Институт за истраживање српских страдања у XX веку

СРНА| 06.05.2014.

Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеја није присутна у Европи, већ само на просторима бивше Независне Државе Хрватске код потомака бивших господара јасеновачког логора - упозорава директор београдског Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић...

БЕОГРАД, 6. МАЈА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић упозорава да се деценијама покушава заташкати геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Јасеновцу, те да је најчешћа примједба - да нису позната сва имена побијених.

"Милиони људи су убијени у бројним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеја није присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара јасеновачког логора", упозорава Иванишевић у интервјуу Срни.

21. 02. 2014. 15:09h | Ј. Арсеновић - Вести
Са страница последњег броја НИН злогласни командант 28. дивизије Армије БиХ Насер Орић гледа српске читаоце са томпусом у рукама док ноншалантно поручује да у селу Кравица крај Братунца није било цивилних жртава!

Са страница последњег НИН-а Насер Орић гледа српске читаоце са томпусом у рукама и ноншалантно поручује: У селу Кравица крај Братунца није било цивилних жртава

"На тој коти где су биле борбе у Кравицама није било цивила. На тој коти су ровови, утврђена митраљеска гнезда. Нападамо, а док се боримо, ту су цивили гладни, који су били иза нас, и они, како ослободимо, улазе већ у српске куће и траже храну", објашњава Орић на четири странице београдског недељника у "ексклузивном интервјуу" који ће ићи у наставцима.

Недељко Митровић, председник Организације породица погинулих и несталих цивила и бораца РС није изненађен на безочне лажи муслиманског ратног хероја.

За злочине одговорни Сефер Халиловић, његов брат Хајрудин - Мрчо, Михад Бојаџић, Екрем Мандал, Разим Дураковић, Медо Хазнадар, Зулфик Алишпага, Мурат Каховић, Рамиз Делалић Ћело, Рамиз Пљакић..., наводи директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Приредила: Јованка НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 6. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Санџаклије су током потеклог рата чиниле злочине у Сарајеву - позната су имена високих функционера, команданата логора, исљедника и убица, али никад нико од њих није окривљен, упозорава директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Иванишевић истиче за Срну да су се многи послије вратили у Србију, јер их српске власти - не гоне.

06/02/2014 | 10:22 |  СРНА    

Санџаклије су током протеклог рата чиниле злочине у Сарајеву - позната су имена високих функционера, команданата логора, исљедника и убица, али никад нико од њих није окривљен, упозорава директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Иванишевић истиче да су се многи послије вратили у Србију, јер их власти нису гониле. Сматра да су то људи са којима је Тужилаштво за ратне злочине Србије до сада морало да разговара, јер, "ако нису непосредно одговорни или по командној одговорности, онда су упознати о страдању Срба, с озбиром на функције које имају".

Према његовој оцјени, Тужилаштво Србије за ратне злочине тек сада је покренуло поступак против Насера Орића због злочина над Србима "да би оправдало своје постојање", након што је, како је оцијенио, "урадило све што је могло да уради против Срба".

БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Иницијативни одбор Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида очекује да ће покровитељи подизања тог српског меморијала бити Његова светост патријарх српски Иринеј, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић.

На сједници овог одбора, чији је предсједник историчар Миливоје Иванишевић, утврђено је да је циљ ове будуће невладине организације подизање меморијалног центра посвећеног жртвама геноцида и страдања српског народа у 20. вијеку.

Утврђене су и активности ове организације, при чему је истакнуто да прво треба тражити сагласност од државе Србије и локацију за подизање српског меморијала, као и да се треба организовати мрежа у земљи и иностранству, с циљем добијања подршке за подизање овог меморијалног центра.

Истакнуто је да Скупштина Србије треба да донесе и потребан закон о меморијалном центру, те да се путем донација и доприноса обезбиједе средства за изградњу пројектованих објеката.