Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БЕОГРАД, 21. МАРТА /СРНА/ - Нова књига директора београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчара Миливоја Иванишевића, која на око 460 страна обрађује страдања Срба на сарајевским стратиштима, требало би да изађе из штампе за мјесец дана.

"Књига описује околности и живот Срба у Сарајеву током рата који ја карактеришем као живот Јевреја у Берлину за време Другог светског рата", рекао је Иванишевић Срни.

Иванишевић је навео да књига носи радни назив "Српска стратишта Сарајева", предговор је написала професор Смиља Аврамов, а требало би да изађе у издању "Хришћанске мисли", чији су чланови уређивачког савјета Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово преосвештенство владика Атанасије, академик Матија Бећковић.

14/03/2016 | 07:57 | Извор: СРНА

При крају је израда библиографије објављених радова о српским страдањима у Првом и Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година прошлог вијека, саопштено је из београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку.

Ријеч је о првој библиографији те врсте на нашим просторима, у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима, у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године.

Аутор овог дјела значајног за српску културу и науку је Јово Бајић, уз помоћ и подршку Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/.

Ту су сахрањени и многи команданти бригада, носиоци највиших одликовања, која су добили за паљење српских села и уништавање становника српске националности - наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић истиче да су у Меморијалном центру Поточари сахрањени, углавном, муслимански војници, који су убијали сребреничке Србе, те да је дошло вријеме да се они измјесте.

Иванишевић сматра да је коначно дошло вријеме да се домаћа и свјетска јавност упозна о чињеници да се у мезарју у Поточарима налазе лица непосредно одговорна за страдање српског становништва, не само тог краја, већ широм Републике Српске.

"Прошло је већ 20 година и време је да се зна ко је ту покопан. Ту су покопани муслимански борци, шехиди. Цивила је отприлике три одсто, а све остало су борци", наводи Иванишевић у интервјуу СРНИ.

Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку

РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000. Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан верски и национални погром ниједан европски народ није доживео, и то од својих комшија. И због тога, на Републику Српску треба да гледамо као на највећу, историјски видљиву победу српског народа у прошлом веку.

Субота 07.11.2015 | Ђ. Баровић - Вести

Флоранс Артман, некадашњи портпарол главног тужиоца Хашког трибунала, тврди да њена нова књига "Крв реалполитике: Афера Сребреница" садржи "непобитан доказ" да су три западне велесиле договором и жељама својих дипломата да што пре договоре мир, жртвовале Сребреницу и оставиле је српској војсци!

- Кључни састанак догодио се крајем маја 1995. године када су Бил Клинтон, Жак Ширак и Џон Мејџор договорили да зауставе НАТО ваздушне ударе, одузевши овлашћења страним командантима. Иако је договор направљен када су снаге Ратка Младића, као таоце узеле неколико УН војника, одлука није промењена све до пада Сребренице. То је нешто што је Запад увек негирао и стално слао демантије када би се објавила та информација - казала је Артманова приликом представљања своје књиге у Сарајеву.

Миливоје Иванишевић, један од најбољих познавалаца догађаја у Сребреници и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, истиче да није спорно да је Сребреница договорена између великих сила, али да је Артманова прећутала кључни део истине.

БЕОГРАД, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да је освештање храма у Пребиловцима 8. августа од изузетног значаја јер је то мјесто једне од највећих катастрофа у Другом свјетском рату, гдје након усташког ножа ништа живо није остало.

"Јапанци су вршили истраживање прошлог вијека о највећим катастрофама и на треће мјесто сврстали злочин у Пребиловцима. На прво мјесто су ставили Нагасаки, а потом злочин у једном мјесту у Чешкој и у једном селу у Француској које су уништили Американци приликом искрцавања зато што је ту било јако њемачко упориште. Пребиловци су, према њима, трећи највећи злочин у 20. вијеку", рекао је Иванишевић Срни.

Он је истакао да Пребиловцима посебну тежину даје то што се злочин поновио, односно потомци злочинаца су 1992. године извадили и уништили кости убијених Срба.

"Поновљени злочин много је тежи", рекао је Иванишевић.

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ - Директор Центра за истраживање злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да је истина о Сребреници у рукама Срба и да подржава иницијативу Српске радикалне странке /СРС/ за хитно одржавање Међународне конференције "Истина о дешавању у Сребреници и околини" у Београду, да би се научно онемогућило даље фалсификовање историје и покушај да се српски народ означи као геноцидан.

Иванишевић је, говорећи као гост на конференцији за новинаре СРС, медијима доставио обимну документовану грађу са низ доказа како су муслимани годинама уназад манипулисали жртвама Сребренице, подводећи раније и касније преминуле као жртве из 12. јула 1995. године.

"Овде имамо бројне судске пресуде институција БиХ по којим се види да је, на пример, Омер Н. погинуо 1992. године, а његова супруга се обраћа са молбом да се евидентира да је он погинуо тог 12. јула 1995. године. У супротном, она ће изгубити стипендију Холандије, Норвешке или било кога другог", навео је Иванишевић један од случајева из документације.

У прилог томе да Бошњаци нису бирали средства да би дошли до "жељеног броја 8.000" убијених у Сребреници, Иванишевић је медијима доставио и спорна имена са списка првих шест организованих укопа у Поточарима.