Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Lamija Grebo | 8. jula 2026 |  Detektor.ba

На суђењу за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је рекао да је 3. маја 1992. године био у колони Југословенске народне армије (ЈНА) када је она нападнута.

Властимир Плазинић је испричао како је крајем априла и почетком маја 1992. године био на војној служби у касарни “Виктор Бубањ” у Сарајеву. Навео је да је 2. маја с колегама упућен да појачају обезбјеђење команде Друге војне области и Сарајевског корпуса.

Када је стигао, како је рекао, пуцало се по команди, што је настављено тог дана.

Према Плазинићевим ријечима, 3. маја је издато наређење да се крене из касарне, јер је договорен миран излазак према касарни у Лукавици. Свједок је рекао да се формирала колона и да је он био на зачељу у возилу познатом као “Видра”, којим је лично управљао.

“Када смо дошли испред Гарнизонске библиотеке, колона је стала. Убрзо су се чули пуцњеви и већ су се поред колоне створили припадници ‘Зелених беретки’”, казао је свједок и додао како је видио да из возила испред њега избацују припаднике ЈНА на улицу.

Рекао је да су отворили врата возила у којем је био он, те испалили метак у правцу посаде, а да се дио зрна одбио и ранио Ивицу Симића. Појаснио је да он и Богољуб Пелемиш првобитно нису изашли из возила, али да је један од припадника “Зелених беретки” испалио рафал у њиховом правцу, након чега су и они изашли.

Плазинић је казао да су неки препознали Пелемиша због ранијег “конфликта” када је био снимљен, емитовао се на телевизији, те су га почели тући на улици.

“Био је један припадник ‘Зелених беретки’ који је командовао. То није било стихијско поступање. Он је одређивао како и шта да раде”, рекао је свједок и додао да су одведени у Скупштину Старог Града.

Ту се, како је навео, појавио командант Територијалне одбране Стари Град, који се поздравио и рекао да ће видјети шта ће даље с њима, али свједок није могао да се сјети имена и презимена, нити надимка те особе.

Плазинић је испричао да је у групи одведен до дворишта ФИС-а, гдје су били други припадници ЈНА постројени и гдје су морали извадити све из џепова. Идућег дана поново је доведен у ФИС, гдје је видио повреде на припадницима ЈНА. У коначници, како је рекао, био је размијењен.

За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.

У унакрсном испитивању свједок је потврдио да лично није могао видјети како је почела пуцњава 3. маја.

Њему су предочаване разлике из његове изјаве о томе како су припадници који су их напали били обучени, а он је рекао да је “мањи број био у цивилном оделу”.

Плазинић је Одбрани казао да се о дешавањима информисао и кроз медије, али је негирао да му је познато да су у априлу са артиљеријских положаја гађана насеља у Старом Граду, те је рекао да “није тога било”.

Такођер је казао да му није познато, између осталог, дејствовање по насељу Алипашино Поље, нити да је ЈНА блокирала насеље Добриња крајем априла, за шта је такођер рекао да “тога није било”.

Плазинићу, како је казао адвокатици Јесенки Решидовић, није било познато ни гранатирање РТВ дома, убијање и рањавање на десетине грађана Сарајева током марта и априла с положаја ЈНА, као ни да су 2. маја гранатирани сви витални објекти у граду.

Адвокату Сенаду Пизовићу свједок је потврдио да је гледао вијести о дешавањима у граду, али не баш редовно. Када је Пизовић устврдио да све о чему је свједока питала адвокатица Решидовић било је емитовано на телевизији, свједок је одговорио да је на “ТВ-у било свега, већином пропаганде”.

Суђење ће се наставити 15. јула.