Институт за истраживање српских страдања у XX веку

   Прелиставајући архиву „Института за истраживање српских страдања у ХХ веку“ запазио сам на бледој фотокопији новински текст под насловом: „Била је робиња у Сребреници“.

   Италијански лист „Ђенте“ донео је (претпостављам 1995.године) репортажу о италијанској девојци Ђузепини Лентини коју је муслиманска војска у Сребреници држала као робињу и сексуално искоришћавала од априла 1992.године до јула 1995.године. Из ропства ју је ослободила српска војска приликом уласка у Сребреницу у јулу 1995.године. Тај текст је превела новинарка В.Пор (претпостављам: Валентина Пор) у новинама за које претпостављам да су „Илустрована политика“. Једном речју, само архивски број Института на бледој фотокопији – и ништа више.
  
   Научио сам да све у животу примам са резервом и опрезом, тако да ми је и ова прича била јако чудна. Са једне стране, знао сам да је ратна Сребреница била злочиначко легло, знао сам да је у њој много недужних људи убијено после свирепог мучења... са друге стране, прича је за мене била неуверљива: откуд италијанска девојка у Сребреници? Одустао сам од даљег истраживања и престао да размишљам о томе.

 

Срна - 25.02.2011 14:36

ТУЗЛА - Чланице организација "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле.

Омеровићева је Срни изјавила да та група жена лажно педставља породице погинулих у Сребреници, нагласивши да су то профитерска удружења које је основао ратни предсједник тадашње БиХ Алија Изетбеговић и поглавар Исламске заједнице Мустафа Церић."Та група жена никада се не мијења. Плаћене су да изађу на годишњицу у Поточарима, да лажно свједоче у Хагу и да се појаве пред медијима чим им кажу њихови наредбодавци из Сарајева", рекла је Омеровићева.

25. 08. 2010. 12:00h | Ђ. Баровић - Вести

Током рата у Босни и Херцеговини жене српске националности су силоване и убијане на читавој територији оног дела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага, а као једна од кључних локација се помиње и Грађевински факултет у центру града, који је током читавог тог рата несметано радио и школовао студенте.

 Ово је закључак до кога су дошле две студенткиње Универзитета у Хамбургу које су, према писању босанске штампе, недавно боравиле у главном граду БиХ како би испитале све локације на којима су силоване жене српске националности.

Сарајевски дневник "Ослобођење" тврди да су оне, током опсежног истраживања, обишле више локација у овом граду, па тако и Грађевински факултет који се до сада није наводио у извештајима невладиних организација као место где су чињени злочини.

Datum: 31.05.2010 23:00
Autor: Глас Српске

ЛОНДОН - Британски дневни лист "Дејли стар" у броју од недјеље објавио је вијест да је генерал Радислав Крстић (62), кога су недавно у затвору Вејкфилд покушала да убију тројица муслиманских затвореника, премјештен
у затвор Лонг Лартин у коме се налази Aбу Катада, десна рука Осаме бин Ладена у Европи.

 

Лист наводи да Лонг Лартин називају "терористичким штабом" због великог броја осумњичених за тероризам. Међу њима је Aбу Катада, Бин Ладенова десна рука у Европи.

ЦВЕТКО РИСТИЋ ИЗ СКЕЛАНА, КОМЕ СУ ЗЛИКОВЦИ НАСЕРА ОРИЋА ПОБИЛИ ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ, ЖИВИ ПРЕПУШТЕН САМ СЕБИ

 

  - Јуче сам узео комшијине волове и рало, преорао овај комад земље, да посејем мало кромпира, лука, пасуља, да имам за зиме...

Глас јавности
7. јун

Убијени Срби сахрањени у дворишту

Пуних петнаест година породице Бошка Вукића, Цвијана Савића, Тадије и Ненада Радића, оплакују своје најмилије и надају се да ће правда, иако спора, једног дана достићи злочинце који су направили покољ у Андровићима, 8. јуна 1992. године. У раним јутарњим сатима, око 4.45 сати, припадници паравојне формације муслимана "Патриотске лиге", напали су на Малешић, односно Андровиће и убили четири Србина, а шест ранили.

На кућном прагу убијен је Бошко Вукић, старац Цвијан Савић убијен је у пиџами пред кућом. Тадија Радић је погинуо између врата и чардака, а рањени деветнаестогодишњи Ненад Радић је закукао "браћо помозите" и тад му је пришао један од нападача и испалио 25 метака у прса рекавши "ево ти, брате".

Будимир Галић и Миле Вукић остали су трајни тешки инвалиди. Са огромним болом у души тог дана сећа се Даница, мајка Бошка Вукића, која је остала жива побегавши кроз прозор у шуму. Убица њеног сина после се хвалио својима како је убио Марка Краљевића, јер је Бошко био двометраш.

Због опасности, родбина није смела да изађе на сеоско гробље, па су дан касније Тадија и Ненад сахрањени у башти иза куће. Ненад није био ожењен, а Тадија је имао једно дете, док је супруга била трудна са другим дететом.

Ничим изазван напад на српско село завршио се око пола девет, завивши у црно четири породице. Кад ће бити подигнуте оптужнице због овог ратног злочина, нико не зна, али сведоци постоје, а имена убица се налазе и у књизи Кемала Дураковића "На источном бедему Босне". Ту се наводи да је "акција испланирана како би се неутралисале четничке ватрене тачке.

"У раним јутарњим сатима борци из јединица које су предводили Мујо Халиловић и Џевад Авдичевић Бабак и вод Крстац кренули су у ову акцију. Бабак је групу, у којој су били Ризво Реџић Рис, Осман Махмутовић Паче, Муниб, Зенун, Прија, Пиштија и још неки момци, успео убацити у непријатељску позадину. Акција је имала успеха. Ликвидиран је већи број четника, али су и наше снаге имале губитака".

С. Поповић (Сина)

Вечерње новости  | П. ВАСОВИЋ | 01. септембар 2006.

Деса Стојановић из околине Зворника није могла да преболи смрт сина. Једанаестогодишњи Слободан усмрћен 1992. на најсуровији начин, а убица и даље на слободи. Отац каже да су дечаку руке одсечене до лаката

НА вечно почивалиште, у хумци поред свога сина Слободана, отишла је Деса Стојановић из Дрињаче код Зворника. Испратили су је супруг Илија, ћерка Слађана, родбина, комшије...

Слободан је под земљом дуже него што је по њој ходао. Убили су га на најсвирепији начин 1992. када је имао само 11 година. Чак би се могло рећи: издахнуо је 1992, а убијали су га свих ових 14 година, и њега и његове родитеље.

- Није Деса могла више да издржи. Препукло је мајчино срце, а и ја не знам како сам још жив. Отишла је у великим мукама, болу и патњи за сином. Лечење у Београду и сва пажња лекара нису јој помогли - каже Илија.

Слободанов убица Елфете Весели, Албанка из Власенице, живи на слободи, далеко од правде која, изгледа, нема намеру ни да је тражи. Елфете је имала 32 године када је масакрирала Слободана. Он је покушај да спасе свог пса платио главом.