Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Marija Taušan | 15. jula 2026 | Detektor

На суђењу за злочине у Сарајеву, свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине испричали су како су послати код касарне када је одлазила Југословенска народна армија (ЈНА).

Енвер Хаџиавдић рекао је да се прикључио јединици “Босна”, која је била при “Патриотској лиги” или “Зеленим береткама”. Када га је тужилац Младен Вукојичић подсјетио да је у истрази казао да је његова јединица “Босна 23” била у саставу Територијалне одбране (ТО), свједок је рекао да је била при ТО-у или “Патриотској лиги”, али да прије мисли да је друго тачно.

Казао је да су били смјештени на Хошином бријегу, да је имао оружје, а да униформу није, те да им је командовао Дино Магода. Тужилац га је подсјетио да је изјавио да је 3. маја 1992. био у Штабу када је дошао Магода и казао да је дошло до договора, питајући га да ли се сјећа шта је речено.

Lamija Grebo | 8. jula 2026 |  Detektor.ba

На суђењу за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је рекао да је 3. маја 1992. године био у колони Југословенске народне армије (ЈНА) када је она нападнута.

Властимир Плазинић је испричао како је крајем априла и почетком маја 1992. године био на војној служби у касарни “Виктор Бубањ” у Сарајеву. Навео је да је 2. маја с колегама упућен да појачају обезбјеђење команде Друге војне области и Сарајевског корпуса.

Када је стигао, како је рекао, пуцало се по команди, што је настављено тог дана.

Према Плазинићевим ријечима, 3. маја је издато наређење да се крене из касарне, јер је договорен миран излазак према касарни у Лукавици. Свједок је рекао да се формирала колона и да је он био на зачељу у возилу познатом као “Видра”, којим је лично управљао.

Marija Taušan | 1. jula 2026 | Detektor

Суђење за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву одгођено је због недоласка свједока Тужилаштва Босне и Херцеговине.

Предсједавајућа Вијећа Јасмина Ћосић-Дедовић казала је да се свједок није појавио иако је потврдио долазак. Тужилац Младен Вукојичић је казао да је Тужилаштво два пута контактирало свједока.

“Није било никаквих назнака да се неће појавити”, рекао је тужилац.

Ћосић-Дедовић оставила је вријеме тужиоцу да утврди разлоге недоласка свједока прије предузимања законских процедура.

Глас Српске | 10.06.2026.

САРАЈЕВО - Суђење у предмету „Ејуп Ганић и остали“ за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године одгођено је након што се испоставило да је свједок, чије је саслушање данас било планирано, имао мјере заштите у Хашком трибуналу.

Предсједавајућа Судског вијећа Јасмина Ћосић Дедовић навела је прије почетка рочишта да јој је свједок рекао да је свједочио под мјерама заштите у Хашком трибуналу.

„Нећемо моћи данас да га саслушамо док то не рашчистимо“, рекла је предсједавајућа Судског вијећа.

Marija Taušan | 13. maja 2026 | Detektor

На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да се не може сјетити да је у истрази испричао како је једно лице пуцало у потиљак војника који је возио транспортер у колони Југословенске народне армије (ЈНА).

 

Един Селмановић је рекао да је у априлу 1992. био у јединици “Босна 200 Зелене беретке” и да су оружје били добили од Територијалне одбране (ТО). Он је казао да су припадници ЈНА истукли неколико припадника резервне полиције, али није могао потврдити да су они због тога окружили касарну на Бистрику као што се наводи у његовом исказу из истраге. У истрази је навео да су 3. маја распоређени на одређену локацију у близини касарне.

“Нисмо били распоређени, можда сам употријебио ту ријеч, али нисмо распоређени да пуцамо и заробљавамо”, рекао је Селмановић.

Lamija Grebo | 22. aprila 2026 | Detektor

На суђењу за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како приликом напада на колону 3. маја 1992. године нико од војника Југословенске народне армије (ЈНА) није узвраћао ватру.

Ђурађ Мајкић, некадашњи припадник ЈНА, рекао је да је у Сарајево дошао у фебруару 1992. године те као везиста био смјештен у касарни у Лукавици.

Крајем априла 1992. године, како је казао, 15 младих војника, међу којима је био он, упућено је у команду Друге војне области како би помогли при исељавању.