| Рамић Ћамил и остали: Одбрана тражи ослобађајућу пресуду за Химзу Селимовића |
|
|
| Уторак, 29 јул 2025 | |
|
Selma Melez | 28. jula 2025 | Detektor.ba
Одбрана Химзе Селимовића, оптуженог за злочине на подручју Вишеграда и Горажда, затражила је ослобађајућу пресуду, наводећи да за шест година доказног поступка, саслушањем 80 свједока, Државно тужилаштво није ван разумне сумње доказало наводе оптужнице.
Одбрана се у завршној ријечи детаљно осврнула на сваку тачку оптужнице тврдећи да Селимовић није починио ратни злочин против ратних заробљеника.
Једна од тачака терети Селимовића да је претукао заробљеника Владимира Стјепановића, што је у супротности с његовим свједочењем, када је казао да од Химзе није добио тешке повреде, рекао је бранилац Славиша Продановић.
За поједине свједоке Одбрана има разлога, како је казао, да вјерује да су инструисани од припадника Министарства Републике Србије и Државне безбједности Републике Србије.
Појашњено је да се пола тачака оптужнице заснива на свједочењу Бранка Арсића, чији се искази разликују са суђења и током истраге у Центру јавне безбједности у Источном Сарајеву.
“Најбољи примјер да је свједок лагао јесте питање браниоца Пизовића да ли је прије свједочења био у Тужилаштву, а на шта је свједок одговорио да није, а тужитељица ћутала”, рекао је Продановић и објаснио да је Одбрана била сигурна да свједок не говори истину и извршила провјеру на пријавници Суда, гдје су добили одговор да је свједок ушао у Суд у седам сати ујутро, те да га је сачекао представник Тужилаштва.
Одбрана је подсјетила да нико од свједока није на зиду видио слике Алије Изетбеговића између Тита и Слободана Милошевића, Фрање Туђмана, а које су се наводно налазиле у просторији гдје је Селимовић наводно Арсићу по тијелу скакао у чизмама, што је вјештак медицинске струке окарактерисао као неистину јер би од тога Арсић имао прелом ребара и друге здравствене посљедице.
“Приликом свједочења неки свједоци су се одважили да кажу да је на њих од стране инспектора СИПА-е вршен притисак и да оно што су они изјавили није тачно, да су инспектори уписивали шта је њима одговарало”, казао је бранилац, објаснивши да су инспектори СИПА-е Драган Марковић, Његош Мотика и Данило Руждић то чинили када не би били задовољни одговором свједока, те када би тужитељица изашла.
Продановић је скренуо пажњу да су инспектори приликом узимања преко 150 изјава у периоду истраге, која је трајала пет година, били углавном припадници једне националности.
“Као бранилац и као човјек, могу навести најмање 50 доказа да ми никад у животу нису значила имена, нити ми значе, али ово је толико очигледно да се морало примијетити”, рекао је и додао да нити једна изјава није снимљена, а на шта је указала и предсједавајућа Судског вијећа.
Одбрана је истакла да се, током самог поступка, доста свједока друге националности и бивших заробљеника јављало да свједочи у корист Селимовића.
Садржај књиге ратног заробљеника Радована Богојевића, професионалног војног лица који је, за вријеме боравка у затвору, кријући писао дневник, у који је уносио најважније догађаје који су се одвијали у затвору и граду, а који је након изласка преточио у књигу под називом “Живот и сјећање”, описује Селимовића као човјека које је све заробљенике задужио људским односом, сматра бранилац.
Одбрана је казала да аутор књиге није могао свједочити јер се плашио да би изгубио бенефиције које ужива, уз то је рекао да књига није добро примљена код појединих сабораца и дијела јавности због његове објективности.
Продановић је објаснио да је неспорна чињеница да ниједан заробљеник Војске Републике Српске (ВРС) који је био затворен у Горажду није имао љекарску документацију из тог периода. У току поступка утврђено је да су на испитивање заробљенике доводили искључиво затворски чувари, те да је Војној полицији био је забрањен улазак у просторије затвора.
Из рјешења Министарства унутрашњих послова – Службе за државну безбједност, јасно се види да је оптужени Селимовић распоређен на оперативне послове и задатке на сузбијању екстремистичке дјелатности у земљи у Сектору јавне безбједности Горажде, те да није имао никакву руководну улогу у ИБОГ-у.
Одбрана тврди да се третман ратних заробљеника, припадника ВРС-а, који су лијечени у ратној болници, није разликовао ни у чему од теретмана рањених припадника Армије БиХ.
“Часни суде, Одбрана очекује од вас да пресуду донесете искључиво на основу доказа и закона… На основу свега изнијетог, предлажем да Суд ослободи мог брањеника од оптужбе”, рекао је Продановић.
Селимовић је оптужен с Ћамилом Рамићем и Рамизом Мићиводом за злочине почињене од 1992. до 1994. над заробљеницима на подручју Горажда и Вишеграда. С њима се суди и Мехмеду Добрачи, коме су на терет стављени злочини над заробљеницима и цивилима почињени 1995. на подручју Рогатице и Горажда.
Оптужени Селимовић се обратио Суду тврдећи да је све почело 7. фебруара 2014. године, када је обнашао функцију директора Дирекције полицијских тијела и када су били масовни протести у којима је запаљена зграда Владе Кантона Сарајево и Предсједништво БиХ. Селимовић је тада затражио од СИПА-е да пружи заштиту при обезбјеђењу зграде Предсједништва, што није учињено, те је на конференцији за медије то испричао и поднио оставку из моралних разлога.
Након тога, Селимовић је казао да је сазнао да је директор СИПА-е незадовољан оним што се рекло на конференцији за медије, те да захтијева да се за десет дана поднесе пријава за ратне злочине против њега. Појаснио је да је 20. фебруара 2014. године СИПА поднијела кривичну пријаву против њега, те да је извјештај завршио у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, када настају новински чланци.
“Часни суде, имам пуно повјерење у овај суд, у његову непристрасност и објективност”, казао је Селимовић, тврдећи да никада није разговарао с ратним заробљеницима, те да су га по инструкцијама свједоци лажно теретили и да је читав радни вијек био борац у проведби закона.
“Часни суде, нисам учинио кривична дјела која ми се стављају на терет. Невин сам”, додао је.
Изношење завршних ријечи наставља се 4. аугуста.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
