Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Ејуп Ганић (Добровољачка) arrow Ганић и остали: Страх младих војника – Добровољачка
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ганић и остали: Страх младих војника – Добровољачка Штампај Пошаљи
Четвртак, 23 април 2026
Lamija Grebo | 22. aprila 2026 | Detektor

На суђењу за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како приликом напада на колону 3. маја 1992. године нико од војника Југословенске народне армије (ЈНА) није узвраћао ватру.

Ђурађ Мајкић, некадашњи припадник ЈНА, рекао је да је у Сарајево дошао у фебруару 1992. године те као везиста био смјештен у касарни у Лукавици.

Крајем априла 1992. године, како је казао, 15 младих војника, међу којима је био он, упућено је у команду Друге војне области како би помогли при исељавању.

Мајкић се присјетио да се 2. маја зачула пуцњава и дошло до напада на возило које је достављало храну. Пуцњава је обустављена тек наредни дан. У унакрсном испитивању потврдио је да су он, а и други војници ЈНА, узвраћали тај напад.

Наредног дана, казао је, речено им је да су направљени преговори као и да ће изаћи безбједно.

“Били смо млади и уплашени“, рекао је он те додао да је видио када је дошао Алија Изетбеговић са кћерком и тјелохранитељем, поздравио их и рекао да се не плаше, што им је улило наду да ће изаћи безбједно.

Мајкић је испричао да су официри наредили укрцавање у камионе, те да је речено да ће се формирати колона која је напосљетку и кренула. Појаснио је да се он налазио у камиону са још око 15 војника на зачељу колоне.

“Углавном нам је речено да ћемо безбједно да прођемо и да не смије нико да опали метак. Тако су нам пренијели надређени“, рекао је свједок и додао да колона није много одмакла када је почела паљба. Додао је да је након паљбе видио да је особи у возилу иза њих глава била погнута.

Он је, како је казао, видио различито униформисане војнике и цивиле, док су неки носили полицијска одијела и имали беретке са љиљанима.

“Нико није узвраћао на паљбу, били смо толико испрепадани“, рекао је он и додао да су из његовог камиона их истоварили једног по једног, морали су спустити своје наоружање и лећи на бетон.

Мајкић је навео како су се, док је лежао, чули повици особама које су се налазиле у возилу са ознакама Црвеног крста да отворе задња врата, као и да је отворен рафал а да су пуковник у возилу и једна жена били мртви на лицу мјеста. Одбрани је појаснио да је крајичком ока видио кад је испаљен рафал, али да није прилазио тим особама, нити им опипавао пулс.

Свједок је испричао да су након тога одведени у фискултурну салу гдје су били испитивани и изложени тортурама, те да су у коначници размијењени.

За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.

У унакрсном испитивању Најкић је негирао да је 2. маја чуо падање граната у непросредној близини команде. Потврдио је да су он и војници који су с њим били у камиону имали аутоматске пушке и борбени комплет.

На упит Одбране Алиспахића, Мајкић је потврдио да је у марту 1992. године требао да заврши са служењем војног рока, али да није имао солуцију да иде кући.

Суђење ће се наставити 13. маја.










AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >