Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow О нама
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Штампај Пошаљи
Петак, 23 фебруар 2007
Индекс чланака
О нама
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
   

Ти подаци су и омогућили формирање посебних досијеа о починиоцима злочина над многим нашим насељима, породицама и појединцима. Прикупљени и обрађени материјал о сваком препознатом починиоцу злочина садржи поуздане или релативно поуздане податке о томе за шта се терети (идентификациони подаци, функције и јединице, места и времена злодела, имена жртава, имена сведока, извори информација, по могућности и фотографије). Намера нам је да утврдимо злочине почињене над нашим народом и учеснике у тим злочинима, без обзира на степен њихове одговорности.

Поред тога настојимо да евидентирамо и уништену, покретну и непокретну, имовину сваког српског домаћинства које је страдало у овом нама наметнуром рату. Истина, тај посао је тренутно, иако већ поседујемо извесну документацију, у знатном заостатку. Предност је, са пуно разумљивих и оправданих разлога, дата евиденцији жртава и прикупљању документације о онима који су проузроковали наша страдања.
 

Начин рада и систематизација прикупљеног материјала.

Сав документациони материјал који је неопходан за овај посао на територији БиХ налази се у разним цивилним и војним институцијама, па и код приватних лица, у Републици Српској, а у веома ограниченом обиму и у Југославији. Отуда и наша стална обавеза да сарађујемо са свима онима који нам у овом послу могу помоћи. То су, у првом реду, скупштине општина, борачке организације, службе унутрашњих послова, црквене установе, команде или штабови војних јединица, Црвени крст, правосудне институције, али и редакције локалних и републичких гласила и средстава масовних комуникација, па и поједина лица, свештеници и аутори публикација у којима се обрађује ова проблематика. Кооперативност тих институција и појединаца представљају проблем за себе. И поред сталне и несумњиве подршке коју имамо од државног руководства РС, ипак на терену, у локалним срединама, наилазимо на бројне тешкоће, па и, нама размуљиво, подозрење и опрез лица од којих зависи сарадња. То, поред сталног сиромаштва у техничким средствима, кадру, опреми и финансијама, у доброј мери успорава остале активности и укупне ефекте рада. Посебан, често готово несавладив, проблем су подаци за општине које се налазе у муслиманско хрватској федерацији и општине у Републици Хрватској. Судбина Срба у тим подручјима још увек је енигма коју тешко решавамо.

 



Последњи пут ажурирано ( Недеља, 17 мај 2009 )