Институт за истраживање српских страдања у XX веку

22/02/2023 | РТРС | Аутор: СРНА

Свједок Тужилаштва на данашњем рочишту "Ејупу Ганићу и другима" пред Судом БиХ рекао је да су га након заробљавања из колоне у Добровољачкој улици у Сарајеву у просторијама ФИС-а тукли и ногама и пушком у више наврата и да од тог премлаћивања трпи посљедице и данас.

Свједок коме је судско Вијеће одобрило да му се у јавости не открива идентитет рекао је да се у ЈНА у касарни "Виктор Бубањ" запослио у јануару 1992. године јер је остао без посла, те да је након тога мјесец дана прије напада на Добровољачку прешао у команду Друге армијске области на Бистрику.

- Двојица војника су 1. маја имала слободан дан и изашли су у кафић преко пута команде, а иако су и мене звали, нисам отишао и непосредно након њиховог одласка чули су се пуцњи из тог правца иако су они изашли без оружја, позвана су кола хитне помоћи, они су у њу стрпани и одвезени - рекао је свједок.

08/02/2023 | РТРС | Аутор: СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Жарко Лопатић пред Судом БиХ на суђењу "Ејупу Ганићу и другима", који су оптужени за злочине у Добровољачкој 3. маја 1992. године, рекао је да су заробљени 3. маја и да су тучени и малтретирани у просторијама ФИС-а.

Лопатић је навео да је служио војни рок у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици, одакле је 2. маја отишао на утовар "канцеларијског материјала" из Друге војне области у касарну на Бистрику.

- Већ 2. маја 1992. године када смо дошли више се нисмо враћали, а тај дан око 13.00 часова кренуо је напад на команду. Прије подне је дошао један официр и рекао нам да се на Скендерији пуцало на возило које нам је довозило храну и возач који је био погођен је довезао возило, а он није преживио - испричао је Лопатић.

31/01/2023 | РТРС | Аутор: СРНА

Наставак главног претреса, који је планиран за сутра у предмету "Ејуп Ганић и други", одгођен је због одсуства једног од чланова судског вијећа, речено је Срни у Суду БиХ.

Нови термин заказан је у сриједу, 8. фебруар.

Суђење Ејупу Ганићу и другима који су оптужени за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву, након прошлог рочишта, било је заказано за сутра. Посљедње рочиште у предмету "Ејуп Ганић и други" одржано је 21. децембра када је саслушан свједок Тужилаштва БиХ Данило Берибака који је том приликом рекао да је био војник по уговору и да су га приликом заробљавања у том нападу тукли кундаком, газили, а малтретирање се наставило и касније.

30.01.2023 | Глас Српске | СРНА

САРАЈЕВО - Суђење Ејупу Ганићу и другима који су оптужени за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву које је након прошлог рочишта било заказано за 1. фебруар, из непознатих разлога је одгођено.

На распореду суђења за 1. фебруар није планирано одржавање овог рочишта.

Адвокати у овом предмету Асим Црналић и Нермин Мулалић само су кратко потврдили Срни да је рочиште одгођено, али им нису познати разлози због чега се то десило.

27/01/2023 |  РТРС | Аутор: СРНА

Керим Лучаревић, који је оптужен за злочин против ратних заробљеника, рањеника и болесника, цивилног становништва, те противправно убијање и рањавање у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године, није се данас појавио на рочишту за изјашњење о кривици пред Судом БиХ.

Адвокат Мирза Црновршанин, који брани Лучаревића, рекао је да оптужени није дошао због здравствених разлога, али да нема здравствену документацију за то.

- Оптужени се не може самостално кретати. У налазу је наведено да се, ако дође до судског поступка, може појавити уз пратњу љекарског тима - рекао је Црновршанин и предложио да Суд поново закаже рочиште и да се обезбиједи медицинска помоћ за Лучаревићев долазак.

22/12/2022 |  РТРС | Аутор: СРНА

Суд БиХ потврдио је оптужницу против Керима Лучаревића која га терети за злочин против ратних заробљеника, рањеника и болесника, цивилног становништва те противправно убијање и рањавање у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.

Лучаревић се терети да, у својству команданта Војне полиције Републичког штаба Територијалне одбране БиХ, није предузео неопходне и разумне мјере да буду кажњени починиоци убистава војника и цивила након напада и заустављања колоне Југословенске народне армије у Добровољачкој улици, као и они који су војнике психички и физички злостављали, иако је за иста кривична дјела знао.