| Владан Динић: Зашто кад кажеш "Сребреница", не мислиш на Братунац (и обрнуто) |
|
|
| Понедељак, 10 јун 2013 | |
|
После бившег председника Србије Бориса Тадића, и Томислав Николић, садашњи председник, поклонио се сенима убијених у – Сребреници.
Цивилизацијски? Да! Али...? Шта ту има – али?! Ко ће убијеним Србима у Братунцу, Сребреници, Витници, Брежани, Кравици... да се, барем поклони и извини, ако у Хагу већ нико за њих не одговара?! У жестокој размени удараца (и испод појаса) дошли смо, коначно, до једне „истине“: Ко каже Сребреница, никад не каже "Олуја". Или: Кад кажеш Сребрница, никад не кажеш Братунац, а може и обрнуто. И? Тачка.
Да не кажем да нико и не помиње Братунац где су Орићеви људи, да не кажем муслимани, побили много људи.
Да и ја не лицитирам и играм се жртвама, или српским згариштима у сребреничком крају... Њима, ваљда нема ко да се извини, или су мртви у Сребреници значајнији од мртвих у Братунцу? Не бих се с тим сложио. Свим невиним жртвама одајем пошту, и за мене, свака жртва је подједнако тешка. Било с оне, или с ове стране. Досад. Док ми медији који се штампају у Србији нису отворили очи: да једни мртви имају већу тежину од других... А, био сам убеђен да смо сви, пред Богом и пред Алахом и за живота, поготово у смрти, једнаки... Да се не бих играо мртвима, послужићу се коментаром, за недељник „СВЕДОК“, угледног истраживача и научника Миливоја Иванишевића, са Института за истраживање српских страдања у XX веку (до 2008. Центар за истраживања злочина над српским народом): "Ако је до истине и помирења нормало би било да се сучеље подаци и документа обе супротстављене стране. То је први, и незаобилазан, услов да се потпуније међусобно информишемо и, свесни свега што се коме догодило, градимо мирну будућност. Свака обмана је изазов за нове неспоразуме, спорове, па и сукобе. Прошло је време медијских манипулација и обмана и данас, коначно, свака од некада ратујућих страна мора погледати истини у очи. Морамо знати шта нам се догодило и шта смо другима учинили. Зато очекујемо да и муслиманска страна пружи јавности на увид страдања својих села и мештана кад су били нападнути од својих српских комшија". *** Све је почело на ЂурђевданТешка је била судбина више од 110 српских села или заселака у мешовитим српско-муслиманским месним заједницама које су током рата, барем у неком кратком периоду, освајале и контролисале муслиманске оружане формације. Поред великих људских страдања ова села су готово до темеља разорена или спаљена, а покретна имовина је опљачкана и пренета у муслиманска села и њихов тадашњи центар - Сребреницу. Све је почело, можда не случајно, на велики српски празник Ђурђевдан. Од тада бележимо следећи редослед српских страдања у зони одговорности 8. оперативне групе, а од 1. јануара 1995. год. под новим називом, 28. дивизије Армије БиХ. Преузмите цео текст:  VDinic Zasto kad kazes Srebrenica, ne mislis na Bratunac (i obrnuto) (346.77 kB)Извор: http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/zasto-kad-kazes-srebrnica-nikad-ne-kazes-bratunac-moze-i-obrnuto.html |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
