слободана (34) и Велимира (30) сам изгубио 26. маја 1992. године, убијени су у селу Брадина са још педесетак Срба који су бранили нејач од многоструко бројније Алијине  хорде. За њихову смрт сам сазнао у сарајевском затвору. У историји села то је крвави датум. Брадина је својеврстан симбол страдања српског народа у последњем рату. Србима  наметнутом!

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна > Крај >>