Институт за истраживање српских страдања у XX веку

СКРОМАН ПРИЛОГ ЗА ОДБРАНУ ИСТИНЕ КОЈУ ПОШТУЈЕ
И ПЕТЕР ХАНДКЕ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА

Или покољи српских жена и деце у 2. светском рату у БиХ

Уобичајено је да се страдали у рату и оружаним сукобима, односно људски губици, деле на војне и цивилне жртве. Та класификација никад није посебно евидентирала децу, а веома ретко женску популацију. У овој студији желимо да у границама доступне документације сагледамо бар основне показатеље који ће до извесне мере осветлити обим страдања те две до сада ретко изучаване популације. Упоредни преглед обима страдања жена и деце у три националне, или верске, заједнице Босне и Херцеговине даје довољно квалификовану документацију за сагледавање судбине жена и деце српске националности на подручју ове бивше југословенске републике у Другом светском рату. На жалост, испоставило се чим је Југославија постала сувишна, са њом је постао сувишан и српски народ у свим бившим југословенским републикама, па и у Босни и Херцеговини.

13/08/2019 | РТРС

Аутор недавно објављеног Зборника резолуција Савјета безбједности УН Миливоје Иванишевић изјавио је да та књига представља подсјетник на инквизиторско понашање и злочине које је УН учинила према Србима деведесетих година прошлог вијека, укључујући и онај најмонстуознији - када су бањалучким бебама одузели право на кисеоник и живот.

- У ствари, учинили су нешто најсуровије што су могли. Одузели су им право на дисање. Замислите да одузмете ваздух човјечанству, а тим бебама је одузето право да дишу. То је директан злочин УН и Савета безбејдности - рекао је Срни Иванишевић који је и директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку.

БЕОГРАД, 19. ЈУНА /СРНА/ - Бивша финска политичарка Пирко Турпијенен сматра да је фингирани случај "Рачак" трагедија истине и срамота Финске, као и да бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић није "балкански касапин", каквим га је представио Хашки трибунал.

Она је рекла да случај "Рачак" на Косову и Метохији, гдје је фингирани масакр над Албанацима послужио за доношење одлуке о НАТО агресији на тадашњу СР Југославију, није само трагедија Срба и истине, већ и срамота Финске.

Турпијененова каже да су /бивши медијатор УН/ Марти Ахтисари и Хелена Ранта /фински патолог која је истраживала "Рачак"/ само двоје од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа, која траје.

Верујем да ће се у овом кратком прилогу наћи не мали број чињеница и догађаја који су до данас добром делу јавности остали непознати. Предмет истраживања је територија коју је окупирао 8. корпус, преименован у 28. дивизију, Армије БиХ. Поред Сребренице ту су и знатни делови општина Братунац, Милићи, Скелани и Зворник.

Један сам од ретких, а можда и једини од Срба, на овом скупу који је сребреничке догађаје пратио и обавештавао јавност од првог великог злочина на Петровдан 1992. а сведок сам и догађаја од 7. до 24. јула 1995. У Сребреницу сам ушао такође на Петровдан 1995. На жалост у граду више није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени (последњу жртву мученицу Иву Мирковић, стару преко 80 година, нашао сам заклану и, као доказ, фотографисао на улазу у једну од вишеспратница близу полицијске станице). У Сребреници су побијени, сурово, углавном хладним оружјем, и сви српски ратни заробљеници. Те две, по мени пресудне, чињенице као да нису имали у виду српски председници који су из Београда и Бања Луке доносили цвеће на мезарје у Поточарима.

13/04/2019 | РТРС  | СРНА

Злочин у Сребреници јула 1995. године не може се сматрати геноцидом у складу са општеприхваћеном дефиницијом коју је утврдила и међународна конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године, а која и данас егзистира као инструмент међународног права, један је од закључака међународне научне конференције "Сребреница, стварност и манипулације", одржане у Бањалуци с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.

Организатори конференције су у завршном документу навели да је на скупу снагом аргумената разобличена неоснованост оптужби и пресуда усмјерених против српског народа у намјери да му се припише кривица и одговорност за наводни геноцид над Бошњацима Сребренице током јула 1995.

У протеклом рату у цијелој БиХ било је злочина различитог обима и интензитета, наводи се у закључцима и додаје да не постоји довољно научних и правно верификованих доказа да је на српској страни у грађанском рату у БиХ постојао удружени злочиначки подухват о присилном уклањању муслиманског становништва, као ни заједничка намјера и циљ за тако нешто, па тиме нема ни доказа о геноциду и удруживању ради његовог вршења.

13/04/2019 |  РТРС

У Бањалуци је завршена међународна научна конференција ,"Сребреница – стварност и манипулације", на којој су представљени реферати бројних аутора из Србије, Русије, Аустрије, Холандије и САД.

Као један од закључака наведено је, да се злочин у Сребреници не може сматрати геноцидом, у складу са дефиницијом, коју је утврдила међународна Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је, да је истину о страдањима у Сребреници потребно утврдити само на основу чињеница, а не на основу интерпретације догађаја, како је то до сада рађено.

Користећи жртве сукоба у источном дијелу БиХ, као крајњи циљ борбе против српског народа, смишљен је, кажу, и уз пропагандне агенције Запада, вјешто лансиран појам геноцид. На подручју Сребренице, ту улогу преузели су радио-аматери у јануару '93.године, кажу публицисти.

13/04/2019 |  РТРС | СРНА

У Бањалуци је данас настављана Међународна научна конференција под називом "Сребреница, стварност и манипулације". Данас ће бити одржане четврта и пета сесија ове конференције на којој ће бити представљени реферати бројних аутора.

Екатерина Јурјева Пољгујева, новинар часописа "Совјетска Русија" из Москве, рекла је данас да су оптужбе против Срба за геноцид супротне стварним дешавањима у Сребреници, те да је у томе свему неспорна негативна улога међународног фактора.