Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

МАЛВЕРЗАЦИЈЕ У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ: Уништавали слике да би окривили Србе Штампај Пошаљи
Среда, 06 фебруар 2019
С. Ј. МАТИЋ | 05. фебруар 2019 | Вечерње новости

Вештак Миле Попарић, за "Новости", открива нове детаље о малверзацијама доказима у Хашком трибуналу. Одбрани достављали неупотребљиве фотографије и снимке

У ХАШКОМ трибуналу систематски су прављене лоше копије фотографија са места злочина и то у црно-белој техници, са циљем да се на њима ништа не види. Такве су као доказни материјал достављане одбранама српских оптуженика и биле бескорисне за анализирање и коришћење у поступцима. Већина је била замрљана, потпуно црна и неупотребљива за обарање тврдњи тужилаштва.

Ово, за "Новости", прича вештак за балистику Миле Попарић, који је сведочио у неколико процеса у Хагу. Он наводи да је то било смишљено деградирање доказа, како би браниоцима отежали и онемогућили одбрану, јер је на таквим фотографијама било немогуће уочити битне чињенице.

Попарић наводи да су све време у Трибуналу циркулисали доказни материјали у црно-белој техници, што је невероватно за данашње време, иако је тужилаштво имало оригинале у колору на којима се све јасно види. Међутим, такве нису достављали одбрани, јер би постали докази који би ишли у корист оптуженим Србима.

- Генерал Драгомир Милошевић је осуђен, јер је 14. маја 1995. године у свом стану на Добрињи у Сарајеву погођена девојка. Одбрана ту тврдњу није могла да оспори, јер јој је тужилаштво дало ископирану фотографију прозора кроз који је прошао метак, а која је била потпуно црна - наводи Попарић један од примера.

- На њој је требало да се види најлон уместо стакла на прозору и рупа од метка. Полиција је на увиђају све измерила осим координата рупе. А да су то урадили, видело би се да метак није дошао са српске стране. Без оригиналне слике, одбрана то није могла да докаже.

Један од примера уништавања фотографија је и случај изрешетаног трамваја у Сарајеву 27. фебруара 1995. године, када је рањено неколико људи, а за тај злочин су осуђени генерал Милошевић, Радован Караџић и Ратко Младић.

- Трамвај је изрешетан рафално. Полиција је на доказној фотографији написала да је излазни отвор трећег метка на истој висини као улазни, што указује да је метак испаљен са положаја ВРС - прича Попарић.

- На фотографији коју је добила одбрана за вештачење ништа се није могло видети. Међутим, касније, код другог сведока, тужилаштво је одбрани, очигледно грешком, у фото-документацији доставило и фотографије тог трамваја у боји, које су биле јасне, иако лошијег квалитета. Одмах смо уочили да је тај излазни отвор нацртан фломастером, а стварни је био 25 центиметара ниже. То указује да је метак испањен са мале удаљености, из зграде поред пруге коју је држала Армија БиХ.

Попарић прича да, иако су оборили ту тезу, судско веће је рекло да он спекулише на фотографији лошег квалитета, а и ако је у праву, тај нижи отвор је можда од неког другог напада на исти трамвај, иако нико на суђењу није поменуо постојање другог напада.

Како је Србима суђено у Хагу доказ је и случај девојчице од три године за коју никада није утврђено да је рањена децембра 1992. године испред куће у сарајевском насељу Широко. Наводи тужилаштва су били да је пуцано са стене Баба на Требевићу са удаљености од 900 метара.

- Одбрана је то оспоравала, тврдећи да се са стене уопште не види та кућа - наводи Попарић.

- Приликом обиласка стене судско веће и тужилаштво су се сложили да се кућа не види, међутим пошто се њихов обилазак не сматра доказом на суду, пресудили су да се кућа види и да је намерно гађана са положаја ВРС, како је тврдило тужилаштво.

ДОКАЗ Слика скривана од адвоката Срба

СМАЊИВАЛИ КВАЛИТЕТ ВИДЕО-МАТЕРИЈАЛА

СВИ видео-материјали одбрани су достављани у веома лошој резолуцији, а посебно они у вези са "Маркалама 1 и 2".

- Онда се на некој телевизији ти исти снимци појаве у перфектној резолуцији, што значи да су је у Хагу намерно смањивали да ти снимци буду нејасни - објашњава Попарић.

- Али кад и на лошој резолуцији видите оно што се не уклапа у њихову тезу, онда вас оптуже да сте пристрасни, јер то само ви уочавате и тако тумачите, и могу да вам због тога оборе цело вештачење.




 


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >