НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
Аутор: мондо.рс | 01.03.2017 | Фотографије Прес центар УНС-а, Мондо
У српском делу Сарајева није било логора, нема нити једне муслиманске жртве, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница, па је јасно ко је жртва геноцида, истакнуто на скупу у Београду.
На дан када босански муслимани, Бошњаци, славе "Дан независности", а босански Срби га се сећају као једног од најцрњих дана у својој новијој историји (када је мучко убиство једног свата покренуло рат у Босни и Херцеговини), у Београду је уприличен скуп о прећутаном геноциду над Србима у Сарајеву.
У Прес центру Удружења новинара Србије представљена је књига"Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995", која садржи потресна сведочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, исповести људи који су гледали како други "нестају" у логорима, приватним затворима, на улицама...
Б. СУБАШИЋ | 01. март 2017. 19:33 | Вечерње новости Зборник исказа жртава из логора за Србе од 1992. д0 1995. У концлогорима убијено више од 7.000 заточеника
ЛОГОРИ за Србе у Сарајеву од 1992. до 1995. однели су 7.019 идентификованих жртава. Ни због злочина над њима, ни због још око 400 који се и данас воде као нестали нико од муслиманских ратних лидера није одговарао. Нико није сносио одговорност ни за српске жртве из још 400 логора широм БиХ, о којима чак ни подаци још нису сређени. Зато је објављивање потресних исказа преживелих логораша оставштина за будућност, речено је данас на промоцији књиге "Геноцид над Србима: Сарајево 1992-1995."
- Српске жртве из сарајевских концлогора трпеле су незамисливу тортуру, можда систематичнију и од оне у логорима НДХ. Од око 40.000 Срба који су остали блокирани у Сарајеву скоро сваки је привођен макар и на кратко пребијање, а за то време му је пљачкан стан или су у њега усељаване муслиманске породице.
У Београду је промовисана књига "Геноцид над Србима од 1992-1995. године", у којој је обједињено преко 70 свједочења сарајевских Срба који су преживјели тортуру у приватним затворима и логорима широм овог града.
Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, који је приредио ово издање, изабрао је упрво 1. март за датум промоције, како би било јасније шта се на тај дан слави у Федерацији БиХ.
Податак о 7.019 Срба побијених на кућном прагу или у 123 логора, и то само у Сарајеву, остао је небитан за западне новинаре и политичаре који су боравили у овом граду за вријеме рата. Акценат њихових извјештаја био је на опсади Сарајева, а радило се о организованој одбрани чак 105 етнички чистих српских села на ободима града.
01. 03. 2017. Press centar UNS-а, 1. март у 11 сати, Кнез Михаилова 6/III
Институт за истраживање српских страдања у XX веку Вас позива на промоцију књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Press centar UNS-а/ СРЕДА, 1. март 2017. године у 11 сати
Поводом годишњице геноцида над Србима у Сарајеву 1992-1995 године, у среду 1. марта у 11 сати у Press centru УНС-а биће одржана промоција књиге Миливоја Иванишевића „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Док су бошњачке невладине организације стале иза Изетбеговићеве ревизије тужбе против Србије, наши „борци за права“ махом имају задатак да окривљују и „просвећују“ наш народ.
„Представници невладиних организација отпутовали су у Хаг, где би, према најавама бошњачких политичара из Сарајева, требало да буде предат захтев за ревизију тужбе БиХ против Србије“.
Цитирана вест односи се на невладине организације из Босне и Херцеговине, да не буде забуне, пошто се исто могло очекивати и од већине НВО боркиња и бораца из Србије. Барем оних боркиња и бораца из Београда којих су пуни медији и који у тим медијима намећу „трендове“, гасе „пожаре“, „мире“ регион, криве Србе и, све у свему, осветљују и просвећују непросвећени, а већински део нашег народа.
С друге стране, оне невладине организације попут „Веритаса“ Штрпца или Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоја Иванишевића као да су у медијском мраку и финансијском буџаку. Зашто? Нису довољно способни, или је у питању нешто сасвим друго?
АТВ | 13. 01. 2017 - 14:51h
Република Српска је прије неколико дана добила нови сазив Сената. На предлог Председника Републике у мандат од седам година закорачило је 40 сенатора који су положили заклетву и 8. јануара одржали конститутивну седницу.
Многи су у Сенату обновили мандат, али има и нових имена. Међу њима посебно се издвајају владика Григорије, прослављени српски режисер Емир Кустурица, Слободан Павловић, власник “Павловић банке”, као и технички директор “Беме” Маринко Умићевић, преноси АТВ.
Најмлађи сенатор је Филип Савић, најбољи студент ЕТФ БЛ у историји, али и бивши председник Владе РС Александар Џомбић. Списак свих сенатора објављен је у Службеном гласнику РС, а његови чланови су:
Предсједник Института за истраживање ратних злочина Миливоје Иванишевић оцијенио је да је свједочење лидера СББ-а Фахрудина Радончића да је СДА наручио убиство српског свата Николе Гардовића драгоцјена потврда оног што су Срби одувијек знали - да су муслимани по сваку цијену хтјели истјерати Србе из Сарајева, у чему су и успјели.
Иванишевић је рекао да његова посљедња књига "Геноцид над Србима - Сарајево, 1991, 1992, 1995. година - изјава преживјелих логораша" почиње управо са случајем Гардовић, јер је за Србе у БиХ рат почео управо тог 1. марта када је он кукавички убијен.
"За Србе је рат почео када је убијен Никола Гардовић, а за њих 6. априла или када већ, у јуну. Тада су почели злочини над Србима. Сада смо добили потврду онога што смо знали или слутили, ко је уистину стајао иза оног ко је повукао обарач", нагласио је Иванишевић.
У медијима
