НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у XX веку, гостовао је у емисији „Под знаком питања“, радија Слово љубве у четвртак, 17. марта 2017. године. Преносимо најаву радио програма Слово љубве и везу до звучног записа овог разговора.
Миливоје Иванишевић, књижевник и историчар, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у XX веку, члан Сената Републике Српске представља своју најновију књигу "Геноцид над Србима, Сарајево 1992-1995, сведочења преживелих логораша" и говори о страдању наших људи током грађанског рата. Госта питамо зашто је међународна заједница сарађивала са Муслиманима, зашто се и у Србији данас говори да су Сарајево разорили Срби и како су бебе и старице мучене у сарајевским казаматима. "Наш циљ је био да опстанемо у Босни и Херцеговини", каже Иванишевић.
19. марта 2017 | Недељник Афера | Срећко Миловановић
Оно што су проживљавали Јевреји у варшавском гету током Другог светског рата, проживљавали су Срби у Сарајеву од 1992. до 1995.
Двадесет и две године након Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, духови на овом делу Балкана се не смирују. Ратне варнице из бошњачког дела Председништва БиХ већ недељама уносе немир међу грађане Босне, али и читавог региона и нова со се сипа на рану која још није зацелила од ратних сукоба пре две деценије. Оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић, који је недавно објавио књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995: Сведочења преживелих логораша“ у интервјуу за „Аферу“ говори о потресним сведочанствима Срба који су преживели трогодишњу голготу у Сарајеву и анализира ситуацију у Босни данас.
-Ова књига је настајала претходних година из жеље и намере да се страдања и патње Срба у Сарајеву од 1992. до 1995. не забораве и остану незабележена за будуће генерације. Књигу је требало пре три године да објави „Службени гласник“, али се то стално одлагало под образложењем да се нема средстава и на крају је овај зборник изашао захваљујући једној приватној издавачкој кући која је показала спремности и воље да овакво штиво угледа светлост дана и хвала им на томе – каже на почетку разговора Миливоје Иванишевић.
У емисији „Истина о“ телевизије КЦН (Коперникус) 10. марта говорили су аутор књиге „Геноцид над Србима Сарајево 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоје Иванишевић и Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра "Веритас".
Миливоје Иванишевић, директор и оснивач Института за истраживање српских страдања у 20. веку гостовао је у емисији БН телевизије „Уз јутарњу кафу“, уредника и водитеља Ненада Павловића.
Бошњаци су прошле недеље, 1. марта, славили "Дан независности", а босански Срби га се сећају као једног од најгорих дана у својој новијој историји. У српском делу Сарајева није било логора, нити муслиманских жртава, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница.
Институт за истраживање српских страдања у XX веку представио је књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић Гавриловић у Прес центру Удружења новинара Србије 1. марта 2017. године, поводом годишњице почетка геноцида на Србима у Сарајеву.
Поводом годишњице геноцида над Србима у Сарајеву 1992-1995 године, у среду 1. марта у 11 сати у Press centru УНС-а биће одржана промоција књиге Миливоја Иванишевића „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини почео је 1. марта 1992. када су у недељу у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове.
07:05 | 02.03.2017 | Владимир Судар Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха.
Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом.
У медијима
