Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Рамић Ћамил и остали: Одбрана предлаже искључиво ослобађајућу пресуду - Вишеград, Горажде, Рогатица
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Рамић Ћамил и остали: Одбрана предлаже искључиво ослобађајућу пресуду - Вишеград, Горажде, Рогатица Штампај Пошаљи
Понедељак, 21 јул 2025
Marija Taušan | 21. jula 2025 | Detektor

Одбрана Ћамила Рамића, оптуженог за злочине на подручју Вишеграда, затражила је ослобађајућу пресуду, наводећи да није доказано да је оптужени био надређен Војној полицији нити да је имао сазнања о поступању према заробљеницима.

Одбрана је у завршној ријечи казала да је војни притвор у Херама имао управника, али да је Тужилаштво то потпуно занемарило.

“Улога управника једна је од кључних карика за утврђивање одговорности”, казала је бранитељица Васвија Видовић.

Она је анализирала доказе за двије тачке оптужнице које Рамића терете у својству помоћника команданта за безбједност за злочине над ратним заробљеницима – једне групе која је била притворена крајем 1992. и друге у периоду од 21. до 26. јануара 1993. Према оптужници, два заробљеника су убијена.

“Тужилаштво није доказало да су смрти посљедица чињења односно нечињења војних полицајаца наводно подређених Ћамилу Рамићу”, нагласила је Видовић.

Она је напоменула да су свједоци говорили да су заробљенике тукле и друге особе које нису припадале Војној полицији, као што су мјештани и неки с положаја. Додала је да је командир Војне полиције Емил Кос посвједочио да је надређене обавијестио да је један од заточеника умро природном смрћу, јер је тако информисан. Околности смрти другог заточеника, како је казала, остале су неразјашњене.

Видовић је одбацила као недоказане тврдње да је Рамић био надређен припадницима Војне полиције, да је имао ефективну контролу и да је био одговоран за заробљенике. Она је навела да, према правилима, помоћник команданта за безбједност руководи Војном полицијом у стручном погледу, али да им наредбе издаје командант.

“Ниједна наредба за привођење и притварање није издата од Ћамила Рамића”, казала је бранитељица, додајући да су Кос и други свједоци потврдили да су добијали наредбе од команданта Вишеградске бригаде Ахмета Сејдића.

Према њеним ријечима, спроводни лист, чији је један од потписника Рамић, био је само прослијеђен од више команде и њиме се не доказује ефективна контрола оптуженог над Војном полицијом.

Видовић је подсјетила на исказе свједока да је Сејдић забрањивао да се туку заробљеници, реаговао када им је била скинута обућа те их питао да ли им нешто треба. Бранитељица сматра да то показује да је знао за стање заробљеника и да је он имао ефективну контролу.

Одбрана је указала на доказе да је Рамић тешко рањен 22. августа 1992. и да је почетком наредне године отишао на лијечење. Видовић је навела да је Тужилаштво занемарило ове доказе који указују да је и у фебруару 1993. Рамић био на поштеди.

“Све и да је био надређен Војној полицији, а није, он није могао контролисати а камоли имати ефективну контролу због ових озбиљних повреда”, навела је бранитељица.

С обзиром да Тужилаштво није доказало ниједан елемент односа надређени-подређени, како је казала Видовић, Одбрана искључиво предлаже ослобађајућу пресуду.

Бранитељица је у завршној ријечи оцијенила да је бачена сумња на објективност истраге у овом предмету, те подсјетила шта су свједоци говорили о начину на који су испитивани.

Рамић је оптужен с Химзом Селимовићем и Рамизом Мићиводом за злочине почињене од 1992. до 1994. над заробљеницима на подручју Горажда и Вишеграда. С њима се суди и Мехмеду Добрачи, коме су на терет стављени злочини над заробљеницима и цивилима почињени 1995. на подручју Рогатице и Горажда.

Изношење завршних ријечи наставља се 28. јула.












AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >