|
Петак, 16 јануар 2026 |
16.01.2026 | Српска памти | СРНА
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи из тог времена, које посједује.
Иванишевић је навео да је након масовног убиства Срба у Скеланима 16. јануара 1993. године јединица којом је командовао Насер Орић обавијестила команду Другог корпуса такозване Армије БиХ у Тузли да је подручје Сребренице 100 одсто очишћено од Срба, а Братунца 60 одсто.
"Хвалили су се тада, имамо документ о томе, да су Алији /Изетбеговићу/ поднели извештај да је 100 одсто очишћена територија Сребренице, и то много веће подручје него што је сама општина, и то је био неки допринос том њиховом концепту исламизације. Циљ је био протерати Србе и остварити простор за долазак ратника ислама", рекао је Иванишевић.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Петак, 02 јануар 2026 |
Током протеклих тридесет година вођено је много полемика о карактеру тзв. хашког Трибунала, од начина његовог успостављања, подизања оптужница и пресуда. Овог пута, из Архиве доносимо једну од тих полемика вођених 2006. године, када је Насер Орић, командант муслимаских јединица у Сребреници, сребреничом крају дуж Подриња, добио симболичну казну за пар пробраних ратних злочина којима је искупљен за терор који су његове муслиманске јединице спроводиле и оставиле 56 истребљених, затртих, српских села, у зони његове одговорности. Срби и данас чекају још 192 одсечене српске главе и 1616 несталих Срба (податак из децембра 2025). За та злодела Орићу није суђено.
Доносимо прво иницијали текст Богдана Инванишевића, истраживача за подручје бивше Југославије Human Rights Watchа и сукцесивно одговоре председника Института за истраживања српских страдања у XX веку Миливоја Иванишевића.
МИТ О ТРИБУНАЛУ ПРОТИВ СРБА
Богдан Иванишевић
Политика | 12.07.2006 | из Архиве
Да су многи у Србији скептични у односу на Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ) није ништа ново, али провала критицизма након доношења пресуде против Насера Орића је без преседана. Орић, ратни командант снага босанских Муслимана у Сребреници, добио је две године затвора на основу командне одговорности за убиство петорице српских заробљеника и окрутно поступање према још десеторици, 1992. и 1993. године.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Субота, 20 децембар 2025 |
19. дец 2025 | РТ Балкан | Зоран Шапоњић
На Никољдан 1992. године, припадници тзв. Армије БиХ убили су у небрањеном селу у источној Босни 56 мештана Срба, углавном жена, деце и стараца, најмлађа жртва имала једва две, најстарија 90 година
На Никољдан 1992, припадници тзв. Армије БиХ починили су у селу Јошаница код Фоче један од најтежих ратних злочина у последњем рату на подручју Источне Босне. У ретко виђеном изливу мржње и бестијалности масакрирали су 56 мештана, углавном жена, деце и стараца, Срба из овог села, док су се на Никољдан ујутру спремали за крсну славу, да ломе колач и носе жито у цркву.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 04 новембар 2025 |
ИСКРА, 6. 10. 2025.
У недељу 5. октобра 2025. је на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине).
Врло хваљена епизода, као емоционална, реална, потресна.
Најснажнији утисак је несумњиво оставила сцена, када комесар Кулина описује како је као трогодишњак доживео да му „српски четници“ у Сребреници одводе тринаестогодишњег брата на стрељање, што његова мајка до данас није преболела.
Мајка се увек изнова појављује у филму и врло упечатљиво глуми.
Несумњиви ратни злочин у Сребреници над ненаоружаним босанско-муслиманским мушкарцима, почињен од стране припадника српских оружаних снага, представља вероватно најпознатију трагичну епизоду из времена грађанских ратова при насилном распаду друге Југославије на крају 20. века и – непрестајућу контроверзу у односу на карактер и обим злочина.[1]
|
|
Детаљније...
|
|
|
Четвртак, 04 март 2021 |
ИН4С | 04/03/2021
ИН4С | 18.7.2024.
Новинарка ИН4С-а и уредница емисије „Српски св(иј)ет“ Гордана Јанићијевић преминула је данас у 65. години усљед дуге и тешке болести.
Храбра и одважна Гордана је у 146 издања водила култну емисију и угостила многе српске великане и прегаоце у емисији на Националној телевизији ИН4С. Иза ње је остала богата каријера и допринос српском новинарству на нашим просторима. Многи не знају да је Гордана једина жена која је у вријеме ратних дешавања извјештавала са свих српских ратишта, а највише из Републике Српске Крајине. Професионална знатижеља надвладала је страх од свих опасности.
Љубав према раду, према колегама и према своме роду, била је видљива у сваком покрету и дјелу наше драге колегинице и за сав њен труд и допринос смо бескрајно захвални и поносни што смо били дио колектива у којем је радила и стварала.
Уз дубоко поштовање, породици изјављујемо најискреније саучешће, до неког новог сусрета јер – смрти нема, има само сеоба.
Миливоје Бата Иванишевић је у овој јубиларној 100. емисији коју води Гордана Јанићијевић отворио многе друге теме о којима такође има значајну документацију. Поготово о Сарајеву
„Напад је био од стране муслимана, много цивилних жртава је било. Људи су били очајни. Сами су се сналазили, бранио се ко са чим стигне и ко како може. Војни магацини муниције су били празни, јер су начелници војне милиције били муслимани и они су их испразнили за своје људе. Оружје је било по муслиманским селима, Србима није ништа остало.
Они су ноћу украли топ! Замислите полиција не може да нађе топ, а ми смо после неколико година открили да је та иста полиција организовано извукла тај топ и однела у муслиманско село“, појашњава стање у Сребреници уочи избијања и на самом почетку рата гост „Српског св(иј)ета“ Миливоје Бата Иванишевић, оснивач Института за истраживање српских страдања у двадесетом веку.
|
|
Детаљније...
|
|
|
