|
Уторак, 31 март 2026 |
СРНА | 30. март 2026.
Свједок одбране Драгислав Дамјановић рекао је на суђењу оптуженима за злочине над Србима у Чемерну код Илијаша да је са прозора своје куће видио убиство заробљених војника приликом напада на ово село 10. јуна 1992. године.
Дамјановић је испричао да се јасно сјећа јутра када се догодио напад када је са укућанима лежао на поду док су пуцњи разбијали прозоре, те је испричао да је чуо да једно лице позива војнике да се предају, говорећи им "изађите, предајте се, нећемо вам ништа".
Након тога је, како је рекао, провирио кроз прозор и видио да су заробљени војници постројени, да им је наређено да се скину и да су сви убијени рафалном пуцњавом.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 30 март 2026 |
30.03.2026 | Глас Српске | Ведрана Кулага Симић
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић изјавио је Срни да организација "Муслиманска браћа" представља глобалну терористичку структуру са снажним политичким програмом чије је теоретичаре својевремено предводио и Алија Изетбеговић.
Галијашевић је оцијенио да не постоји глобални тероризам без политичког концепта који произилази из дјеловања организације "Муслиманска браћа" и који у комбинацији са вјерским учењем вехабизма добија цјеловит идеолошки оквир.
Када је ријеч о БиХ, Галијашевић каже да те структуре дјелују још од времена Хусеина Ђозе, главног имама "Ханџар дивизије" током Другог свјетског рата, чије име и даље носе улице у Сарајеву.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 30 март 2026 |
Срна | 30.03.2026 | Глас Српске
САРАЈЕВО - Тужилаштво БиХ затражило је данас од Апелационог вијећа Суда БиХ строжу казну за Рамиза Дураковића, бившег команданта 43. дринске бригаде такозване Армије БиХ, који је првостепеном пресудом осуђен на три и по године затвора за злочине над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године.
Тужилац Џевад Муратбеговић није образлагао наводе жалбе на данашњем рочишту, али је кратко навео да сматра да првостепено Вијеће није донијело правилну казну затвора оптуженом.
Он је навео да Тужилаштво остаје код приједлога да се пресуда преиначи у дијелу одлуке о кривичноправној санкцији тако што ће оптуженом изрећи дужу казну затвора у границама прописаним за кривично дјело које му је стављено на терет, преноси Бирн.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 25 март 2026 |
25. март | СРНА
Свједок Саша Димитријевић испричао је на суђењу у предмету "Ејуп Ганић и остали" да је колона ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, упркос гаранцијама о безбједном извлачењу, заустављена и разоружана од наоружаних лица, затим је дошло до пуцњаве и рањен је војник, након чега су заробљени.
Димитријевић, некадашњи припадник ЈНА, рекао је да је током службе боравио у команди у Сарајеву, у којој је био смјештен Четврти корпус.
Он је навео да је 2. маја дошло до напада на команду када су, према његовим ријечима, ватру отворила лица у цивилу и дијелом у униформама, те да је том приликом рањен један официр, док је пуцњава трајала са повременим прекидима.
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 24 март 2026 |
23. март 2026 | СРНА
Хамдија Алукић, који је ухапшен у САД због оптужби за ратне злочине над српским цивилима на подручју Приједора, намјерава да се бори против екстрадиције у БиХ, изјавио је његов адвокат Артур Маден.
У судском поднеску, Маден је назначио да Алукић намјерава да се бори против екстрадиције на основу изузетка у споразуму о екстрадицији који изузима "политичке преступе".
Навео је да бјегунац неће бити изручен ако је преступ због којег се тражи "политичког карактера" или ако је оптужба подигнута "са циљем покушаја да се казни за преступ политичког карактера".
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 20 март 2026 |
20/03/2026 | 21:40 ⇒ 21:56 | Аутор: СРНА
Хамдија Алукић /70/ ухапшен је у Алабами због оптужби да је 1992. године починио ратне злочине над цивилима у околини Приједора.
Алукићу се на терет ставља да је учествовао у нападима на два аутомобила у којима су се налазили цивили, као и да је запалио неколико кућа док су људи у њима боравили, јавили су амерички медији.
Према документима америчког федералног суда, злочини су се десили у околини Приједора 1992. године.
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 20 март 2026 |
20/03/2026 | Аутор: РТРС
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић и предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раилић поднијели су ВСТС БиХ притужбу на поступање судског вијећа у предмету "Ћамил Рамић и остали" који се односи на злочине почињене над припадницима Војске Републике Српске од 1992. до 1995. године у Горажду.
Подносиоци пријаве наводе да је у првостепеној пресуди од 19. новембра прошле године судско вијеће, којим је предсједавала Минка Крехо иначе в.д. предсједника Суда БиХ, изнијело низ непримјерених и правно неоснованих тврдњи које доводе у питање пристрасност судија.
Па тако у образложењу пресуде се између осталог наводи да је у Горажду било више десетина хиљада протјераних бошњачких цивила из околних мјеста, што је према тумачењу судског вијећа утицало на однос према заробљеним цивилима.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 12 март 2026 |
Selma
Melez | 11. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Сапне, свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине појаснили су улогу Комисије за размјену ратних заробљеника, која је дјеловала у Тузли.
Суад Кумрић, некадашњи припадник Окружног секретаријата за народну одбрану у Округу Тузла, који је био у зони одговорности Другог корпуса, рекао је да су постојале комисије за размјену ратних заробљеника и за цивилне особе.
Појаснио је да би Комисија за размјену ратних заробљеника, уколико би се указала потреба, након добијених информација ступила у контакт са супротном страном, те би услиједили иницијални разговори. Након усаглашавања списка, на којем је био потпис некога из команде корпуса, комисије би се састале на договореном мјесту, у пратњи обезбјеђења.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 12 март 2026 |
Marija Taušan | 11. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како му је 3. маја 1992. пуцано у ноге у Добровољачкој улици након што су припадници Југословенске народне армије (ЈНА) извучени из возила и разоружани.
Миленко Перић казао је да је током одслужења војног рока био у личној пратњи команданта Друге војне области у Сарајеву Милутина Кукањца. Испричао је да је 3. маја, након што је претходног дана била нападана команда, речено да је договорено мирно извлачење ЈНА.
“Било је да колона креће у маршевском поретку, што значи да није борбени поредак, метак није у цијеви, оружје није у положају да се може дејствовати”, навео је Перић, додајући да им је речено да понесу лично наоружање.
|
|
Детаљније...
|
|
Починиоци
