Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Ганић и остали: Изетбеговић одредио Ганића за замјеника
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ганић и остали: Изетбеговић одредио Ганића за замјеника Штампај Пошаљи
Четвртак, 04 септембар 2025
Marija Taušan | 3. septembar 2025 | Detektor

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је испричао како су вођени преговори о изласку колоне Југословенске народне армије (ЈНА) и како је Алија Изетбеговић Ејупа Ганића одредио за замјеника.

Милосав Гаговић казао је да је био у команди Четвртог корпуса ЈНА и да је био у Лукавици 2. маја 1992. када су нападнути њени објекти. Он је навео да је тај дан на аеродром слетио тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић са кћерком, Златком Лагумџијом и пратиоцем.

“Нико га није дочекао на аеродрому. Армија је добила податке да је у опасности… Довели су га у команду, дочекао га је генерал Ђурђевац”, казао је Гаговић, свједочећи видео-везом из Подгорице.

Он је рекао да је Изетбеговић доведен у његову канцеларију и да му је рекао: “Испратили смо вас неки дан као пријатеља, а сад вас дочекујемо као непријатеља”. Како је навео, Изетбеговић му је рекао да он није наредио нападе на касарне.

Према ријечима Гаговића, Изетбеговић није био заробљен, али су за јавност тако рекли. Навео је да су га ословљавали са “господине предсједниче”. Свједок је рекао да је ЈНА тражила да се прекину дејства те да се њени мртви и рањени војници пребаце у болницу. Казао је да је Изетбеговић тражио везу с Предсједништвом и да су разговарали с Ејупом Ганићем.

“Рекао му је: ‘Пошто нисам у могућности, тебе одређујем за замјеника'”, присјетио се Гаговић.

Према његовим ријечима, Ганић је првобитно рекао да то не може учинити због дејстава са свих страна, а да је послије поступио и да су војници одвезени.

Гаговић је испричао да је било планирано да 3. маја командант Друге војне области у команди на Бистрику Милутин Кукањац дође у Лукавицу и разговара с Изетбеговићем у присуству представника УНПРОФОР-а, али да се није појавио. Казао је да му је Кукањац казао да му је Ганић рекао да није у могућности да обезбиједи излазак колоне ЈНА ако Изетбеговић не дође у команду на Бистрику.

Свједок је рекао да је Изетбеговић отишао и да је, како је послије извјештен, колона пресјечена и да је било убијених и рањених. Гаговић је рекао да се чуо с генералом Луисом Макензијем  из УНПРОФОР-а.

Макензи ми је рекао да му је Ганић јавио да неће поштовати договор”, рекао је Гаговић, додајући да постоји снимак на којем Макензи каже да је за све што се десило одговорна босанска страна на челу с Ганићем.

За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, с Ганићем су оптужени Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.

Ганић је свједока питао да ли му је познато шта је договорено на састанку у УНПРОФОР-у на којем је био с генералом ЈНА Аксентијевићем. Гаговић је рекао да је ту договорено да Изетбеговић дође код Кукањца.

Бранитељица Лејла Човић предочила је ранији исказ свједока у којем је навео да је са Ђурђевцем договорио да задрже Изетбеговића како би се осигурао излазак Друге војне области. Гаговић је рекао да је Изетбеговић задржан због опасности по њега, а да је то искориштено и за излазак колоне.

“Алија је за јавност заробљен”, рекао је Гаговић.

На тврдњу бранитељице да је 2. маја запаљена главна Пошта у Сарајеву и да су све везе биле прекинуте, свједок је рекао да су имали ванредну везу с Ганићем.

Потврдио је да је Изетбеговића питао с ким треба преговарати, с њим или Ганићем, те да му је Изетбеговић рекао да он потписује сва званична документа.

Он је потврдио да је ЈНА имала одређено тешко наоружање на полигону касарне у Лукавици, а да су хаубице имали на Палама. Рекао је да нису дејствовали по сарајевским насељима нити прекидали снабдијевање водом, већ напротив да су обезбјеђивали водовод. Он је навео да је ватру с положаја око града отварале српске снаге у БиХ.

Бранитељицу је интересовало како свједок може тврдити да су ЈНА на аеродрому напале снаге суверене државе, која је прогласила независност 1. марта и призната од међународне заједнице. Гаговић је рекао да је 26. априла Изетбеговић потписао уговор с представницима ЈНА по којем је та армија једина војна компонента. Човић је казала да је судски утврђено да такав уговор не постоји.

Свједок је негирао да је Четврти корпус наоружавао српске снаге и оснивао добровољачке јединице.

Саслушање Гаговића биће настављено 10. септембра.

* У тексту је накнадно исправљено име свједока.








AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >