| Сребреница, јул 1995 - У тргагању за истином |
|
|
| Петак, 10 април 2009 | ||||||
Страна 2 од 4 
У хајку против Срба укључен је и онај ко би најмање смео ту да се нађе - Организација уједињених нација и њихов генерални секретар. Прикривен је документ о страдању Срба, а једино се говори о муслиманским жртвама. Показало се да је у томе умео бити "недостижан" и далеко од реалности, јер бројке које генерални секретар наводи немају потврде на терену.Кроз све време рата ствара се утисак да на српској страни падају само војници, док се на супротној броје и помињу једино цивилне жртве, што сугерише помисао да она и није у рату, већ само жртва српске агресије. Стога једно поглавље књиге носи наслов Команданти и војници из озлоглашених похода, да би се показало како су и активни борци, па и зликовци, по међународним извештајима приказани као цивилне жртве, иако је ратна прошлост многих од њих "врло богата походима на српска села и убиствима лица српске националности". Не стаје се на томе, ратује се и кроз поигравање бројевима. Број тобожњих жртава понекад је много већи од броја становника, а онда, неким чудом, особе са спискова где су имена жртава "оживе" и потом се појаве на бирачким списковима у поратним годинама. Обмане се крећу и до неколико хиљада имена. У другим приликама, један неисправан или непроверен податак тражио би обуставу и преиспитивање целог поступка. Јасно је да српски противници имају моћне спонзоре, од војних сила до организације "Лекари без граница", који се у стварању тобожњих злочина толико забораве да не дођу у сукоб само са чињеницама, већ и са логиком. Не касни да се појави и осовина Сребреница-Малме-Љубљана, виђена и у другим приликама. Треба погледати и на мањкавости српске стране. Ту је подједнако одсуство вештине и добре воље. Српске војне старешине показују мање умешности, што надокнађују храброшћу и жртвама. Слично је и са српским интелектуалцима који нису показали креативност, него су "каскали" за догађајима. То је више лелек него деловање. Супротна страна вешто скрива своје унутрашње сукобе и језива искуства, те наступа јединствено. Ту постоји само Влада; нема невладиних организација које трубе о сопственим слабостима. Није мало и на све спремних људи. Али и они који желе свако добро свом народу не умеју то да изведу, већ вести пласирају тако да звуче као најбоља пропаганда за противника. Некада је и реч савезник у српском уху другачије звучала него да нас. |
||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
