| Ганић и остали: Разговарао с Ганићем, видио Алиспахић |
|
|
| Четвртак, 17 јул 2025 | |
|
Marija Taušan | 16. jula 2025 | Detektor
На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је прије кретања колоне Југословенске народне армије (ЈНА) 3. маја 1992. разговарао с Ејупом Ганићем, а да се у касарни тог дана појавио Бакир Алиспахић.
Ратомир Максимовић казао је да је био официр ЈНА и да је боравио у Историјском институту у Београду до априла, а онда је дошао у Сарајево како би извукао породицу. Навео је да је био на Палама, а потом дошао у Команду Друге војне области, код команданта Милутина Кукањца.
Према његовим ријечима, на Команду се пуцало, а 3. маја долазе Алија Изетбеговић, Бакир Алиспахић и Златко Лагумџија.
“Овај Алиспахић, ја га не знам, он је стално одржавао везу с неким, стално је разговарао”, присјетио се Максимовић свједочећи путем видео-везе из Београда.
Свједок је казао да му је Кукањац дао везу са Ганићем, коме је рекао да више не пуцају. Појаснио је да 3. маја није пуцано, али да прије тога јесте. Пред полазак колоне, како је испричао, чуо је како неко говори: “Колона ће ићи тамо гдје ми кажемо…”
Максимовић је рекао да су кренули с оружјем, али да им је наређено да цијеви окрену према доље, како не би неко помислио да намјеравају пуцати. Казао је да је, недуго послије кретања, на колону отворена ватра и да су пришла одређена лица која су им наредила да скидају одјећу.
Како је навео, дошао је извјесни Фарук и рекао да се не морају скидати. Казао је да су та лица била обучена и у цивилну и војну одјећу. Одведени су у ФИС, гдје је видио једног пуковника с крвавим носем. Испричао је да је Фарук тражио неког за размјену његове сестре и зета и да је он отишао с њим, те да је пуштен 9. маја.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
Ганићевој бранитељици Лејли Човић свједок Максимовић је потврдио да је, по наредби персоналног органа, упућен у Сарајево, наводећи да без дозволе није могао отићи.
Човић га је питала да ли је сигуран да је разговарао с Ганићем телефоном с обзиром да је 2. маја запаљена Главна пошта и да ниједна веза није радила.
“Знам да је запаљена… не знам, неке су се везе одржавале”, рекао је свједок.
На питања бранитељице Јесенке Решидовић, свједок је потврдио да је у току рата био у команди Сарајевско-романијског корпуса, те да је у Хашком трибуналу свједочио на позив одбрана више оптужених. Иако нису дозвољена питања о томе шта је он свједочио пред Трибуналом, Максимовић је казао да га је генерал Станислав Галић слао код УНПРОФОР-а да се жали због отварања ватре, као и да Галић никад није први нападао.
Галић је у Хашком трибуналу осуђен на доживотни затвор. Бранитељица Човић је на крају Максимовићевог свједочења рекла да би тужилац требао реаговати када свједок негира судски утврђене чињенице о тешким злочинима.
Бранилац Сенад Пизовић предочио је раније наводе свједока да су колону зауставиле паравојне јединице и да су их оне напале, те да је цјелокупни носилац активности била “сарајевска криминална раја”. Максимовић је неке наводе потврдио, а неких се није могао сјетити.
Бранитељици Мирни Авдибеговић је казао да је од других чуо за Бакира Алиспахића, али да не зна коју је дужност обављао.
Максимовић се није сложио са сугестијом бранитељице да је он био страна сила с обзиром да је наоружан дошао у независну БиХ, да ЈНА више није постојала, а да је команда примала наредбе из Београда.
“Ја никад нисам странац у БиХ. БиХ је моја колико и ваша”, рекао је свједок.
Предсједавајућег Вијећа Дарка Самарџића интересовало је ко је казао да припадници ЈНА носе оружје са собом и да ли је то уобичајено приликом повлачења. Свједок је рекао да је то компликовано питање.
“Нема ту договора, свако носи оружје са собом”, казао је Максимовић.
Наставак суђења је заказан за 3. септембар.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
