Ново
Укључите се...
Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
|
Помозите
Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку.
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52
Комерцијална банка Београд
Више информација ...
|
![]() |
![]() |
Петак, 23 фебруар 2007 | ||||
Страна 2 од 2
- Попис масовних гробница на територији општине, број жртава, време настанка и време ексхумације, именима идентификованих покојника, преглед одговорних муслиманских и хрватских јединица и појединаца који су учествовали у егзекуцији.
- Списак затвора и логора са пописом или бројем затвореника, именима жртава, именима и функцијом руководилаца ( командног кадра, иследника, чувара, мучитеља, и др).
- Документација, споменице, погинулих добровољаца за РС и РСК. Реч је о српским жртвама које би у догледно време могле да буду заборављене, као што се то већ догађало. У одбрани српског народа и српских територија погинуло је на стотине српских добровољаца који су из Србије и Црне Горе притекли у помоћ онда када је било најтеже одупрети се хрватско-муслиманској најезди. Њихов чин заслужује велику захвалност и наша је намера да издамо посебну публикацију, са тачним назнакама за сваког палог добровољца о месту, времену и условима под којима је страдао. Већ смо код Председника РС покренули иницијативу да се подигне споменик, уведе посебна Споменица и прогласи Дан српског добровољца у Републици Српској. Међутим, одговор на ову иницијативу још нисмо добили.
- Преглед литературе, публикација, написа у штампи и значајнијих докумената који се односе на општину и који су служили за формирање досјеа општине. Сматрамо да овај преглед послова који се обављају у Центру сведочи да је реч о веома обимном, али и неопходном, подухвату. Сви ти послови су у току и ускоро можемо имати комплетирану или релативно комплетирану документацију за око двадесет општина за раздобље последњег рата, као и спискове српских и православних жртава Другог светског рата у тим општинама.
Осврт на обим обављеног посла
Као што смо већ поменули, прикупљање података, израду методологије и неопходних инструмената започели смо јула 1992. године и од тада, свих протеклих година, готово без прекида, са скоро подједнаким интезитетом, траје наш рад на овим пословима Сва лица која су се ангажовала на прикупљању или обради података у Београду или унутрашњости, поготово првих година, радила су то волонтерски и из чисто патриотских мотива. Од јула 1995. године просторије за рад Центра обезбеђује Удружење Срба из БиХ (до тада се радило у становима сарадника). И поред веома различитих тешкоћа, и не мале оскудице у свему што је за обим и квалитет овог посла значајно, сматрамо да оно што је до сада урађено завређује значајну пажњу. То је одраз пре свега пожртвовања самих сарадника Центра, а у неупоредиво мањој мери је то одраз реалних материјалних, смештајних или финансиских услова. Ти услови, објективно посматрано, скоро да нису ни постојали.
Кад је реч о оном што је што је у међувремену остварено, потрбно је истаћи да се обрада прикупљене документационе грађе обавља и ручно и компјутерски. Тако имамо две врсте идентичног досијеа за сваку општину. Образложење за овакав поступак мислимо да није потребно, али треба ипак нагласити да унос у компјутер следи тек после извршених провера ручне, основне, обраде. За све те послове и неопходну класификацију по општинама и насељима, направљен је, још у претходној фази, шифарник на основу којег се врши унос података у рачунар. (Шифарник садржи бројчану ознаку општине, потом насеља и жртве, значи неку врсту матичног броја за сваки конкретан случај. Одговарајуће шифарске ознаке дате су и за све починиоце злочина.)
Прецизни показатељи, кад је реч о последњем рату, мењају се и увећавају из дана у дан, али и независно од тога сматрамо да ни податке о жртвама, а још мање податке о починиоцима злочина, поред осталог и због стално присутне радозналости нама не наклоњених инстистуција и појединаца, још није упутно износити у јавност и зато у овој информацији дајемо само приближне, оквирне, бројчане показатеље.
Досије општина о последњем рату садржи у основној евиденцији (картони жртава рата) податке око 28.000 српских жртава у Босни и Херцеговини и Хрватској. Од тога је компјутерски обрађено око 8.000 жртава. За неке општине истраживање о нашим жртвама је углавном приведено крају и верујемо да значајнијих одступања од утврђене евиденције не може да дође. У овој категорији налазе се општине: Нови Град (Босански Нови), Сребреница, Горажде, Босанска Дубица, Мостар, Братунац, Орашје, Рогатица, Требиње, Илијаш, Пале, Невесиње, Босанско Грахово, Оyак, Купрес, Билећа, Србобран ( Доњи Вакуф), Хаyићи, Гацко, Коњиц, и још неке општине. Веома близу њима је, по обиму верификоване обрађене документационе грађе, нових око 30 општина. Међутим, на другој страни имамо не мали број општина у којима нам је скоро недоступна документација о нашим жртвама. То су општине: Велика Кладуша, Љубушки, Пуцарево, Неум, Јабланица, Тешањ, Цазин, Читлук, Бусовача, Витез, Груде, Крешево, Лиштица, Посушје, Прозор и Фојница.
И независно од тога (проблеми тих општина биће у међувремену ипак успешно решени) можемо сада са пуном сигурношћу тврдити - пре свега с обзиром на већ достигнути обим и квалитет прикупљене и обрађене документационе грађе - да ћемо у сасвим догледно време имати потпуну документацију о свим нашим жртвама у овом рату. Сматрамо да је то само по себи вредно пажње, поред осталог и зато што се остварује први пут после толико ратова и не малог страдања српског народа у тим ратовима. Исто тако сматрамо да ништа мању пажњу завређује и евиденција коју имамо о починиоцима злочина у којој је евидентиран петоцифрен број оних који су на разне начине насрнули на наш народ и непосредно су одговорни за страдања и жртве српског народа.
Досије општина о Другом светском рату садржи, као што смо већ нагласили, само податке о српским и православним жртвама. Тако у евиденцији имамо око 132.000 имена наших жртава са подручја БиХ, али и тај број се сваког месеца увећава за нова имена до којих долазимо прегледом архивске грађе и разних публикација, превасходно монографија посвећених завичају и другом светском рату. Морамо овом приликом истаћи да се у готово свим случајевима са којима смо се до сада срели не слажу званична евиденција, тј. евиденција Савезног завода за статистику, коју третирамо као званичну, и подаци које нуде поједини аутори кад пишу о свом крају. Аутори, готово по правилу, наводе више имена жртава у свом крају него што налазимо у државном попису из 1963. или 1964. године на основу којег је и направљена евиденција коју поседује Савезни завод за статистику.
Монографије, изјаве преживелих жртава, наши и непријатељски разни документи из тог времена нуде не само већи обим жртава, већ и велики број имена злочинаца о којима бар неку званичну евиденцију никада нисмо имали прилику да пронађемо у свом досадашњем раду. Ни та имена, без обзира на велику временску дистанцу, не смеју да оду у заборав и морају коначно да се обелодане и ради садашњости и ради будућности.
Досије општина о Првом светском рату углавном је празан и мораће да чека боља времена.
Остали послови, хронологије догађаја, пописи масовних гробница, логори, и др. обрађени су у скоро истом обиму у којем су обрађене и жртве последњег рата.
Досије сваке општине ради се у четири примерка и намењени су: 1) општини на коју се односи, 2) Републици Српској (договор је био Председништву), 3) Документацији Центра и 4) Слободан примерак ( који смо мислили да можда треба уручити нашој Српској православној цркви). Рукописни примерак на основу којег је направљена коначна верзија достављамо Архиву Србије.
На крају још неколико информација неопходних да се сагледа целина функција којима се бави Центар. Као битан део документације прикупљамо све публикације о последњем рату, али и о два претходна рата, и тиме формирамо посебну, тематску, специјализовану библиотеку, а у саставу библиотеке видеотеку и фототеку. Међутим, недостатак средстава у великој мери хендикепира не само те, већ и остале наше напоре. Притом мислимо на издавачку делатност. Намера нам је да објавимо посебне публикацеје у едицији Сведочења о страдању нашег народа у свакој општини, или бар у сваком крају, током овог рата. До сада је штампана књига Николе Хелете „Горажде 92-95.” и редакцијско, посебно, издање „Велике обмане”, а у припреми је још неколико рукописа. Сви ти послови захтевају не само значајна материјална средства већ и ангажовање не малог броја људи који стално или повремено сарађују са Центром. Лица ангажована у раду Центра завређују посебну пажњу и признање, како по пожртвовању и одговорности на овом деликатном послу, тако и по обиму онога што је захваљујући њима остварено од 1992. до данас. Број сарадника, сталних и повремених, зависи од материјалних могућности и креће се, код сталних сарадника између 11 и 16, а повремених сарадника од 32 до 38 у току године. Углавном су то лица из БиХ и Хрватске, али и из Београда и Србије. Са великим задовољством бисмо навели и њихова имена само мислимо да то није ни упутно ни неопходно у овој информацији.
Овакве институције код нас до сада нису постојале и тек овај рат нас је навео да се, у неку руку, позабавимо сами собом. Злочини над нашим, српским народом, и наше жртве, поготово у Хрватској и Босни и Херцеговини, никада нису били предмет посебне пажње ни државе ни веома различитих државних или националних институција (Матице српске, САНУ, Цркве, " Просвете", и др) и отуда стално незнање ко је све и под којим околностима у рату страдао. Углавном смо се задовољавали глобалним, често не доказаним, па и импровизованим, бројчаним показатељима чија је валидност стално била спорна. Наша намера је да се тако понашање коначно превазиђе. С друге стране, документација коју формира и поседује Институт за истраживање злочина над српским народом на просторима бивше Југославије готово ни у једном свом сегменту не опонаша, или још мање дуплира, документацију осталих установа које се баве сличним пословима и које су, готово без изузетка, настале касније. Чак напротив, наша документација је у многим доменима комплементарна документацији тих установа, а у доброј мери може да буде и основна документација која омогућава другима да реализују своје специфичне програме.
Надамо се да смо у овој информацији саопштили оно што је битно у програму и досадашњим активностима Центра / Института.
Миливоје Иванишевић,
Сенатор РС, руководилац Института.
|