Институт за истраживање српских страдања у XX веку

СРНА | 26. 3. 2026.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да се анализом мјеста страдања у рату у БиХ види ко је кога нападао, јер је већина Срба убијена на кућном прагу, док су муслимани гинули ван мјеста живљења.

Иванишевић каже да је анализом података из својих књига о мјесту страдања српских жртава током рата у БиХ деведесетих година 20. вијека дошао до закључка да је 85 одсто Срба убијено у свом насељу, својим кућама, имањима.

Када је ријеч о мјесту страдања, проучавањем ратних дневника и монографија 11 бригада такозване Армије БиХ, Иванишевић наводи да је дошао до закључка да је само 10 одсто припадника тих јединица погинуло у свом мјесту, а 90 одсто ван свог мјеста живљења.

"То је фантастичан показатељ ко је кога нападао", рекао је Иванишевић.

Бранко Жујовић | 2. мар 2026 | РТ Балкан

Овај податак није производ било чије пропаганде, већ званична изјава Алије Делимустафића, тадашњег министра унутрашњих послова

На годишњицу убиства Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву које је, користећи новонастале околности у процесу разбијања Југославије, увелико газило ка исламизму и насилном издвајању из заједничке државе, вреди се подсетити, најпре, да је Бадинтерова арбитражна комисија, врло јасно, актерима југословенске кризе у Босни и Херцеговини (БиХ) поручила да ће референдум о независности БиХ бити ваљан једино уколико се покаже да је већина унутар сва три конститутивна народа изабрала пут независности, јер би само такав референдум био у складу са Уставом Босне и Херцеговине.

Буре барута од БиХ направиле су вође муслимана и Хрвата

Током протеклих тридесет година вођено је много полемика о карактеру тзв. хашког Трибунала, од начина његовог успостављања, подизања оптужница и пресуда. Овог пута,  из Архиве доносимо једну од тих полемика вођених 2006. године, када је Насер Орић, командант муслимаских јединица у Сребреници, сребреничом крају дуж Подриња, добио симболичну казну за пар пробраних ратних злочина којима је искупљен за терор који су његове муслиманске јединице спроводиле и оставиле 56 истребљених, затртих, српских села, у зони његове одговорности. Срби и данас чекају још 192 одсечене српске главе и 1616 несталих Срба (податак из децембра 2025). За та злодела Орићу није суђено. 

Доносимо прво иницијали текст Богдана Инванишевића, истраживача за подручје бивше Југославије Human Rights Watchа и сукцесивно одговоре председника Института за истраживања српских страдања у XX веку Миливоја Иванишевића.

МИТ О ТРИБУНАЛУ ПРОТИВ СРБА

Да су многи у Србији скептични у односу на Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ) није ништа ново, али провала критицизма након доношења пресуде против Насера Орића је без преседана. Орић, ратни командант снага босанских Муслимана у Сребреници, добио је две године затвора на основу командне одговорности за убиство петорице српских заробљеника и окрутно поступање према још десеторици, 1992. и 1993. године. 

25. нов 2025 | Бранко Жујовић

Изостанак слика јасно указује да авиони поменуте београдске авио-компаније нису летели са аеродрома Трст – Фриули Венеција Џулија током 1992, 1993, 1994. и 1995. године

Управа аеродрома у Трсту у одговору на новинарско питање навела је да подаци о летовима са тог аеродрома из 1992, 1993, 1994. и 1995. године више нису доступни, јер су обрађивани ручно и били похрањивани у фасциклама, али да поуздано могу да потврде да у аеродромској фото-архиви, у којој су похрањене слике свих авиона који су летели тих и свих осталих година, нема слика летелица "Авиогенекса".

Изостанак слика јасно указује да авиони "Авиогенекса" нису летели са аеродрома у Трсту током 1992, 1993, 1994. и 1995. године, упркос наводима западних и прозападних медија да су богаташи из Италије и других земаља, који су учествовали у наводном "сарајевском сафарију", управо са тог аеродрома и упркос врло строгим санкцијама УН, авионима "Авиогенекса" летели за Београд.

25. нов 2025 | РТ Балкан | Бранко Жујовић

Војни амерички обавештајац, под фирмом оснивача ватрогасне невладине организације, пред Хашким трибуналом је тврдио и да у рату са српске стране постоје "добро познати снајперски положаји"

Осим што се корен сада већ читаве медијске кампање назване "сарајевски сафари" налази у вести листа "Коријере дела Сера" од 30. марта 1995. године која нема везе ни са Сарајевом, ни са Србима, већ са хрватским делом Мостара и тамошњим Хрватима, постоји читав низ додатних нелогичности које би протагонисти ове приче, лишене конкретних имена, проверљивих чињеница и догађаја, требало да објасне светској јавности.

ИСКРА, 6. 10. 2025. 

У недељу 5. октобра 2025. је на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине).

Врло хваљена епизода, као емоционална, реална, потресна.

Најснажнији утисак је несумњиво оставила сцена, када комесар Кулина описује како је као трогодишњак доживео да му „српски четници“ у Сребреници одводе тринаестогодишњег брата на стрељање, што његова мајка до данас није преболела.

Мајка се увек изнова појављује у филму и врло упечатљиво глуми.

Несумњиви ратни злочин у Сребреници над ненаоружаним босанско-муслиманским мушкарцима, почињен од стране припадника српских оружаних снага, представља вероватно најпознатију трагичну епизоду из времена грађанских ратова при насилном распаду друге Југославије на крају 20. века и –  непрестајућу контроверзу у односу на карактер и обим злочина.[1]

Глас Српске | 12.10.2025.

Породице српских жртава не вјерују Тужилаштву БиХ, које је у овој години подигло само једну оптужницу за ратне злочине јер знају да је једина стратегија оваквог правосуђа - заштита оних који су убијали српску нејач, изјавио је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.

- Видимо да све чине да одбране команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и њему сличне. Насера Орића су ослободили, Сакибу Махмуљину помогли да побјегне. Шта је сљедеће - упитао је Којић.

Он је, поводом приједлога да се рок за примјену Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина продужи за три године, оцијенио да је све то само обична шарена лажа и бацање прашине у очи, првенствено породицама српских жртава.