НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
У Бањалуци је почела Међународна научна конференција "Сребреница, стварност и манипулације", која ће данас и сутра окупити стручњаке из Русије, САД, Немачке, Израела, Италије, региона и БиХ.
Конференција се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године. Планирано је штампање зборника радова који има 800 страница и 48 реферата које су писала 52 аутора.
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да скупови попут међународне научне конференције о теми "Сребреница, стварност и манипулације" дају нову слику о истини о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.
"Досије Сарајево" аутора Миливоја Иванишевића, књига је која садржи имена 7.428 Срба страдалих у минулом рату у Сарајеву. Промовисана је у Добоју у Центру за културу и образовање.
Осим имена жртава поткријепљених чињеницама и документима, књига садржи и списак имена њихових егзекутора, од којих нико није процесуиран. Иванишевић је у књизи разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева.
ДОБОЈ, 19. МАРТА /СРНА/ - У Добоју је вечерас промовисана књига "Досије Сарајево" Миливоја Иванишевића која садржи имена 7.428 Срба страдалих у минулом рату у Сарајеву, као и списак имена њихових егзекутора, од којих нико није процесуиран.
Иванишевић је рекао новинарима да је у књизи чињеницама и документима које су сачиниле међународне организације и институције разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева.
Он каже да те чињенице и документи оспоравају хашке оптужнице које се односе на гранатирање Сарајева, блокаду града и наводно етничко чишћења муслимана.
Гости: Драган Вујичић - Новинар листа "Вечерње новости" Миша Урошевић - Ратни сниматељ Миливоје Иванишевић - Председник Института за истраживање Српских страдања у 20. веку
Зацементирану представу да су Срби једини кривци у грађанском рату у Босни и Херцеговини могло би да разбије формирање нечег сличног Расeловом суду који се бавио ратом у Вијетнаму, оцењује бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, поводом чињенице да су документи који су помињали српске жртве волшебно нестајали.
Извештај о српским жртвама у рејону Сребренице, који је 1993. сачињен и достављен Американцима, један је од оних који је вешто затурен по фиокама УН и тек је недавно лоциран. Тако се у то време радило са свим документима који су могли да колико-толико објективно прикажу рат у Босни и Херцеговини, каже бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
Извештај је направио социолог Миливоје Бата Иванишевић а те 1993. Танасковић га однео у ЦИА. Иванишевић је, објашњава амбасадор, прикупио податке о српским жртвама, превасходно цивилним, у рејону средњег Подриња, идентификујући прецизно радом на терену и жртве и починиоце.
Документ о масакру над више од хиљаду Срба око Сребренице из 1993. године америчка Централна обавјештајна агенција ЦИА крила је двије године, а онда га архивирала међу неважна свједочанства, пишу београдске "Вечерње новости". Лист наводи да је послије 23 године успио да у сједишту УН у Њујорку лоцира изгубљени извјештај, који је у мају 1993. године однесен у сједиште ЦИА у Ленглију и у УН.
Свједочанство настало прикупљањем података од прогнаних Срба на 25 отворених пунктова у Подрињу, већ 23 године, чувана је тајна у згради на Ист Риверу. Као званични документ УН, подведен под “Општом намјеном”, недоступан је и хашких истражитељима. Све то, након што га је донедавни амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић, као специјални изасланик предсједника СР Југославије Добрице Ђосића, још ратне, 1993. године представио у сједишту ЦИА-е Ленглију. И то након што су га одбили да то учини у Бијелој кући.
Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања, био је уз др Војислава Шешеља гост јутарњег програма телевизије Хепи, 8. августа 2018. године. У једночасовном разговору највише је било речи о случају муслиманских, али и спрских жртава, на подручју Сребренице. Било је речи и о потреби укидања наредбе административних власти из 1945. године којом су Буњевци проглашени Хрватима.
У медијима
