Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства arrow Синови неће одустати док не нађу тијела убијених очева
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Синови неће одустати док не нађу тијела убијених очева Штампај Пошаљи
Уторак, 27 фебруар 2018
ДОБОЈ, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Веселко Пејић и Миленко Лазић 23 године безуспјешно од институција БиХ потражују информације о тијелима својих очева Милоша и Ранка који су 1995. године живи заробљени на подручју Возуће, а којима се губи траг након спровођења у логор јединице "Ел муџахедин" у Гостовићу.

Они поручују да неће одустати од потраге за тијелима својих очева, али да су, нажалост, свједоци опструкција.

"Послали смо и Уставном суду БиХ захтјев о информацијама за оца и познанике, а Суд је одговорио да је обавијестио надлежне институције које ће спровести истрагу и саопштити резултате. То се до данас није десило", рекао је Пејић новинарима.

Он је навео да је прве информације о оцу добио 1996. године, када је у Добоју дочекао групу од 30 сународника непосредно пуштених из Тузланског затвора након што су их заробили припадници Другог корпуса такозване Армије БиХ.

Према информацијама преживјелих свједока, Милош Пејић и Ранко Лазић живи су заробљени у насељу Лозна заједно са групом од 54 војника и цивила, након чега су спроведени у сабирни центар у Кестену.

Тада су камионима превезени у Завидовиће, гдје су их малтретирали мјештани, након чега су спроведени у муџахедински логор у Гостовићу.

"Након што је спроведен у логор, мом оцу се губи сваки траг. И послије толико година тешко ми је говорити о звјерствима почињеним у том логору који су документовани извјештајима, фотографијама и видео-снимцима", рекао је Пејић.

Он каже да не разумије због чега надлежне институције ни послије 23 године не излазе са подацима о несталом тијелу, упркос бројним давањима узорка за ДНК-а анализу.

"Нада да ћу пронаћи оца постоји док сам жив. Послије мене потрагу ће наставити мој син", поручио је Пејић.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом "Ураган" или "Фарз".

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, када су 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", уз подршку НАТО бомбардера, напали Возућу.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила.

Предсједник Завичајног удружења "Завидовићани" са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је да се и данас трага за тијелима још 120 несталих сабораца и цивила.

Да би се од заборава сачувало страдање Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, ово Удружење сваке године у септембру организује марш "Стазама егзодуса".

За злочине над Србима на подручју Возуће до сада је у Хашком трибуналу осуђен генерал такозване Армије БиХ Расим Делић, који је 2008. године првостепено осуђен на три године затвора, да би након његове смрти 2010. године Апелационо вијеће суда ту одлуку прогласило правоснажном.

Пред Судом БиХ води се поступак против Сакиба Махмуљина оптуженог да као командант Трећег корпуса Армије БиХ, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће током 1995. године.

Наставак суђења Махмуљину заказан је за сутра.


 http://www.srna.rs/novosti/573262/sinovi-nece-odustati-dok-ne-nadju-tijela-ubijenih-oceva.htm
 
 

 
AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >