О нама
Укључите се...
|
Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
|
Помозите
|
Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку.
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52
Комерцијална банка Београд
Више информација ...
|
|
|
| Петак, 23 фебруар 2007 | |||||
Страна 2 од 3
Разврставање и класификација прикупљене документације врши се по селима (досије насеља) и општинама ( досије општине) у којима су, као што смо већ поменули, по попису становништва 1991. године живели припадници нашег народа. Досије насеља је основа за формирање досијеа општине, а досије општине је основа за формирање досијеа ширих административних или територијалних подручја, нпр. среза или округа, односно међуопштинске заједнице или региона, неког културно историјског или етничког подручја (Лике, Подриња, Бирча, Босанске или Книнске крајине, Херцеговине, Озрена, Кордуна, Источне Босне, Посавине, и сл.), све до целине подручја појединих бивших југословенских република и бивше Југославије.
Досије општине, а то значи и досије насеља уколико се документација односи и на одређено насеље, садржи архивску грађу и литературу, документацију, статистистичке и друге податке: а) о последњем рату; б) Другом светском рату и в) Првом светском рату.
а) Досије општине о последњем рату сачињавају: 1) Картони жртава рата, 2) Картони домаћинстава (уништена лична имовина), 3) Картони починилаца злочина, 4) Изјаве преживелих жртава, 5) Разни наши и непријатељски писани документи (записници, службене белешке, извештаји, наредбе, и др. ) у којима се налазе сведочења или подаци о жртвама или лицима која су учествовала у неком злочину, 6) Написи објављени у дневној или периодичној штампи који се односе на поједине догађаје у општини, 7) Демографски показатељи и 8) Фото и видео документација.
б) Досије општине о Другом светском рату чине: 1) Списак српских или православних жртава, изведен из општег списка жртава Другог светског рата Савезног завода за статистику, 2) Допуне овог списка које се раде на основу остале документације ( архивске грађе, монографија и публикација, као и доскора непознатих непосредних сведочења преживелих жртава из тог периода, али и других нама познатих и доступних материјала) , 3) Попис злочинаца из тог периода, 4) Остала документација, иста као и она о последњем рату (наши и непријатељки документи, написи у разним публикацијама, сведочења преживелих, демографски показатељи, фото и филмска документација, итд.).
в) Досије општине о Првом светском рату садржи веома сиромашне показатеље, а за многе општине на овом плану још ништа није урађено. У ствари, та далека прошлост и не може бити предмет већег интересовања док се не обаве сви послови везани за догађаје последњег рата. Па ипак, у међуремену су регистроване и класификоване по општинама све жртве које наводе Вл. Ћоровић у делу Црна књига, Вл. Ј. Поповић у свом делу Патње и жртве Срба среза требињскога 1914 -1918. и Ђ. Беатовић Братунац и околина у мојим сећањима.
- Хронологија догађаја значајних за судбину српског становништва у локалној заједници. Ово, у коначном збиру, може да представља и искаже сва збивања значајна за наш народ у БиХ или Хрватској током последњег рата. (Хронологија садржи нпр. време, место и последице појединих непријатељских политичких, верских, националних, војних и других активности. Време и место појединих наших активности и подухвата: формирање СДС, органа власти, бригада, средстава информисања, итд. Саставни део хронологије су и разне међународне активности које се односе на поједина подручја – заштичене зоне, хуманитарна помоћ, НАТО активности, и др).
- Попис масовних гробница на територији општине, број жртава, време настанка и време ексхумације, именима идентификованих покојника, преглед одговорних муслиманских и хрватских јединица и појединаца који су учествовали у егзекуцији.
- Списак затвора и логора са пописом или бројем затвореника, именима жртава, именима и функцијом руководилаца ( командног кадра, иследника, чувара, мучитеља, и др).
- Документација, споменице, погинулих добровољаца за РС и РСК. Реч је о српским жртвама које би у догледно време могле да буду заборављене, као што се то већ догађало. У одбрани српског народа и српских територија погинуло је на стотине српских добровољаца који су из Србије и Црне Горе притекли у помоћ онда када је било најтеже одупрети се хрватско-муслиманској најезди. Њихов чин заслужује велику захвалност и наша је намера да издамо посебну публикацију, са тачним назнакама за сваког палог добровољца о месту, времену и условима под којима је страдао. Већ смо код Председника РС покренули иницијативу да се подигне споменик, уведе посебна Споменица и прогласи Дан српског добровољца у Републици Српској. Међутим, одговор на ову иницијативу још нисмо добили.
- Преглед литературе, публикација, написа у штампи и значајнијих докумената који се односе на општину и који су служили за формирање досјеа општине. Сматрамо да овај преглед послова који се обављају у Центру сведочи да је реч о веома обимном, али и неопходном, подухвату. Сви ти послови су у току и ускоро можемо имати комплетирану или релативно комплетирану документацију за око двадесет општина за раздобље последњег рата, као и спискове српских и православних жртава Другог светског рата у тим општинама.
Осврт на обим обављеног посла
Као што смо већ поменули, прикупљање података, израду методологије и неопходних инструмената започели смо јула 1992. године и од тада, свих протеклих година, готово без прекида, са скоро подједнаким интезитетом, траје наш рад на овим пословима Сва лица која су се ангажовала на прикупљању или обради података у Београду или унутрашњости, поготово првих година, радила су то волонтерски и из чисто патриотских мотива. Од јула 1995. године просторије за рад Центра обезбеђује Удружење Срба из БиХ (до тада се радило у становима сарадника). И поред веома различитих тешкоћа, и не мале оскудице у свему што је за обим и квалитет овог посла значајно, сматрамо да оно што је до сада урађено завређује значајну пажњу. То је одраз пре свега пожртвовања самих сарадника Центра, а у неупоредиво мањој мери је то одраз реалних материјалних, смештајних или финансиских услова. Ти услови, објективно посматрано, скоро да нису ни постојали.
|
|||||
