Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БИЈЕЉИНА, 12. МАЈА /СРНА/ - Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Иако је у Меморандуму  наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.

Оно што се десило њима је на неки начин типична судбина осталих насеља. Уколико разлике постоје, углавном је ријеч о именима нападача, извршилаца злочина, али не и о коначном исходу њихових напада. А тај коначни исход је увијек убијање људи, пљачкање имовине, паљење и уништавање села, истакнуто је у овом документу, који у дијеловима преноси Срна.

09. 05. 2021| Вечерње новости

ТЕШКО је бити Србин...* (* Узречица Србина из Сарајева: "Све је лако, само три ствари су тешке: тешко је бити Србин, бити поштен, и не пити ракије!")

* Није сасвим јасно да ли је морало доћи до рата, као и на коме лежи највећа одговорност за ту кризу. Да ли је тај рат био потребан локалним снагама, или је био пресудан интерес великих сила?

Данас већ можемо говорити да пресудан утицај на наша страдања имају "домаће снаге", а да се страни фактор тиме користи колико год може. Најновији догађаји потврђују да је у корену наших зала - манипулисање идентитетима. Неслагање између Хрвата и Срба не потиче ни од Карађорђевића, ни од Милошевића, а старије је и од Анте Старчевића, кад су Хрвати мислили да их Срби спречавају да добију статус у Ка-унд-Ка какав је изборила Угарска.

Срби и Крајина нису били у Хрватској, већ директно у Аустроугарској, од које су добили статус и привилегије, и били дужни лојалност Царству. Кад Никола Тесла у животопису напише да је рођен у Аустроугарској, он је врло тачан и прецизан. Ни Ивану Мажуранићу бану, и великом песнику, није успело да Српску Крајину укључи у хрватске територије.

 У Сребреницу сам, на позив сребреничких и братуначких бораца, као њихов гост и  ратни пријатељ, ушаооколним сеоским путем заједно са њима и сином Бошком у аутомобилу београдских регистарских таблица БГ- 859-237 на Петровдан 1995. год.

Убрзо по уласку смо се уверили да у граду нема живих Срба.  Све мештане - претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују - муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници.

У солитеру близу полицијске станице нашао сам и фотографисао заклану ситну и стару жену. После сам сазнао да се покојница зове Ива (или Ика) Мирковић.

БЕОГРАД, 7. АПРИЛА /АТВ, СРНА/ - Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је за Срну да и најновија дешавања у Црној Гори доказују да Сребреница виси као стална омча изнад српског врата, јер су и многи српски политичари прећутали покољ властитог народа у Сребреници и прихватили "чињенице силе" о наводном страдању Бошњака, а не "чињенице истине".

Иванишевић је нагласио да је у Сребреницу, на позив сребреничких и братуначких бораца, као њихов гост и ратни пријатељ ушао на Петровдан 1995. године и да у граду није било живих Срба.

"Све мештане - претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују - муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници. У солитеру близу полицијске станице нашао сам и фотографисао заклану ситну и стару жену. После сам сазнао да се покојница зове Ива /или Ика/ Мирковић", рекао је Иванишевић.

31.01.2021 | Срна |  Глас Српске

БЕОГРАД - Историчар Миливоје Иванишевић оцијенио је за Срну да се у филму о Сребреници "Кво вадис, Аида?" догађа нешто невјероватно јер се Срби који су тамо били жртве приказују као злочинци, што је и документовао у меморандуму који достављен УН још у јуну 1993. године.

Иванишевић, који је директор Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, истиче да свјетска јавност није упозната о злочинима Бошњака над Србима у Сребреници, које је описао у том меморандуму на више од 130 страна, који је у посједу Срне.

"Немогуће да се они који су починили толике злочине у том филму о Сребреници прикажу у сасвим супротном светлу, а да се Срби који су жртве прикажу као злочинци. Да ли су аутори тог филма имали појма? Да ли је могуће да свет толико није упућен у ту проблематику?", упитао је Иванишевић.

Он напомиње да је прво преко Савјета безбједности УН Велика Британија покушала да предложи резолуцију о геноциду у Сребреници, а када то није прошло сада ту причу покушавају да прогурају преко неког филма, у којем је све лажно приказано.

09/07/2020 |  РТРС  | Извор: СРНА

Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је сребреничко мезарје меморијал џелата, а никако жртава и да је ријеч о безочној злоупотреби мртвих у интересу обмане живих.

- Ово је само апел да се Меморијални центар и мезарје склоне са простора на коме се налазе. Или, ако постоји искрена жеља да дође до трајног помирења, онда најмање што се мора учинити јесте да се бар идентификовани џелати премјесте на неко мјесто гдје ће бити само џелати - истакао је Иванишевић.

Иванишевић истиче да неуспјех "лова" за чињеницама о наводном "великом злочину" који су починили Срби нису могла да схвате државна руководства не само у Сарајеву, већ и у многим европским пријестоницама, а изгледа највише у Вашингтону.

Интересантан је случај крајем љета 1996. године, када је више од годину дана од ослобођења Сребренице објављен списак бирача за прве послијератне изборе у БиХ у организацији ОЕБС-а, на којем се на бирачком списку за општину Сребреница налазило чак 3.016 муслиманских мушкараца који су се већ више од годину дана водили као нестали

БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је анализа веома обимне документације, коју је спровео, омогућила идентификацију чињеница и откривање бројних обмана и фалсификата, што је отворило и питање до када ће се на фалсификатима о Сребреници подгријавати мржња према српском народу.