Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Да није узрока не би било ни последица.

То је случај и са посетом члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића Новом Пазару и тзв. Санџаку. Он је, јавно, својом посетом обележио значајан јубилеј у част и славу СДА и свог оца Алије Изетбеговића. Истина, у то време између Србије и БиХ није постојала међудржавна граница која данас, захваљујући његовом оцу, постоји и зато има велики значај у међусобним односима. Овим та прича, или прича о првом узроку, може да буде и завршена.

Други, за јавност скривен узрок треба такође ставити на увид. То је велики допринос муслимана Санџака у ратним подухватима Армије БиХ. Ту је, по угледу на Хитлерове СС јединице, својевремено тајно формирана паравојна муслиманска оружана формација „Патриотска лига народа“.

Из „Санџака“ су чувени борци Прве санџачке бригаде у Сарајеву која је за Србе овог града била што и Гестапо за Јевреје у Немачкој. Многе санџаклије, од којих неки данас живе у Србији, носе највиша одликовања и имају високе чинове Армије БиХ. Они су заслужни за стотине уништених српских села и десетине хиљада убијених лица српске националности. Они су опслуживали преко 500, од чега само у Сарајеву 123, концентрациона логора у којима је мучено, силовано и убијено више хиљада наших сународника. Без помоћи Санџаклија тешко би муслимани Сарајева 1992-1995. год. успели да побију скоро 8.000 мештана српске националности. То је четири пута више него што су Срба у Сарајеву убиле усташе Анте Павелића у подударном временском раздобљу током Другог светског рата.

10/06/2016 |  СРНА | РТРС
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић истиче да муслимани нису имали цивилних жртава у Сребреници јула 1995. године, што се упорно прикрива.

Више од двадесет година, каже он, "српски политичари, и не само они, толеришу обмане и фалсификате у вези са догађајима у Сребреници, јула 1995. године".

Иванишевић оцјењује да Бошњаци покушавају да овјековјече "највећи ратни фалсификат 20. вијека" и да ријеч "геноцид - не испуштају из уста".

Он подсјећа на многобројне случајеве када су Срби помагали цивиле у Сребреници, међу којима је и бошњачки дјечак Мехмедалија Ахмић, који је у ноћи 17. маја 1993. године скоро потпуно изгорио, због чега је пребачен у Београд и лијечен на Војномедицинскоји академији /ВМА/.

БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Академик Василије Крестић истакао је данас да је Јасеновац био стравични логор смрти и да силне манипулације геноцидне политике Хрватске треба до краја разобличити.

"Јасеновац је стравични логор смрти и нема манипулација око тога", рекао је Крестић новинарима уочи скупа посвећеног 75 година од оснивања хрватског концентрационог логора "Јасеновац", који је одржан у Српској академији наука и умјетности у Београду.

Он је додао да те сурове чињенице проистичу из хрватских извора и показују да идеја о геноцидном рјешењу српског питања у Хрватској траје у континуитету више десетина година.

"Она је дефинитивно уобличена још у оквирима Аустроугарске и то из више разлога, као што су геополитички, али и из жеље да се створи велика етнички чиста и што је могуће већа римокатоличка хрватска држава", рекао је Крестић.

23.03.2016 10:51 | Birn | Глас Српске
Хаг - Радован Караџић, први предсједник Републике Српске (РС), којем ће у четвртак, 24. марта, бити изречена пресуда на суђењу за геноцид и злочине почињене у Босни и Херцеговини, у ексклузивном интервјуу за Балканске истраживачке мреже (БИРН) казао је да не постоји разуман суд који би га осудио.

"Моја су очекивања иста. Знам шта сам хтио, шта сам урадио, чак и о чему сам сањао, и не постоји разуман суд који би ме осудио. Колико год да је високопозиционираних званичника босанских Срба осуђено", рекао је Караџић, који се од љета 2008. године налази у притворској јединици у Шевенингену.

У интервјуу говори о злочинима у Сребреници не поричући их, али се противи обиму и позадини онога што се десило. За злочин на сарајевским Маркалама, који назива инцидентом, казао је да ниједан Србин не би био осуђен да му се суди на основу докумената Уједињених нација (УН) и то пред судом УН-а.

Караџић је рекао да је његова "стална борба за очување мира, спречавање рата и смањење патњи свих људи без обзира на вјеру, представљала узоран труд вриједан поштовања", и додао да БиХ данас треба комисија за истину.

Књига "ПОЉА НЕСРЕЋЕ" прва је антологија убијања Срба у БиХ током рата 1992-1995., коју је приредио Миливоје Иванишевић.

Хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коју је сачинио Миливоје Иванишевић, изашла је из штампе. Писац је у овом делу, на систематичан начин, обрадио податке о страдању нашег народа у 67 БиХ општина.

Општина по општину, село по село, име по име, Иванишевић је изнео појединости о убијању 4.421 лица, од којих 810 жена. На жалост, то је само део страдања. Иванишевић овом темом настаља да се бави. Уосталом, још 1.700 Срба се воде као нестали, према досад познатим подацима.

    Писац наводи податак да је за злочине над Србима осумњичено 7.699 муслимана и Хрвата, а да је процесуирано само 57 лица, односно 0,7 одсто.

Још једна особеност ове књиге је што је Иванишевић, за сваку општину, унио и бројке и проценте страдања српског народа у Другом светском рату, доказујући како је нација систематски уништавана у 20. веку, наводи се на страни ВРС.

Посета председника владе Републике Србије Александра Вучића мезарју у Поточарима јула прошле године - без обзира на све остало - и посета трочланог председништва БиХ главном граду Србије, обновили су услове за бољу сарадњу.

Треба подсетити да је 2005.г. Мезарје посетио и председник Србије Борис Тадић, као и Драган Чавић, председник Републике Српске. А 16. априла 2015. Сребреницу и Меморијални центар је посетио и положио цвеће председник РС Милорад Додик. Највиши српски државни функционери су у више наврата долазили у Меморијални центар Поточари-Сребреница и покајнички се клањали сенима покопаних муслимана.

Међутим, велики је проблем што остали Срби, поготово из овог краја, не следе своје председнике. Меморијални центар се, вољом В. Петрича и П. Ешдауна, налази на територији Републике Српске и вероватно услед тога готово целе године зврји празан и стално га, у стрепњи од околног становништва, чува значајно полицијско обезбеђење. Мештани српске националности, с обе стране Дрине, поготово околних села и општина - Сребренице, Милића, Зворника, Братунца, Власенице, Скелана - подједнако игноришу посете својих председника Меморијалном центру као и сам Меморијални центар.

Из Архиве
04.04.2015 | Ана Оташевић | Спутњик

Листа са именима за одстрел је једна од највећих тајни Француске Републике. Од када је ступио на власт, Франсоа Оланд даје „дозволу за убијање“ одлучније од својих претходника, резултат је трогодишњег истраживања француског новинара и публицисте Венсана Нузила.

Његова књига „Les tueurs de la République“ („Убице Републике“), која је недавно објављена у Француској, бави се убиствима и специјалним операцијама тајних служби у француским зонама утицаја у Африци, али и на Блиском истоку и у бившој Југославији.

Оланд чува листу за одстрел у свом кабинету у Јелисејској палати. На њој су имена оних чије убиство је тајно одобрено. У зависности од околности, то могу да буду циљана убиства за која су задужени војници, агенти француске тајне службе или земаља савезница. У кодираном језику професионалних обавештајаца, реч је о „операцији Омо“ („homicide“, убиство).