|
Петак, 29 мај 2026 |
четвртак, 28. мај 2026 | РТС | NSPM
Апелационо веће Суда БиХ ослободило је једног од команданта муслиманских снага, Рамиза Дураковића оптужби за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године, уз образложење да није доказано да је имао сазнања о почињеним злочинима.
Председавајућа Апелационог вијећа Амела Хусић рекла је да није спорно да су злочини почињени, нити да је Дураковић руководио акцијом, али да није доказано да је био упознат са убиством и паљењем кућа, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.
"Нико не спори да се злочин десио, нити да је оптужени руководио акцијом, али ниједан од проведених доказа не указује да су информације о убиству и паљењу кућа дошле до оптуженог, посредно или непосредно", рекла је Хусићева у образложењу пресуде која је правоснажна.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 28 мај 2026 |
Zinaida Đelilović | 26. maja 2026 | Detektor
Свједоци Државног тужилаштва су у наставку суђења за злочине у Ливну изјавили да их оптужени Мухамед Ибрахимовић није физички злостављао, нити су чули да је то радио другима.
Јово Ерцег је испричао да је пред почетак рата у Ливну именован за судију за прекршаје у тамошњем суду. У аугуст 1992. године по њега су дошла два полицајца Хрватског вијећа обране (ХВО) и одвела га у Основну школу “Иван Горан Ковачић”. Како је испричао, у сали школе су били смјештени углавном Срби и тамо је провео шест до седам дана. Тукао га је њемачки држављанин, који није био у униформи.
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 26 мај 2026 |
26/05/2026 | РТРС | Аутор: СРНА
Вијеће Апелационог одјељења Суда БиХ ће у четвртак, 28. маја, изрећи другостепену пресуду Рамизу Дураковићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича.
Суд БиХ првостепено је крајем октобра прошле године осудио Дураковића на три године и шест мјесеци затвора.
Дураковић се терети да је као командант 43. бригаде такозване Армије БиХ знао за почињене злочине, а није предузео неопходне мјере да казни починиоце након што су 14. фебруара 1993. године напали положаје Војске Републике Српске на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева те убили једног а ранили два цивила и запалили двије куће.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 20 мај 2026 |
Marija Taušan | 20. maja 2026 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Фоче, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је са својим батаљоном “Лим” у децембру 1992. био у акцији у коју су ишли с другим јединицама Вишеградске бригаде.
Шериф Зуко казао је да је командант батаљона “Лим” био Хајрудин Лагумџија, а да је он био његов замјеник.
“Ми смо имали одређену самосталност, али смо били у склопу Вишеградске бригаде”, рекао је свједок.
Испричао је како му је Лагумџија казао да се припрема акција ослобађања Фоче и да је из његове јединице кренуло 30-ак војника, те да су на путу између Међеђе и Вишеграда постројени са другим јединицама Вишеградске бригаде, које није добро познавао.
|
|
Детаљније...
|
|
Недеља, 17 мај 2026 |
Lamija Grebo | 17. maja 2026 | Detektor
Предмет Енеса Гурде и Нихада Чамџић-Брчаниновића званог Мракан за нечовјечно поступање према цивилима српске националности затвореним у објектима на подручју Живиница и околине током 1992. године, пренесен је на поступање Кантоналном суду у Тузли, потврђено је за Детектор.
Из Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона кажу да је овај предмет достављен у фази подигнуте оптужнице Тужилаштва Босне и Херцеговине, коју је потврдио Кантонални суд у Тузли.
Оптужницу против Гурде и Чамџић-Брчаниновића је Државно тужилаштво подигло крајем прошле године.
|
|
Детаљније...
|
|
Субота, 16 мај 2026 |
Selma Melez | 14. maja 2026 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Зворника, свједок Државног тужилаштва испричао је да је био заробљен с тројицом припадника Војске Републике Српске и да је видио њихова мучења, ударања и малтретирања.
Свједок С-4, некадашњи припадник Прве сплитске добровољне постројбе, испричао је како је са шест-седам сабораца безуспјешно отишао у једну акцију и да их је командант Нусрет Ибрахимовић напао и казнио притвором.
Били су, како је казао, притворени у кући у Горњој Сапни, чували су их разни људи, полицајци, и међу њима је био Исмет Мемић Ико.
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 15 мај 2026 |
Selma Melez |14. maja 2026 | Detektor
Апелационо вијеће Суда Босне и Херцеговине, након што су Тужилаштво и Одбрана у обновљеном поступку изнијели завршне ријечи, за 28. мај је заказало изрицање пресуде Рамизу Дураковићу, некадашњем команданту 43. дринске бригаде који се терети за злочине на подручју Чајнича.
Тужилац Џевад Муратбеговић рекао је да је доказано како је Дураковић био командант 43. дринске бригаде који је руководио акцијом у којој су настрадали цивили, а према изјавама свједока, “једна жена, једно дијете и човјек”. Свједоци су изјављивали и да је била паљевина села.
“Тужилаштво смата да је ван разумне сумње доказано да је Дураковић Рамиз, као надређена особа, имао знање да су његови подређени… починили кривично дјело над цивилима”, казао је Муратбеговић.
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 15 мај 2026 |
Elmedina Šabanović | 14. maja 2026 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Босанске Крупе, вјештак Тужилаштва Босне и Херцеговине је у налазу и мишљењу навео да је утврђен идентитет за 13 посмртних остатака.
Зоран Обрадовић, вјештак специјалне судске медицине, рекао је да је по наредби Тужилаштва и Суда БиХ радио на идентификацији 14 посмртних остатака на основу компаративних узорака, те да је потврђен је идентитет за 13 особа. Обрадовић је појаснио да се једни од скелетних остатака због ДНК профила лошег квалитета нису могли интерпретирати.
Осим писаног дијела, Обрадовић је рекао да се налаз и мишљења састоје још и од табеле са оригиналним ДНК профилом, те фотодокументација која приказује све узорке које су анализирали.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 13 мај 2026 |
Marija Taušan | 13. maja 2026 | Detektor
На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да се не може сјетити да је у истрази испричао како је једно лице пуцало у потиљак војника који је возио транспортер у колони Југословенске народне армије (ЈНА).
Един Селмановић је рекао да је у априлу 1992. био у јединици “Босна 200 Зелене беретке” и да су оружје били добили од Територијалне одбране (ТО). Он је казао да су припадници ЈНА истукли неколико припадника резервне полиције, али није могао потврдити да су они због тога окружили касарну на Бистрику као што се наводи у његовом исказу из истраге. У истрази је навео да су 3. маја распоређени на одређену локацију у близини касарне.
“Нисмо били распоређени, можда сам употријебио ту ријеч, али нисмо распоређени да пуцамо и заробљавамо”, рекао је Селмановић.
|
|
Детаљније...
|
|
Починиоци
