Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БРЧКО, (СРНА) - Предсједник Удружења породица погинулих и несталих Срба у дистрикту Брчко Јован Пудић рекао је Срни да злочин над Србима који се догодио прије 19. година у брчанском приградском насељу Грбавица не чине ни побјешњеле звијери једне другима.

"Када су нам четвртог дана, послије мучких иживљавања, из Бодеришта, гдје су били заробили 13 бораца Војске Републике Српске, припадници Армије БиХ испоручили измасакрирана тијела 11 српских жртава, неке од њих нисмо могли да препознамо. Тако нешто ни побјешњеле звијери не чине једне другима", рекао је Пудић, који је тог мартовског дана 1993. године деветнаестогодишњег сина Синишу успио да препозна само по одјећи.

15. 07. 2011. 14:06h | П. Арсић - Вести

 

Изјава заменика америчког амбасадора у БиХ Џонатана Мура да неће присуствовати помену страдалим Србима, уз образложење да "свака жртва заслужује правду и поштовање, али да се овде обележава страдање војске" и да представници Амбасаде САД не посећују такве церемоније, наишла је на салве жестоких реакција породица страдалих, али и јавности.

Милица Димитријевић, мајка петогодишњег Александра и десетогодишњег Радисава, убијених у Скеланима, 16. јануара 1993. године снајперским хицима, затражила је извињење од Амбасаде САД у БиХ због скандалозне изјаве заменика америчког амбасадора Џонатана Мура.

- Моја деца нису била наоружана, али муслимански војник јесте - носио је снајпер из којег је погодио двоје недужне деце која су покушала да потраже спас од комшија муслимана у суседној Бајиној Башти у Србији - огорчена је несрећна мајка.

Datum: 12.07.2011 22:00

Autor: Крстина Ћирковић

БРAТУНAЦ - Ничем се више не надам и у правду не вјерујем. Једино се драгом Богу молим да казни оне звијери које су ми на кућном огњишту убиле обје моје кћери Гордану и Снежану и мужа Радивоја.
 
Прича, док суза сузу тешку низ лице сустиже, Славка Матић из Бјеловца од тог злочина сама на свијету.

Живани Филиповић из братуначког села Лознице муслиманска војска убила је седамнаестогодишњу кћерку Верицу.

 

 

Аутор: Срђан Шекара  
уторак, 03 мај 2011 20:31


Све је моје остало у Добровољачкој улици, твоја младост, снајка коју сам жељела, моји нерођени унучићи, моје све... Убили су ми те и украли. Тата ти се разболио, сине, због твоје погибије. Моја кућа радости нема и не може је имати. Зашто, увијек ћу се док сам жива питати зашто и због чега, чедо моје. Не вјерујем више никоме, али неко коначно мора одговарати за твоју невину младост, јецала је јуче Богдана Томовић, док је дрхтавом руком право на рањено мајчинско срце привијала окрвављена документа свог покојног сина Здравка, који је мучки убијен у колони ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Сузе уцвијељене српске мајке квасиле су асфалт на којем је давно истопљена њена нада у бољу и срећнију будућност породице коју је подизала, прсти су стезали прислужену свијећу и бијелу ружу, а из деветнаест година дуге и тешке туге извирале су притајене ријечи и заустављени поглед, постављајући опет само једно и исто питање - зашто.

Правда - Друштво | 11. март 2011. | 19:20

БЕОГРАД – Ратко Катaлина, који је као пуковник ЈНА задужен за безбедност био тешко рањен у акцији којом је командовао Јован Дивјак, тврди да за мучки напад у сарајевској Добровољачкој улици на колону која се повлачила Дивјаку не би требали судити по командној, него по директној одговорности, јер је он био главни актер дешавања на месту где су убијани заробљени војници. Објашњење за такво понашање Дивјака, уверен је овај непосредни сведок збивања, лежи у чињеници да је Дивјак још 1990. године снабдевао оружјем муслимане и због тога био осуђен пред војним судом, па је хтео да се лично свети војсци.

 

 

Тема дана | 10. март 2011. | 19:02

Породице војника ЈНА убијених у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године заболеле су речи глумца Сергеја Трифуновића, који је назвао „дегенерицима“ све оне који су га напали зато што је обукао мајицу са ликом Јована Дивјака, осумњиченог за учешће у том масакру. Глумац и режисер филма „Монтевидео, бог те видео“ Драган Бјелогрлић јуче се јавно извинио свима којима је његова изјава о генералу БиХ Јови Дивјаку на премијери у Сарајеву нанела бол.

Међутим, сва њихова неуспешна извињења нису успела да сперу оно што су говорили и како су се понашали у Сарајеву за време премијере филма. Међу родбином побијених војника у Добровољачкој улици већ се увелико говори да „Монтевидео“ неће бити филм који је видео највећи број Срба.

 

СРБИЈА ДАНАС.рс 

Написао Предраг Поповић
понедељак, 07. март 2011. 16:25

Петар Бојовић се налазио у колони ЈНА која је нападнута у Добровољачкој улици у Сарајеву.

 Тачно 1. маја истекао му је војни рок, а 2. маја требало је да прослави 19. рођендан. Због хаоса који је владао, као и због, најблаже речено, неопрезности генерала Кукањца, напуштање гарнизона ЈНА се отегло, а Бојовић није добио одобрење да се раздужи.

Упознао сам га 1994. године у његовом родном Прибоју. Као тежак инвалид, са патрљком који му је остао од десне руке, и тешким оштећењем кичме, испричао ми је како је успео да преживи два стрељања и злостављање у болници, где је два месеца чекао размену.