Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Бужимкић и остали: Свједок тврди да није говорио о злостављању заробљеника у Пишталинама
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бужимкић и остали: Свједок тврди да није говорио о злостављању заробљеника у Пишталинама Штампај Пошаљи
Петак, 19 септембар 2025
Marija Taušan | 18. septembar 2025 | Detektor

На суђењу за злочине на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је негирао да је у истрази испричао како су заробљеници у Пишталинама премлаћивани и ко је од оптужених у томе учествовао, тврдећи да су његов исказ саставили истражиоци, а да га је он потписао из страха.

Према исказу који је предочила тужитељица Маријана Чобовић, свједок Идриз Герзић је током истраге рекао да је у два наврата свједочио премлаћивању заробљених припадника Војске Републике Српске (ВРС) испред куће у Пишталинама, у којој је био смјештен притвор, као и Војна полиција.

“То нису моје ријечи, испитују ме и пријете ми. Ја не знам шта су они писали”, рекао је Герзић, који је био припадник Војне полиције 511. бригаде.

Додао је да су му истражиоци пријетили затвором. У исказу датом истражиоцима Државне агенције за истраге и заштиту у Бањалуци, свједок је навео да не зна колико је било заробљеника и да није улазио у подрум, али да је испред објекта видио злостављање.

“Гледао сам како су неки припадници Војне полиције извели заробљенике и тукли их дрвеним колчевима, псујући им четничку мајку. Неки су били крвави… Даље нисам могао гледати и отишао сам унутра”, наводи се у исказу.

Додаје се да се слично поновило послије два-три дана. Међу војним полицајцима који су учествовали у физичком злостављању навео је Алмира Сефића, Неџада Чехића, Амира Патковића, Ирфу Велагића, Суада Бужимкића те Ризаха Фајића.

“Сефић је након једног од премлаћивања ушао и рекао да су два четника мртва”, наводи се у исказу.

Герзић је рекао да уопште не зна да се тако нешто догодило, те да му је приликом испитивања речено: “Потпиши слободно, нико те неће звати.” На питања тужитељице и Одбрана, појаснио је да је то био његов други исказ и да је, када је ишао у Бањалуку, вођен и на полиграф.

Предочен му је и трећи исказ, дат послије подизања оптужнице, у којем је потврдио да су тачни наводи из другог исказа. Бранитељица Адна Добојлић казала је да су Одбране тај исказ добиле дан прије суђења и да је чудно због чега је он био позван само да потврди ранији исказ.

Герзић је на крају рекао да осјећа страх и данас приликом свједочења пред Судом.

За убиства најмање 25 заробљених припадника Војске Републике Српске оптужени су Сенад Бужимкић, Ризах Фајић, Алмир Сефић, Ермин Кадић, Ирфо Велагић, Суад Несимовић, Неџад Ћехић и Нермин Порић, чији је предмет спојен с предметом против Бужимкића. Према оптужници, они су били припадници 511. бригаде Армије БиХ.

Свједок Нурфет Јогић казао је да је био припадник Војне полиције и да је једном или два пута сишао у подрум куће гдје се налазила група заробљеника с Осмача. Рекао је да није с њима разговарао, осим што је једном старијем човјеку дао цигарете.

Потврдио је наводе из истраге да је касније чуо да су заробљени војници побијени и да су им тијела на Перни.

Јогић је рекао да је командир Војне полиције био Ризах Фајић. На питања браниоца Хамдије Велаџића, казао је да мисли да је командир био Фајић јер је сједио у канцеларији командира, али да није видио наредбу о његовом именовању.

На питања браниоца Динка Велаџића, свједок је рекао да не може тврдити да су војници били заробљени на Осмачама, те да мисли да су били припадници ВРС-а, мада није видио обиљежја. Тужитељица је предочила изјаву из истраге у којој је навео да му је колега рекао да су доље припадници ВРС-а.

Свједок Давор Малеш испричао је како је сазнао да је његов отац Милутин заробљен 3. јула 1995. године.

“Био је напад на линије које је држао батаљон у којем је био мој отац”, навео је свједок.

Додао је да је чуо да је отац отишао да види када је чуо да му је сестрић погинуо, а да су послије неколико дана спомињали његово име војници с друге стране линије.

“Неко је викао с друге стране Уне да пошаљемо Милутину цигарете”, рекао је Малеш, додајући да је касније те године његов отац идентификован и сахрањен.

Браниоцу Ифету Ферагету је рекао да не зна околности под којима је страдао његов отац, те да је у борбама било погинулих на обје стране.

Суђење се наставља 9. октобра.









AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >