Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Марија Таушан | 9. јула 2025 | Детектор

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је изјавио да је претучен након што је заустављена колона Југословенске народне армије (ЈНА) приликом напуштања града 3. маја 1992. године.

Ненад Ерић казао је да је био возач у ЈНА и да је учествовао у сељењу неколико касарни, а да је 3. маја послат у Сарајево.

“Добили смо наређење да идемо селити команду Друге војне области. Речено нам је да је све договорено”, рекао је Ерић.

Казао је да је у његов камион утоварена храна и да је примијетио доста народа, а стотињак метара више митраљеско гнијездо. Рекао је да им тада нико ништа није добацивао. С њим у камиону су била два официра, и УНПРОФОР је рекао да крену, али недуго послије колона је стала и казано им је да изађу из камиона.

Jasmin Begić | 2. jula 2025 | Detektor

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је испричао како је колона из команде Друге војне области на Бистрику кренула из касарне послије договора Милутина Кукањца и Алије Изетбеговића, након чега је на њих пуцао велики број војника.

Гордан Вуковић је испричао како је у јануару 1992. године, као војник, по уговору дошао у касарну “Виктор Бубањ“, гдје је радио као војни полицајац. Навео је да су 2. маја 1992. кренули с пет возила према команди Друге војне области на Бистрику, која је била блокирана.

“Изгубили смо везу с командом. Друга возила су се вратила и само је наше дошло до команде. Чим смо изашли из транспортера, по нама је кренула пуцњава. Прихватили смо борбу”, казао је свједок и додао да је војника Перицу Новића погодио снајпер.

Marija Taušan | 14. maja 2025 | Detektor

Медицинским вјештачењем закључено је да Хасан Ефендић и Махир Жишко, који су оптужени за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, нису процесно способни за суђење због здравствених разлога.

На статусној конференцији презентован је налаз тима љекара који је закључио да Ефендић не може долазити на суђење и пратити судски поступак. Шест од седам љекара је свако из своје области изнио закључке о здравственом стању оптуженог.

Двоје специјалиста је констатовало трајну неспособност, један је навео да није способан, а троје је закључило да би могао пратити суђење у краћем периоду с обзиром на ризик по здравље, посебно имајући у виду да је 1934. годиште.

САРАЈЕВО, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу Кериму Лучаревићу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Предраг Миљић испричао је како је рањен приликом напада на колону ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици, а официр који је сједио с њим у камиону убијен.

Миљић је рекао да је био на одслужењу војног рока у ЈНА и да су 2. маја били у касарни у Лукавици када су добили наредбу да иду у Команду на Бистрику ради селидбе, преноси Бирн.

Он је навео да је у мензи касарне у Лукавици видио тадашњег предсједника тзв. РБиХ Алију Изетбеговића, те да је касније чуо како је преко радио везе разговарао са Ејупом Ганићем.

САРАЈЕВО, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Први свједок на суђењу Кериму Лучаревићу за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву Данило Берибака рекао је данас да су приликом пресијецања колоне Југословенске народне армије /ЈНА/ 3. маја 1992. године два лица из његовог возила рањена, од којих је једно подлегло и да је видио оптуженог у ФИС-у гдје су били одведени заробљени припадници ЈНА.

Берибака је испричао да је био у Војној полицији у касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву и да су 2. маја добили позив за испомоћ у Команди Друге војне области.

Он је навео да је уз пут и код Команде било пуцњаве, а да је сутрадан договорен излазак колоне.

13.11.2024 | СРНА 

Пред Судом БиХ данас је почело суђење Кериму Лучаревићу, оптуженом за злочин у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године над војницима и цивилима током напада на колону ЈНА.

Оптужница, коју је прочитао тужилац Младен Вукојичић, Лучаревића терети да као командант Војне полиције штаба Територијалне одбране такозване републике БиХ, није предузео нужне и разумне радње да казни извршиоце убистава и рањавања војника и цивила током напада на колону војника и цивила ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици.

Оптужница га терети и да није предузео ништа како би спријечио физичко и психичко злостављање заробљених припадника ЈНА, као и да казни извршиоце, иако је знао за почињена кривична дјела.