Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Иванишевић: Сарајевски центар умањио број српских жртава
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Иванишевић: Сарајевски центар умањио број српских жртава Штампај Пошаљи
Аутор СРНА / РТРС   
Уторак, 07 фебруар 2012
11:43     |     06/02/2012 | Извор: СРНА

Миливоје ИванишевићБеоградски Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упозорава да је сарајевски Истраживачко-документациони центар у својим подацима умањио број српских жртава у протеклом рату за 5 800 на нивоу БиХ и за 4 027 у Сарајеву.
   
Директор београдског института историчар Миливоје Иванишевић рекао је да су подаци његовог института о броју српских жртава у цијелој БиХ, а посебно у Сарајеву, знатно погубнији за српску популацију у БиХ него што наводи центар Мирсада Токаче.

Уз подсјећање да у објављеним подацима сарајевског центра људски губици српске националности у БиХ износе 24 900 лица, Иванишевић наводи да је у бази података београдског Института евидентирано 30 700 српских жртава, или 5 800 више од објављене цифре сарајевског центра.

Иванишевић подсјећа да су још драстичније разлике испољене су у случају Сарајева, гдје бошњачки извори наводе да је било 3 597 страдалих Срба у овом граду, а на списку његовог института евидентирано је укупно 8 504 српских жртава из Сарајева, од чега је чак 7 524 убијених, док је за 856 Срба судбинаје непозната.

Он истиче да за остале Институт не посједује довољно података за националну или личну идентификацију.

"Позната је и неколико пута наглашавана чињеница да је у том граду само за осам месеци 1992. године убијено више лица српске националности него током Другог светског рата и Павелићеве страховладе", наводи Иванишевић.

Узимајући у обзир само основни списак, додао је Иванишевић, у београдском Институту је евидентирано 4 027 више убијених Срба него што су то саопштили бошњачки извори.

Он додаје да су у оба случаја, и за ниво БиХ и за Сарајево, код података Института могућа одступања, која не би смјела да буду већа од два до три одсто.

"Нормално да мањи број убијених Срба умањује и обим злочина, а тиме умањује и одговорност за злочине које су у БиХ и Сарајеву починиле муслиманске војне и цивилне власти којима је током рата припадао и сам потписник поменутих података", оцјењује Иванишевић.

Иванишевић наводи да је његов Институт максимално увјерен у своје податке, поготово што се евидентирањем српских жртава бави од 1992. године, а сарајевски центар тек од прије седам-осам година.

"На страну оно што је крајње лицемерно да у евиденцији српских жртава учествује страна која је и одговорна за та страдања. Ја увек помињем Јевреје. Да ли би они дозволили да Немци евидентирају колико је Јевреје убијено у Немачкој. Или, да Јапанци региструју америчке губитке", додао је Иванишевић.

Иванишевић истиче да је прилично бесмислено у грађанском рату дијелити жртве на војне и цивилне, као што то чини сарајевски центар, иако је та подјела присутна и у многим међународним нормативима.

Истраживачко-документациони центар БиХ је недавно објавио да је до сада током ратних сукоба 1992-1995. године регистровао око 98 000 жртава страдалих у протеклом рату, од којих су 55 одсто војници, а 45 одсто цивилно становништво, а међу убијенима је око 64 000 Бошњака, 24 900 Срба, 7 700 Хрвата и око 500 осталих.

Р.К.


http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=55285
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >