Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

СТОТИНЕ ЛОГОРА - ОД ПОСЕБНИХ ПРОСТОРА ДО СТАНОВА

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У трагичној судбини Срба у муслиманском дијелу Сарајева током рата посебно нечовјечну и веома сурову улогу имали су затвори и логори којих је, према обнарадованим подацима и приложеном адресару Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечености и међународног права, било 523.    
    Те логоре за Србе оснивале су муслиманске и хрватске војне или цивилне власти. Овим подацима се данас служи и Удружење логораша Републике Српске. Истина, не ријетко, подједнако трагична страдања доживљавали су и трепјели Срби, становници муслиманског дијела Сарајева, и у својим кућама, становима и радним мјестима.

ЛОКАЦИЈЕ НА КОЈИМА СУ БИЛИ ЗАТВОРИ ЗА СРБЕ

 
Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 23. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У књизи "Српска стратишта Сарајева" Миливоје Иванишевић наводи списак логора за Србе у муслиманском дијелу ратног Сарајева, који су оријентационо груписани према локалитетима на којима су евидентирани.

    Можда неки називи објеката и мјеста на којима су се налазили нису довољно прецизно наведени али, ако се за то укаже потреба, не би требало да буде тешко утврдити пуну адресу.

    Алипашино Поље, насеље бр. 2, у подруму кафића "Борсалино", Трг ЗАВНОБиХ-а бр. 23; Алипашино Поље, у подруму зграде на Тргу ЗАВНОБиХ-а 27, затвор Јуке Празине; Алипашино Поље, у подруму зграде на Тргу ЗАВНОБиХ-а 21 (испод продавнице "Мали конзум") затвор Јуке Празине;

 

 

СНАЈПЕРСКУ ВАТРУ НАРЕЂИВАО И САМ ИЗЕТБЕГОВИЋ

Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 24. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У времену од 1992. до 1995. године јединице, команде и стручне службе Војске Републике Српске откриле су и регистровале више од пет хиљада локација у муслиманском дијелу Сарајева које су, повремено или трајно, коришћене за разне потребе Армије БиХ, а нису се налазиле у комплексу војних и полицијских објеката који су прије рата коришћени за потребе ЈНА и Министарства унутрашњих послова БиХ - наводи Миливоје Иванишевић у књизи "Српска стратишта Сарајева".

    Значи, ријеч је о цивилним здањима, у највећем броју случајева о стамбеним зградама, школама, обдаништима, пословним просторијама цивилних установа и предузећа. Све је то у мањој или већој мјери заузето и коришћено за смјештај више стотина разних команди и штабова, од заповједништва појединих чета, батаљона и бригада до команде Првог корпуса и Штаба Врховне команде Армије БиХ.

 

 

 

КАКО СУ (ЗЛО)УПОТРЕБЉИВАНИ ЦИВИЛНИ ОБЈЕКТИ И СНАЈПЕРИ

               
Приредио: Ненад ТАДИЋ
   
    БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Муслимански снајперисти су подједнако немилосрдно гађали, убијали и сакатили дјецу, жене, старије особе или војнике - мете су налазили на улицама, балконима, у баштама, двориштима, возилима...

    Жртве су били и двоје младих, момак и његова девојка, који су изрешетани снајперским хицима на мосту приликом покушаја да напусте Сарајево. Овај злочин је током рата и у медијима стално приписиван Србима, али није помињано да је убијени младић био Србин, а убијена дјевојка муслиманка и да су страдали при покушају да пребјегну у српски дио града - наводи Иванишевић у књизи "Српска стратишта Сарајева".